Komisija VJT traži krivično gonjenje tužioca Markovića zbog slučaja „Zvučni top“

Komisija je, nakon uvida u predmet ocenila da su u postupanju VJT u Beogradu napravljeni brojni propusti koji se „ne mogu pripisati samo greškama u pravničkom rezonovanju“, već ukazuju na pristrasno tumačenje činjenica, selektivno vrednovanje dokaza i nastojanje da se opravda unapred doneta odluka da tokom protesta 15. marta 2025. godine nije upotrebljen „zvučni top“, prenosi list Danas.

U izveštaju se navodi da postupajući tužioci nisu preduzimali radnje kako bi utvrdili šta se dogodilo tokom petnaestominutne tišine na protestu u Beogradu, već kako bi „formalizovali unapred donetu odluku da nije bilo upotrebe zvučnog topa“.

Podsetimo, VJT u Beogradu je 11. septembra 2026. godine službenom beleškom zaključilo da nema mesta pokretanju krivičnog postupka, odnosno da 15. marta 2025. godine nije korišćen „zvučni top“ niti drugo „sonično oruđe“. Tužilaštvo je tada ocenilo i da su navodi o upotrebi takvog sredstva tendenciozni i da ih pojedinci iznose sa namerom da destabilizuju državu.

Komisija: Tužilaštvo ignorisalo svedočenja građana i medicinsku dokumentaciju

Komisija Vrhovnog javnog tužilaštva posebno ukazuje na činjenicu da je VJT donelo takav zaključak uprkos izjavama oko 150 građana koji su pred tužilaštvom ili policijom svedočili da su osetili dejstvo akustičnog oružja, mišljenju stručnog tima „Earshot“ i drugim dokazima.

Kako se navodi, tužilaštvo nije razjasnilo protivrečnosti između medicinske dokumentacije i iskaza svedoka, sa jedne strane, i tvrdnji državnih organa koji negiraju upotrebu akustičnog sredstva, sa druge.

-Umesto da razjasni ovu protivrečnost tužilaštvo je prejudiciralo zaključak, jer je nedokazanu tvrdnju državnih organa uzelo kao nepobitnu činjenicu, zanemarujući materijalne dokaze koji je direktno opovrgavaju.- navodi Komisija.

U izveštaju se kritikuje i objašnjenje VJT da je masovno kretanje građana izazvano povlačenjem redara i aktiviranjem bezbednosnog protokola. Komisija ocenjuje da je takvo obrazloženje neuverljivo i zasnovano na logičkoj grešci, jer se uzročno-posledična veza izvodi samo iz činjenice da se jedan događaj odigrao neposredno pre drugog.

Takođe se ukazuje da tužilaštvo nije objasnilo zbog čega građani na drugim protestima nisu prijavljivali slične tegobe, iako su pištaljke i druga zvučna sredstva korišćena u istom obimu.

Umesto istrage o zvučnom topu, provera političke pripadnosti svedoka

Jedan od najvažnijih nalaza Komisije odnosi se na postupanje VJT prema građanima koji su tvrdili da je akustično oružje upotrebljeno.

Prema izveštaju, VJT se 26. juna 2026. godine obratilo Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) sa zahtevom da proveri 154 građana koji su dali izjave o upotrebi zvučnog topa.

Od BIA je, kako se navodi, traženo da utvrdi da li se ta lica nalaze u evidencijama političkih partija i da li su povezana sa domaćim ili stranim nevladinim organizacijama, radi utvrđivanja elemenata krivičnog dela pozivanja na nasilnu promenu ustavnog uređenja.

Komisija ocenjuje da je VJT, umesto utvrđivanja eventualne odgovornosti za upotrebu zabranjenog sredstva, usmerilo aktivnosti protiv građana koji su javno govorili o tom događaju.

Posebno se ukazuje na dokazne radnje preduzete protiv jednog vojnog analitičara, uključujući naredbe za pretres stana i elektronske opreme, zbog sumnje na krivična dela protiv ustavnog uređenja.

-Umesto da istražuje navode o potencijalnom ugrožavanju građana zvučnim topom, tužilaštvo čitav događaj tretira kao napad na državu, usmerivši fokus na političku pripadnost i građanski aktivizam samih žrtava i svedoka.- zaključuje Komisija.

Marković javno pretio procesuiranjem onih koji govore o zvučnom topu

U izveštaju se posebno analiziraju javni nastupi tužioca Miodraga Markovića, jednog od potpisnika službene beleške kojom je predmet okončan.

Komisija podseća da je Marković 19. juna 2026. godine, gostujući na RTS-u, govorio o navodnim dokazima da je upotreba zvučnog topa bila organizovano simulirana, kao i o identifikovanju grupa ljudi koje će biti procesuirane.

Navodi se i da je Marković 14. septembra, takođe na RTS-u, poručio da može da garantuje da će svi koji javno tvrde da je upotrebljeno sonično oruđe biti procesuirani i da se „niko od njih neće izvući“.

Komisija takve izjave ocenjuje kao javno kriminalizovanje ustavom zajemčene slobode izražavanja i manifestaciju pristrasnosti u postupanju tužilaštva.

Oštećenima uskraćeno pravo na prigovor

Komisija ukazuje i na način na koji je predmet vođen u tužilačkim evidencijama.

Predmet je, naime, ostao u KTR upisniku, zbog čega je odluka o nepokretanju postupka doneta u formi službene beleške, protiv koje oštećeni nemaju pravo na prigovor.

Prema oceni Komisije, predmet je, imajući u vidu njegov značaj i obim, trebalo zavesti u KT ili KTN upisnik, čime bi oštećenima bilo omogućeno da ospore odluku pred neposredno višim tužiocem.

Komisija smatra da je ovakvim postupanjem građanima uskraćeno pravo na delotvorno pravno sredstvo, garantovano Evropskom konvencijom o ljudskim pravima.

Predloženi disciplinski postupak i razrešenje

Pored krivičnog gonjenja Markovića zbog sumnje na zloupotrebu službenog položaja iz člana 359. Krivičnog zakonika, Komisija predlaže pokretanje disciplinskog postupka protiv njega i javne tužiteljke Aleksandre Stefanović zbog kršenja načela nepristrasnosti i ugrožavanja poverenja građana u javno tužilaštvo.

Ukoliko bude pravnosnažno utvrđeno da je Marković učinio težak disciplinski prekršaj, Komisija predlaže pokretanje postupka za njegovo razrešenje, kao i udaljenje sa javnotužilačke funkcije nakon pokretanja tog postupka.

Komisija takođe predlaže da nadležno tužilaštvo tokom krivičnog postupka ispita po čijim nalozima je Marković postupao i da li je na njegove odluke uticao rukovodilac VJT u Beogradu.

Prema oceni Komisije, Marković je svojim postupanjem teško povredio prava građana koji su prisustvovali protestu 15. marta, uključujući pravo na fizički i psihički integritet, jednaku pravnu zaštitu i delotvorno pravno sredstvo.