Koliko je Inđiji „veliko srce“

Na celoj teritoriji opštine Inđija postoji samo jedna humanitarna organizacija koja se bavi isključivo sakupljanjem novca za lečenje dece. Sa dvadesetak aktivnih članova, vremenom organizacija „Veliko srce“ sada broji šest članova. Osim njih aktivisti su i pojedinci koji svojim aktivnostima animiraju zajednicu da pomognu u sakupljanju novca za lečenje dece. U humanitarnim akcijama učestvuju sportisti, srednjoškolci i osnovci, sela i pojedinci. Lokalna samouprava retko.

Humanitarna organizacija „Veliko srce“ postoji punih šest godina, za to vreme organizovali su niz uličnih bazara ali i onlajn prodaje za pomoć roditeljima dece koja boluju od teških bolesti. Predsednica udruženja Sanja Zec kaže za IN Medija da je entuzijazam u početku brojnog članstva opao zbog ali istrajnih je u ovom trenutku šestoro i nekolicina onih koji svojim proizvodina ili donacijama podržavaju napore da se sakupi što više novca.

-Donacije koje dobijamo nisu u vidu novca, na bazare dolaze žene koje donose kolače, radinosti, knjige i ostalo što se može prodati a novac posle raspoređujemo tamo gde je najpotrebniji. Organizovali smo bazare i po inđijskim selima ali smo učestvovali i na bazarima u Novom Sadu, Sremskim Karlovcima, Zrenjaninu i Staroj Pazovi. – ističe Zec.

Roditelji dece kojima je potreban novca za lečenje organizuju i onlajn prodaje preko društvenih mreža a organizacija im pomaže tako što im pribavlja robu koju prodaju na tim licitacijama.

-Račun na kojise sliva novac od tih prodaja je isključivo vezan za humanitarnu organizaciju „Budi human“ gde deca već imaju otvorene svoje SMS brojeve, a naše je samo da bidemo podrška roditeljima. Osim povremenih i jednokratnih akcija sakupljanja pomoći mi imamo tri stalna korisnika odnosno deteta iz Inđije za koji se prikuplja novac svakog meseca za njihove terapije koje su preskupe. Roditelji te terapije ne mogu sebi da priušte pa smo im pritekli u pomoć. – objašnjava ona.

Foto; Novogodišnji bazar „Veliko srce“

Ova organizacija ne dobija donatorska sredstva u smislu novca, za sada im ne polazi za rukom da sredstva obezbede od firmi koje bi kao društveno odgovorne učestvovale u njihovoj misiji.

-Pokušavali smo da animirmo privrednike da učestvuju ali nam to ne polazi za rukom. Takođe nismo korisnici sredstava iz budžeta jer nismo nikada aplicirali, mi imamo drugačiju ideju te bi nam u tom smislu trebala pomoć lokalne samouprave. Do sada su imali sluha za naše akcije tako što nam nisu naplaćivali zakup javne površine kad organizujemo bazare, struju koja nam je bila potrbna na štandovima isto nismo plaćali. Sada imamo konkretnu ideju u kojoj bi nam mogli pomoći. – ističe Zec.

Projekat za koji se pripremaju odnosi se na pokretanje prodavnice u kojoj bi se prodavala donirana garderoba, predmeti, sitnice i potrepštine o dosta nižim cenama. Ideja je da građani doniraju ono što im nije potrebno, što ne koriste ili su koristili a dobro je oluvano pa da u formi prodavnica „druga ruka“ prodaju i taj novca uplaćuju tamo gde je potreban.

-Za takav podvig potreban nam je lokal ali i forma kako bi uspeli da prodajemo doniranu robu. Raspitivali smo se kako bi mogli da vršimo prodaju onoga što nam je poklonjeno a da imamo regulisano šta je u prodavnicu ušlo i prošlo kroz kasu. Dakle evidenciju. Isto tako tu je ideja da rade volonteri, članpvi udruženja koliko ko može i sa te strane bi nam trebao savet ili podrška kako da ne budemo u prekršaju. Do sada nismo našli model kako bi to organizovali  da ne kršimo neke od zakona.-ističe ona.

Zec kaže da bi tu bila važna pomoć lokalne samouprave, da se obezbedi lokal i način na koji bi se prodavala roba i volontirali prodavci a da zakon to ne sankcioniše. Ona kaže da je niz primera videla u Evropi gde su čitave ulice sa prodavnicama koje su humanitarnog karaktera, gde ljudi rado dolaze, dosta manje plate i na obostranu je korist.

-Na naše bazare godinama dolaze isti ljudi, to su ljudi koji ili imaju nekog u porodici ko se leči na takav način ili su to članovi porodica i prijatelja ljudi koji rade u udruženju. – kaže ona.

Zec ističe da je jako malo razvijena svest kod ljudi da treba pomoći, da empatija nije na zavidnom nivou i da se na tome treba poraditi ali oni sami ne mogu. Pokretanjem pomenute prodavnice, smatra ona, razvila bi se svest kod onih koji imaju nešto da poklone i time nekom pomognu ali i onih koji će kupovinom uštedeti i pomoći deci.

