• Ko je danas siromašan u Srbiji – šta kažu podaci, a šta novčanik

    Koliko dana čovek može da preživi u Srbiji sa 12,695 dinara? Toliko, ili manje, mesečno ima na raspolaganju skoro pola miliona ljudi u zemlji, pokazuju poslednji objavljeni podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva. Ovih nešto više od 445 hiljada stanovnika Srbije spada u grupu apsolutno siromašnih, što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
    Ko je danas siromašan u Srbiji – šta kažu podaci, a šta novčanik

    Koliko dana čovek može da preživi u Srbiji sa 12,695 dinara?

    Toliko, ili manje, mesečno ima na raspolaganju skoro pola miliona ljudi u zemlji, pokazuju poslednji objavljeni podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

    Ovih nešto više od 445 hiljada stanovnika Srbije spada u grupu apsolutno siromašnih, što znači da ne mogu da zadovolje životne osnovne potrebe, nemaju odgovarajuće stambene uslove i pristup socijalnoj zaštiti, zdravstvenim, obrazovnim i komunalnim uslugama i ne mogu da se zaposle.

    Iako druga istraživanja ovog tima pokazuju da je pandemija korona virusa donekle pogoršala kvalitet života ugroženih grupa, broj apsolutno siromašnih 2020. godine niži je za oko 35,000 u odnosu na 2019. godinu.

    Dok statistika pokazuje da se broj siromašnih smanjuje, trećina stanovnika teško „spaja kraj sa krajem“, dok nešto manje od pola ima izvesne poteškoće u tome, navodi se u istraživanju Republičkog zavoda za statistiku (RZS), prenosi BBC na srpskom.

    Šta pokazuje statistika o siromaštvu u Srbiji?

    Dete do 14 godina iz višečlane porodice sa sela iz južne ili istočne Srbije, čiji roditelji imaju nizak nivo obrazovanja ili su nezaposleni – ovo je prosečan profil apsolutno siromašne osobe u Srbiji, pokazuju podaci Tima za socijalno uključivanje i smanjenje siromaštva.

    Ovaj profil se iz godine u godinu ne menja.

    Dok u apsolutnom siromaštvu živi 6,2 odsto Srbije, u Srbiji je u 2021. u riziku od siromaštva bilo oko milion i po stanovnika, odnosno 21,2 odsto ljudi, pokazuju podaci RZS-a.

    To znači da nešto manje od četvrtine ljudi u Srbiji živi lošije od proseka i ne može da ostvari „životni standard koji je odgovarajući u odnosu na društvo u kome žive“.

    Ovaj procenat se prema smanjuje iz godine u godinu, te je 2018. bio oko 25,5 odsto.

    Stopa rizika od siromaštva odnosi se na koliki su mesečni prihodi domaćinstva i da li prelaze neophodan prag.

    Kod jednočlanih domaćinstava taj prag iznosi 24.000 dinara, dok je kod četvoročlanih porodica nešto viši od 43.000 dinara.

    U najmanjem riziku od siromaštva su ljudi između 25 i 54 godine – oko 19,1 odsto podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

    U najugroženije grupe spadaju mladi koji imaju između 18 i 24 godine, ali i stariji od 65 godina.

    Broj ljudi koji žive u riziku od siromaštva smanjuje se u svim grupacijama osim kod starijeg stanovništva, pokazuje Izveštaj o napretku u ostvarivanju ciljeva održivog razvoja RZS-a.

    Rizik kod starijih od 65 godina raste iz godine u godinu – stopa rizika od siromaštva penzionera u 2021. iznosila je 19,9 odsto.

    Većina građana, 44,9 odsto, kaže da ima teškoće da „spoji kraj sa krajem“ svakog meseca, pokazuju podaci o stopi subjektivnog siromaštva RZS-a.

    Oko 14 odsto kaže „veoma teško“ izgura mesec, a skoro 30 odsto kaže da „teško“ uspevaju da pokriju mesečne troškove.

    Tek oko 8 odsto građana „prilično lako“ pokriva mesečne troškove.

