„Jugoslavija, moja dežela“ najbolja predstava na festivalu Novi tvrđava teatar
Nagrada za najbolju predstavu na 8. Ambijentalnom pozorišnom festivalu Novi tvrđava teatar pripala je ostvarenju „Jugoslavija, moja dežela“ Gledališča Koper i Pozorišta Prijedor, saopštili su organizatori festivala. Albu Ištvanu dodeljena je nagrada za režiju za predstavu „Nesrećni“ u izvođenju pozorišta Figura studio iz Georgenija u Rumuniji. Dva priznanja za najbolju žensku ulogu pripala su glumicama […]
Nagrada za najbolju predstavu na 8. Ambijentalnom pozorišnom festivalu Novi tvrđava teatar pripala je ostvarenju „Jugoslavija, moja dežela“ Gledališča Koper i Pozorišta Prijedor, saopštili su organizatori festivala.
Albu Ištvanu dodeljena je nagrada za režiju za predstavu „Nesrećni“ u izvođenju pozorišta Figura studio iz Georgenija u Rumuniji. Dva priznanja za najbolju žensku ulogu pripala su glumicama iz predstave „Život se sa mnom mnogo poigrao“ Sanji Ristić Krajnov za tumačenje Nine i Gordani Đurđević Dimić za ulogu stare Vere.
Za najbolju mušku ulogu nagrađeni su Boris Šavija, koji igra oca Nedeljka u predstavi „Jugoslavija, moja dežela“, te Hadži Nenad Maričić za ulogu Zdravka u predstavi „Berači snova“.
Gabrieli Crnković je dodeljena specijalna nagrada za režiju za predstavu „Ostajem ostati“ u izvođenju samostalne produkcije grupe glumaca iz Novog Sada.
Festival je ove godine ustanovio još jedno priznanje, koje će se dodeljivati pod imenom Nagrada za glumu „Milan Gutović“.
– Da bismo sačuvali uspomenu na Laneta Gutovića, ustanovili smo nagradu njegovog imena, koja će se dodeljivati svake godine za glumačko ostvarenje viđeno na ovim scenama i kojom će se glumci, ubeđena sam, ponositi, kao što se tom nagradom ponosi i ovaj festival – rekla je obraćajići se priutnima umetnička direktorka i selektorka Novog tvrđava teatra Vida Ognjenović.
Prva nagrada „Milan Gutović“ pripala je Biljani Đurović za ulogu Ivanke u predstavi „Berači snova“.
Nagrade festivala Novi tvrđava teatar za 2021. godinu:
Nagrada za najbolju predstavu —
Jugoslavija, moja dežela (Koprodukcija Gledališča Koper, Slovenija i Pozorišta Prijedor, Republika Srpska, BiH) u režiji Marka Misirače.
Veliki je rizik ispričati već mnogo puta ispričanu priču, ali kad se sve kockice sklope, i kad su svi akteri u građenju predstave tom riziku dorasli, onda publika ima priliku da joj se prepusti i da je sagleda u svetlu koje dotad na nju nije palo. Zahvaljujući fantastičnoj glumi i skladu igre čitavog ansambla, nadmoćnoj režiji i uigranosti koja donosi dodatnu sigurnost za igru u trenutku, publika je imala priliku da doživi nešto što se i ne dešava toliko često: da diše kao jedno s predstavom.
Nagrada za režiju —
Albu Ištvan za predstavu Nesrećni u izvođenju pozorišta „Figura studio“ iz Georgenija u Rumuniji.