Kako to pojedinci rade

Emilija Gorjanović profesorica književnosti svoj aktivizam povezla je sa svojom profesijom, ona na svom Fejsbuk profilu svakodnevno objavljuje naslove knjia koje daruje onom ko uplati minimalno dve poruke za SMS broj za lečenje dece.  Nalove koje Emilija nudi su raznovrsni, ona je čitavu jednu biblioteku odlučila donirati kako bi pomogla bolesnoj deci.

– U narednim danima nudiću knjige koje možete kupiti za sms ili dva. Cena sms-a je 200 dinara i taj novac ide korisnicima Budi human fondacije. (Trudim se da izaberem korisnike kojima je novac hitno potreban). Kupovinom knjiga činite višestruko humano delo – pomažete onima koji su bolesni, oplemenjujete svoj duh (i činite dobro svojoj okolini tim oplemenjenim duhom) i pomažete meni da mi hodnik ne bude zatrpan knjigama koje je moj pas počeo da izjeda (za sada samo dve knjige o Titu i jedan rečnik). Takođe, ako znate nekog kome je novac hitan, javite mi. Hvala. – objavila je Emilija Gorjanović krajem avgusta na svom Fejsbuk profilu.

Za tri dana prodala je 20 knjiga, gotovo svaku koju je postavila na društvene mreže a dostavlja ih lično ili šalje poštom.

Ova andergraund profesorica književnosti osim misije da pomogne deci ovom akcijom ona pokušava da promoviše knjigu mada I sama priznaje da se sve više ljudi odlučuje na elektronske formate knjiga.

-Knjige mogu da se čitaju sa ekrana kompjutera, tableta, čak i mobilnog, a poznajem i osobe koje čitaju isključivo e-knjige na Kindlu na koji može da stane nekoliko hiljada knjiga. Oni čitavu svoju biblioteku imaju na jednom aparatu. Ja lično više volim papirne knjige, iako mi zauzimaju dosta mesta u stanu i moram da brišem prašinu sa njih. – objašnjava Gorjanović.

Foto: Sanja Zec i Emilija Gorjanović bazar Sremski Karlovci

I sama je aktivistkinja “Velikog srca” i redovna je na bazarima koje pokreće ova organizacija.

-Pre tri godine sam prvi put učestvovala na humanitarnom bazaru u Staroj Pazovi. Shvatila sam da imam previše knjiga, a na netu sam videla da se skuplja novac za jednog bolesnog mladića, javila sam se organizatorima, oni su rekli da nogu da učestvujem, i na fb sam napisala da mi donira knjige ko ima viška. Jedanaestoro ljudi mi se javilo i imala sam pun auto knjiga. Tada sam za pola sta prodala oko 100 knjiga. Posle je nastalo Veliko srce i postala sam deo njega i sa ostalima sam radila bazare. –

Šta je uradila lokalna samouprava?

Lokalna samouprava je od 2016. godine pokrenula i podržala nekoliko humanitarnih akcija i to 2016. Godine organizacijom humanitarnog koncerta na trgu kod pošte na kome su nastupali Bobaj Rajović, Roaman Panić I Sergej Ćetković. Sva sredstva prikupljena tokom koncerta namenjena su za lečenje teško bolesne dece iz materijalno ugroženih porodica sa teritorije inđijske opštine.

2017 godine za dečaka iz Golubinaca priključila se opštia Inđija

2021. godine Kulturni centar Inđija pridružio se humanitarnij akciji za prikupljanje sredstava za lečenje mlade Inđinčanke kao “društveno odgovorno preduzeće”. KC je tada organizovao predstavu I u oholu obezedio kutije za prikupljanje novca.

Turistička oganizacija opštine Inđija 2021. godine organizovala je humanitarni bazar

Foto: novine – Naša Inđija

U Inđiji je 19. jula 2000. godine ZABRANJENO održavanje humanitarne akcije za lečenje dečaka

Inđijska policija je 19. jula 2000. godine prekinula humanitarnu akciju “Od srca” u organizaciji Omladinskog kulturnog kluba Inđija. tokom večeri privela 27 aktivista Otpora kao i 11 majki koje su tražile da im deca budu oslobođena.Privedeni su zadržani u Inđijskoj stanici oko 6 sati.

Predsednik Skupštine opštine Inđija Niko Bodrožić zabranio je održavanje humanitarne akcije „Od srca“, koju je organizovao Narodni pokret Otpor. Akcija „Od srca“ namenjena je prikupljanju sredstava za lečenje dvanaestogodišnjeg dečaka koji je bolovao od leukemije.
Tada su predstavnici Otpora išli kod Bodrožića, pošto im je u preduzeću „Graditelj“ rečeno da neće graditi binu za akciju jer im je to zabranio predsednik opštine.