    Cene proizvoda i usluga lične potrošnje u septembru 2022. godine, u odnosu na avgust 2022. godine, u proseku su povećane za 1,5%. Potrošačke cene u septembru 2022. godine, u poređenju sa istim mesecom prethodne godine, povećane su za 14%, dok su u poređenju sa decembrom 2021. godine u proseku povećane za 11,4%, podaci su Republičkog zavoda za statistiku.

    Isti podaci govore da po glavnim grupama proizvoda i usluga klasifikovanih prema nameni potrošnje, u septembru 2022. godine, u odnosu na prethodni mesec, rast cena je zabeležen u grupama Stanovanje, voda, električna energija, gas i ostala goriva (3,8%), Restorani i hoteli (3,7%), Hrana i bezalkoholna pića (2,4%), Oprema za stan i tekuće održavanje (2,0%), Zdravlje (0,6%), Odeća i obuća (0,5%), u grupama Alkoholna pića i duvan i Obrazovanje (za po 0,2%) i u grupi Кomunikacije (0,1%). Pad cena je zabeležen u grupama Rekreacija i kultura (-2,8%) i Transport (-0,3%).     

    Ima li potencijalnih rešenja?

    Srbija i dalje nema Strategiju za smanjenje siromaštva, jer je poslednja istekla 2015. ali je u februaru 2021. usvojen Zakon o socijalnoj karti.

    Kako se tada moglo čuti u skupštinskoj sali, „socijalne karte će pomoći u pravednijoj raspodeli novca za socijalno najugroženije grupe, a i bolje će se kontrolisati socijalna davanja.“

    Ideja je da se svi podaci o socijalno-ekonomskom statusu pojedinca nalaze na jednom mestu, u elektronskom obliku.

    Na osnovu toga nadležni određuju da li je neko ispunio sve uslove za ostvarivanje prava i usluga iz oblasti socijalne zaštite, navodi se u zakonu koji se primenjuje od marta 2022.

    Za povlačenje aktuelnog zakona zalažu ze iz Inicijative A11.

    Milica Marinković navodi da je taj zakon u praksi „skup previše uzetih podataka koje obrađuje algoritam i po automatizmu ukida prava, umesto da povećava broj korisnika socijalne pomoći.“

    Socijalno ugroženi građani su dobijali 8.781 dinara mesečno od države prošle godine.

    Broj korisnika socijalne pomoći iz godine u godinu opada.

    Tokom 2020. godine, prve godine pandemije korona virusa, broj korisnika novčane socijalne pomoći bio je 218 hiljada, što je za 18 hiljada manje u odnosu na 2019.

    U Crvenom krstu Srbije za BBC na srpskom kažu da kroz program narodne kuhinje pripremaju kuvane obroke za više od 32 hiljade korisnika u 77 mesta u državi.

    Siromaštvo, Zapadni Balkan i svet

    Srbija je tokom 2020. imala najnižu stopu siromaštva na Zapadnom Balkanu – gotovo sličnu kao pre početka pandemije – oko 17, 4 odsto, podaci su iz poslednjeg izveštaja Međunarodnog monetarnog fonda iz 2021. godine.

    U tom izveštaju je definisano da ljudi koji raspolažu sa manje od 5,5 dolara (661 dinar) dnevno spadaju u siromašne.

    Najviša stopa zabeležena je u Albaniji gde je siromašno oko 23,4 odsto stanovnika, što je tri odsto više u odnosu na godinu pre pandemije kovida.

    Broj ljudi u Severnoj Makedoniji koji je u 2020. živeo ispod granice siromaštva je oko 450 hiljada, što je oko 21 odsto ukupnog stanovništva.

    U Crnoj Gori, državi sa 600.000 stanovnika, svaki četvrti stanovnik živi u riziku od siromaštva.

    Svako šesto domaćinstvo u Bosni i Hercegovini je siromašno, 15 odsto ljudi živi u apsolutnom siromaštvu, dok je polovina stanovništva na rubu siromaštva, pokazuju podaci Ujedinjenih nacija,

    Izvor: BBC

    IN Medija

    https://multisite.radio021.rs/inmedija2/svaki-peti-gradjanin-srbije-na-ivici-siromastva/

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Poskupelo gorivo

    Litar dizela na pumpama u Srbiji će koštati 197 dinara, a benzina 181 […]