U jednoj kritici predstave Nesrećni, stoji „film u pozorištu?“ hmmm… Ali da, inovativnost kojom Albu Ištvan pristupa upotrebi filmskih sredstava u ovoj predstavi čini da tehničke, kao i tehnološke mogućnosti dodatno produbljuju i proširuju tragiku priče koja je samo na prvi pogled priča o nesrećnoj porodici, lošim odnosima, krnjim ljubavima i strastima. Siva, koja objedinjuje crnu i belu slika na platnu koje projektuju dve kamere, odraz je nesposobnosti da se izađe iz začaranog kruga loših odnosa. Multipliciranje scene projektovano na platnu usisava svaku mogućnost pročišćenja savremenog sveta. Reditelj je veštom manipulacijom glumačke igre na sceni, one koja ide na platnu, kao i igre svetla i senki, pokazao koliko smisleno i celishodno može biti kreativno poigravanje različitim umetničkim sredstvima.
Nagrada za najbolju žensku ulogu —
Sanja Ristić Krajnov za ulogu Nine u predstavi Život se sa mnom mnogo poigrao (u produkciji UG „Novi tvrđava teatar“).
Izuzetno nadahnutom igrom, sa zahtevnim elementima u savladavanju kako fizičkog tako i mentalnog prostora, Sanja Ristić Krajnov u ulozi Nine stvara sliku jedne sudbine koja je uvek korak ispred svoje „vlasnice“, u kojoj je praznina ogoljena do srži, a s njom i bol koji nepogrešivo možemo osetiti dok prolazimo kroz sve faze njenog ulaska u zaborav.
Gordana Đurđević Dimić za ulogu stare Vere u predstavi Život se sa mnom mnogo poigrao (u produkciji UG „Novi tvrđava teatar“)
Ekspresivnost u komičkom ali i tragičkom izrazu Gordane Đurđević Dimić podiže igru u predstavi Život se sa mnom mnogo poigrao na nivo koji je podrazumeva nespojivo: lakoću i tegobnost, surovost i nežnost, borbu i predaju. Smejemo se dok nam je u isto vreme na licu grč. Takav efekat može postići samo veoma posvećen znalac svog posla.
Nagrada za najbolju mušku ulogu —
Boris Šavija za ulogu Nedeljka u predstavi Jugoslavija, moja dežela (Koprodukcija Gledališča Koper, Slovenija i Pozorišta Prijedor, Republika Srpska, BiH).
Boris Šavija je našao balans u predstavljanju unutrašnjeg sukoba različitih aspekata svog lika čime je dodatno istakao tragiku i patos priče o Jugoslaviji, našoj deželi. Koncentrisanost kad je u pitanju nijansiranje psiholoških stanja, i inspirisanost igrom ostalih glumaca na sceni, doprinosi utisku da smo prisustvovali prvoklasnom teatarskom događaju.
Hadži Nenad Maričić za ulogu Zdravka u predstavi Berači snova Zvezdara teatra iz Beograda.
Mudrom i svedenom igrom, Hadži Nenad Maričić sagradio je lik oca porodice koji se teško snalazi u tranzicijama i promenama koje ruše njegov svet i sistem vrednosti. Postavljen u centar kruga koji čine njegov otac, njegova supruga, deca i komšije, on u sebi ne može da pronađe onu vertikalu za koju je mislio da je nenarušiva i zauvek prisutna.
Specijalna nagrada za režiju —
Gabriela Crnković za predstavu Ostajem ostati u izvođenju samostalne produkcije grupe glumaca iz Novog Sad.
Zanatski precizno ali inventivno i sugestivno, rediteljka predstave Ostajem ostati produbljuje najpoznatiju dilemu ovog podneblja i njegovih mladih generacija. Razigrana u nostalgiji, s energijom koja neukorenjenoj mladosti i pripada, igra u ovoj predstavi proizvod je dobro odmerene kontrole i glumačke slobode.
Nagrada za glumu „Milan Gutović“ —
Biljani Đurović za ulogu Ivanke u predstavi Berači snova u izvođenju Zvezdara teatra iz Beograda.
Ivanka Biljane Đurović, oslonjena na tradicionalnu ulogu supruge i majke, a na korak do polu-emancipacije žene u seoskoj sredini, snažnom i čvrsto postavljenom igrom gradi ovaj lik komičko-tragičkim sredstvima, i koji je u neprekidnom procesu tranzicijskog traganja.
IN Medija