Kad porastem biću vozač kamiona

Categories Inđija, NAJVAŽNIJEPosted on

Procene su da u Srbiji nedostaje oko 6.000 profesionalnih vozača kamiona, to znači da se u ovom trenutku vozači kamiona ne zadržavaju na berzi rada, nego ih autoprevoznici rado angažuju. Plate vozača kamiona iznose i do dve prosečne plate, a uz to autoprevoznici nude i procenat u zavisnosti na kojim rutama voze. I pored pomenutih uslova i plate, vozači kamiona se sve češće odlučuju za rad u inostranstvu ili za domaće firme koje kamione šalju u inostranstvo.

Aleksandar Mirković, vozač kamiona iz Inđije, kaže za IN Medija da kamion vozi za firmu iz Srbije, ali isključivo rute po inostranstvu Srbija – Italija i nazad, kao i Srbija-Slovenija i nazad. Kaže da je dobro što put traje 3 do 5 dana, pa mu vikend ostaje da ga provede sa porodicom.

– U tih 5 dana dok radim, vozim u toku jednog dana 9h, pa odmaram. Ne vozim po Srbiji, zato što su cene prevoza katastrofalne, a posao traži istu posvećenost i odsutnost od kuće kao i međunaroni transport. Vozača nedostaje, zato što je većina kvalifikovanih vozača otišla da vozi u inostranstvo za veću platu – ističe Mirković.

On navodi da je problem povezan sa činjenicom da je država dozvolila da vozač bude prijavljen na minimalac, da su cene polaganja za kategorije B, C i E kategoriju povećane, kao i da je polaganje za licencu (kod95) 140.000 dinara.

– Nedostajaće još više, dok se vlast dozove pameti i donese zakon da vozač ne može biti prijavljen kao čistačica i da spuste cene kvalifikacija. Dok su momci odlazili u vojsku, polaganje je bilo besplatno i mnogo ljudi se zaposlilo i dan-danas radi sa tim kategorijama. E sad,toga više nema – dodaje Aleksandar Mirković.

Foto: privatna arhiva Aleksandar Mirković

Sa druge strane Dragan Šukunda, autoprevoznik iz Inđije koji godinama posluje u sferi prevoza robe u drumskom saobraćaju, za IN Medija kaže da je do problema sa deficitom vozača kamiona došlo promenom zakona kojim je starosna granica za polaganje pomerena sa 18 na 21 godinu.

– Tada se stvorio jedan vakum od tri godine, gde ti tri godine nemaš nove vozače dok oni stari odlaze u penziju. U pitanju je velik broj ljudi koji se za 10 godina ne može nadoknaditi – kazao je Šukunda.

Iskustvo praktično nije potrebno, saglasni su sagovornici i dodaju da je za vožnju kamiona C kategorija i šlepera CE kategorija u Srbiji dovoljno da vozač ima vozačku dozvolu adekvatne kategorije.

– Bukvalno je daj šta daš, samo da kamion ne stoji. Mahom su ljudi u kreditima i lizinzima i najgore je da kamion stoji i ne zarađuje i onda prihvataš šta god se nudi. Bukvalno radimo pola-pola sa vozačima, iako kamion košta i košta održavanje odnosno amortizaciju– ističe Šukunda.

Dodaje da plata vozača u Srbiji zavisi od toga šta vozi, da li su palete, rinfuz, da li vozi kipera ili mali kamion i kreće se od 80.000 do 120.000 dinara.

– Neko od njih radi na dnevnicu, neko na procenat, neki naplaćuju i spavanje u kamionu. Ukoliko se na nađe kompromis sa vozačima, može da se desi da kažu da neće da voze po tim uslovima i ti si automatski u problemu -objašnjava on.

Svi vozači su prijavljeni, jer ne postoji način da oni rade na crno, kontrole su rigorozne, a kazne basnoslovne, te se prijava podrazumeva, dodaje Šukunda za IN Medija i dodaje da je potražnja velika, a vozača malo i da se i zarada autoprevoznika smanjuje, a izdaci povećavaju.