Tadašnji predsednik opštine je izbacio iz kancelarije aktiviste uz reči da mu ne pada na pamet da pomogne bandi plaćenika i ubica da u Inđiji organizuje akcije, pa makar i humanitarne“.

Te večeri je nekoliko desetina policajaca u maskirnim uniformama rasteralo građane koji su se odazvali humanitarnoj akciji za prikupljanje novca bolesnom dečaku iz Inđije. Policija je tokom noći zatvorila sve kafiće a narednih dana privodila aktiviste koji su delili novine “Naša Inđija”,Hapšene su u nekoliko navrata i majke aktivista koje su delile novine, jedna majka je tom prilikom rekla da ju je policajac gurnuo i psovao što zbog njih nije video svoju decu dve nedelje.

Osnovci i srednjoškolci su učestvovali u mnogobrojnim humanitrnim akcijama tokom proteklih godina, empatiju kod dece negovali su njihovi profesori i roditelji. Tako se u nizu dečijih aktivnosti može izdvojjiti prošlogodišnja predstava učenika srednje škole “dr Đorđe Natošević  “Godesa hoće da vaja” u velikoj sali Kulturnog centra Inđija. Predstava je humanitarnog karaktera, a sakupljeni dobrovoljni prilog namenjenili su lečenju Mile Kotarac koja boluje od cerebralne paralize.

Foto: Učenici srednje škole „dr Đorše Natošević“ u poseti devojčici Mili Kostić

Decembra 2019. Godine inđijska Gimnazija realizovala je projekat “Humana Gimnazija” gde su učenici kroz takmičenje u okviru turnira u malom fudbalu a publika je imala priliku da donira novac za lečenje dece iz inđijske opštine. Gimnazijalci su u okviru ovog projekta sakupljali novac I u školi kako bi pomogli lečenje dece.

2021. godine inđijski srednjoškolci su se ujedinili I na humanitarnom bazaru u centru Inđije organizovali su humanitarni bazar za pomoć u lečenju svojoj drugarici. Tada sun a nekoliko punktova mladi prodavali hranu, majice, šminku, knjige ali su davali usluge pravljenja frizura, muzičari su svirli, sortisti su učestvovali na turniru. i deca iz inđijskih škola tada su animirala ceo grad da se odazove.

Sportski klubovi su se takođe uključivali u brojne akcije za prikupljanje pomoći, primera radi klub američkog fudbala”Indians” organizovali su niz akcija prikupljanja humanitarne pomoći za Danijelu Kovačević iz Inđije, Akcije su se dešavale tokom 2011. i u raznacima do 2016. godine. U tom period I na sajtu lokalne samouprave postavljen je baner koji je pozivao građane da pomognu sugrađanki.

Planinarski klub “Železnčar” u maju prošle godine orgnizovao je humanitarnu trku za Miu iz Slankamena, sva sredstva uplaćena su za lečenje devojčice.

I sela su se angažovala da pomognu

Najveću humanist pokazao je Krčedin, naseljeno mesto inđijske opštine koje broji nešto manje od 2.500 stanovnika koji je 2020. godine sakupio  546.000,00 dinara za samo 4 sata humanitarnog bazara namenjenog za lečenje Lane Jovanović i Minje Matić.

U organizaciju bazara upustila se Marija Vučić i Danijela i Tamara Maletić koje su se za pomoć obratile predsednici saveta MZ Krčedin Anđelki Ćosović te su ove četiri žene animirale bukvalno celo selo.

Foto: Marija Vučić / privatna arhiva

Pozivu ove četiri žene tada su se odazvali svi meštani učestvujući sa onim čim raspolažu, Agrounija fruit učestvovala je donacijom od 100 kilograma jabuka, firma Gala sa 25 litara soka od jabuka, rasadnik Topić iz Krčedina, Coca – Cola, udruženje žena Krčedinke, crkvena opština Krčedin novčanom donacijom, Zorica Ljukovčanin koja je dala vaučere za vikend na Zlatiboru, FK “Fruškogorac” Krčedin, Agrasi poljoprivredna apoteka koja je današnji ceo pazar dala u humanitarne svrhe kao i usisivač i lonac koji su iskorišćeni za nagradnu igru, firma Milenka Kapurana za proizvodnju zimnice.

Pored toga akciji su se pridružile domaćice koje su pekle i spremale slatkiše i slaniše, moglo se kupiti domaćeg vina i rakije, štrikanje, heklanje, dekupaž, rođendanske dekoracije, igračke, knjige, rasada cveća, šminka sve što je moguće prodati ili dati kao uslugu Krčedinci su na 8 stolova u centru sela prodavali.

Četiri sata, četiri žene, jedno selo i sloga rezultirali su da Krčedinci sakupe 546.000,00 dinara za Lanu i Minju.

I pored svih navedenih primera i primera koji nisu navedeni, činjenica je da Inđija mesto od 43.755 stanovnika ima samo jedno udruženje za pomoć oboleloj deci i njihovim roditeljima, koje broji šest članova.

Verica Marinčić (IN Medija)