Odabir vozača zavisi i od rute koja se u međunarodnom transportu vozi, ističe on. Kako kaže, ako se vozi ka Turskoj vozači koji su tada „na ceni“ su oni sa juga Srbije, jer im je bliže kuća, a oni koji voze u Evropu su pretežno iz Vojvodine.

Cena goriva u Turskoj je znatno niža, kaže on, te je i to jedan način uštede ili dobitka. Ali i tu se pokazao problem – resorno ministarstvo trenutno nema dozvole i kamioni ne mogu da idu ka Turskoj, pa su autoprevoznici „osuđeni“ da voze ture ka Bugarskoj i Rumuniji, koje „nisu isplative“.

– Međunarodni transport je specifičan, obim posla lagano prestaje oko praznika, pa sve do sredine januara. Februar je kratak mesec, posla nema toliko, tako da je tada dosta teško obezbediti plate radnicima.Taman u martu krene posao i to traje do prvih gužvi na putevima, a onda se oduži ruta zbog gustine saobraćaja i čekanja na granicama, jer danima ne mogu da pređu granicu i gubi se vreme – objašnjava Šukunda.

I vozač kamiona Aleksandar Mirković se slaže da je čekanje na granicama iscrpljujuće i gubljenje vremena za vozača.

– Još jedna bitna stvar je čekanje na granicama po 12-24-30 sati u koloni. Onda je lakše otići na primer za Sloveniju, raditi za veći novac, veću prijavu – nema granica, a polaganje za licencu je 550€. Zato je moja odluka da vozim u inostranstvu, jer bolje zaradim, više vremena imam za porodicu i sebe, a manje vremena provodim čekajući u kolonama – kaže Mirković.

Srbija nije usamljen primer. Mnoge države imaju izraženu potrebu za dodatnom radnom snagom u oblasti transporta i zato su otvorene za migrante izvan zemalja Evropske Unije. Vozači kamiona iz Srbije moraju da polože EURO CODE 95 licencu, što obično obavljaju u Sloveniji, a potom mogu da konkurišu na tržištu EU. Još jedna pozitivna stvara za vozače kamiona koji bi da rade u Evropskim zemljama je što za obavljanje tih poslova nije potrebno poznavanje jezika zemlje u koju odlaze.

Našim vozačima neretko, na parkinzima u inostranstvu prilaze vozači pozivajući ih da pređu u njihova preduzeća i obećavajući dobru platu.

– Imam i povratnika iz inostranstva. Vozači koji su otišli da se oprobaju preko, neretko se vraćaju sa iskustvima koja nisu tako sjajna kao što im je obećano pre odlaska. Svuda je ista priča, tržište diktira tempo, naplatu i isplatu, pa se povratnicima više isplati da su kod kuće za manju platu, nego negde preko granice, odvojeni od porodice i prijatelja, ali za nešto veći novac – zaključuje Šukunda.

Nedavno su Nemački mediji izvestili da u Nemačkoj nedostaje 60.000 vozača kamiona. Nemačko Savezno udruženje prometa roba istaklo je hitnost dovođenja vozača kamiona iz inostranstva i potrebu za poboljšanjem uslova rada. Tako da vozače kamiona u Nemačkoj očekuje bruto plata od 2.500 do 3.000 evra, više slobodnih dana i organizovan smeštaj.

Vozači kamiona su deficitarni i u drugim zemljama EU, kao što su Austrija, Holandija ili Nordijske zemlje. Slične probleme sa nalaženjem vozača kamiona imaju i kanadski autoprevoznici, koji obećavaju godišnje plate između 50 i 60 hiljada evra. Naredih godina Kanada će čak odobravati useljeničke i radne vize za vozače kamiona sa olakšicama.

IN Medija

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *