Kopriva kroz mit i stvarnost

U bajci „Divlji labudovi“ Hansa Kristijana Andersena, zla maćeha Elizinu braću pretvara u labudove. Dobra vila joj nalaže da noću sakuplja koprive na groblju, prede njihova vlakna u bodljikavo zeleno predivo, a zatim plete ogrtač za svakog brata, kako bi razbila čaroliju. Koprive je peku i žuljaju po rukama, ali ona čupa, vrti se i plete, sve dok ogrtače od koprive skoro ne završi. Navlači kapute na svoju braću labudove i oni se transformišu u mladiće, osim najmlađeg, sa nepotpunim kaputom, kome na mestu jedne ruke ostaje krilo, i tu počinje sasvim druga priča….

Kopriva kroz mit i stvarnost.

Čovek odavno poznaje koprivu, iako ona danas nije do kraja istražena. Od starih Egipćana, pa preko Grka i Rimljana, veliki umovi starog veka uočili su da je kopriva veoma hranjiva i lekovita biljka. Cenili su je, pisali o njoj, i upotrebljavali u ishrani i lečenju. Čuveni grčki lekar Hipokrat u IV veku p.n.e, pun je pohvala o koprivi, a rimski erudit Plinije piše da kopriva u proleće daje dobru i zdravu hranu koja cele godine čuva čoveka od raznih bolesti.

U mnogim zemljama Evrope, u zemljama visokog standarda kopriva se više upotrebljava za ishranu nego kod nas. U Švajcarskoj se na primer kopriva u proleće može naći na zelenim pijacama isto kao i ostalo povrće, čak češće nego spanać. U našem narodu kopriva nije nepoznata biljka. Naši su je preci koristili u ishrani, pogotovo u godinama nestašice hrane, ali je ona ipak ostala korov koji je bolje uništiti nego imati posla sa njom. Jedino dostojno mesto kod nas kopriva je osigurala u udžbenicima i popularnim izdanjima poznavalaca bilja, entuzijasta i travara.

Pročitajte: Začini i putovanja sa začinima…

Dr Ljubiša Grlić, poznati istraživač nutritivnih vrednosti našeg samoniklog jestivog bilja, smatra da je kopriva zbog svoje rasprostranjenosti, nutritivne i vitaminske vrednosti, najkorisnija, najpristupačnija i najzdravija samonikla biljna vrsta koja je uvrštena u lisnato povrće. Sveža biljka koprive sadrži 5,5% proteina, 7% ugljenih hidrata, 0,7% masti. U prolećnim mesecima mladi listovi imaju od 75-137 mg % askorbinske kiseline i čak do 20 mg % karotina (provitamin A), vitamina B2, vitamina K. Kopriva je dakle veći izvor vitamina C i A od mnogih drugih kultivisanih biljnih vrsta. Obiluje mineralima kao što su gvožđe, kalijum, kalcijum, magnezijum, natrijum, fosfor.

Ako svemu tome dodamo da je kopriva sasvim besplatna i svima dostupna vrsta, koja raste pokraj puteva, plotova, u vlažnim šumama, travnjacima, onda nema razloga da je više i ne upotrebljavamo.

Ako pre pripremanja jela ubrane vrhove prelijemo kipućom vodom postaće sasvim bezopasna za ruke i želudac. Za ishranu se koriste mlade, nežne biljke (njihovi vrhovi), ali kako je vegetacijski period mladih izdanaka kratak možemo ih ubrati, osušiti i tako ih sačuvati za kasniju upotrebu. Mnogo je primera, rasprava i sugestija napisano o primeni koprive u lečenju raznih oboljenja, ali ćemo se ograničiti samo na lekovitost koprive kao namirnice za ljudsku ishranu. Visok je sadržaj vitamina A, široka lepeza mineralnih soli, biljnih hormona i enzima koji povoljno deluju na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, te je kopriva posebno prikladna za sprovođenje takozvanih prolećnih kura – dijeta kada je organizam usled jednolične zimske hrane osiromašio tim sastojcima. Kako bi ova informacija bila celovitija o ovoj biljnoj vrsti napominjem da se koristi i u farmaceutske svrhe kao sirovina za mnoge lekove i kozmetičke preparate.

To je biljka koja najavljuje povratak proleća, tonik vitamina i minerala, biljka prepuna ljubavi i odanosti. Prema anglosaksonskom „Šarmu za devet biljaka“, zabeleženom u X veku, koprive su korišćene kao zaštita od „pucanja u vilenjake“ (pojava misterioznih bolova kod ljudi ili stoke izazvanih strelama vilenjaka) i „leteći otrov“ (za koji se u to vreme verovalo da je jedan od četiri primarna uzroka bolesti). U nordijskom mitu koprive su povezane sa Torom, bogom groma, i sa Lokijem, bogom prevarantom, čija se magična ribarska mreža pravi od njih. U keltskim naukama gusti sastav kopriva ukazuju na to da se u blizini nalaze vilinski stanovi, a ubod koprive štiti od vilinskih nestašluka, crne magije i drugih oblika čaranja.

Koprive su se nekada nadmetale sa lanom i konopljom, kasnije i sa pamukom, kao osnovno vlakno za konac i predivo, od koga se izrađivalo sve – od platna za jedrilice do finog stonog platna u XVII I XVII veku. Ostala vlakna pokazala su se ekonomičnija. Kako je izrada mehanizovana, prediva od koprive se slabo prave, ali u nekim oblastima Škotske tkanina od koprive i danas se proizvodi.

“U Škotskoj sam jeo koprive, večerao na stolnjaku od koprive i spavao na čaršavima od koprive” – kaže pesnik Tomas Kembel u XVII veku, što nam govori koliko je ta biljka bila upotrebljavana u svakodnevnom životu! Stabljika stare koprive je dobra kao lan za izradu platna, ima brojne vrline, piše Margaret Baker u Otkrivanju folklora biljaka. Ulje od koprive prethodilo je parafinu; sok se koristio kao sirilo za mleko; koprivin sok zaptiva pore na bačvama; kopriva tera žabe i muve; koprivin kompost podstiče oporavak bolesnih biljaka, a voće upakovano u lišće koprive zadržava svežinu.

Mešajući lek i magiju, iscelitelj je mogao izlečiti groznicu povlačeći koprivu uz koren, dok je izgovarao ime pacijenta i imena njegovih roditelja. Rimski vojnici u Britaniji otkrili su da reumatozni zglobovi reaguju na šibanje koprivom. Tirolci su koprive bacali na vatru da spreče grmljavinu, a sakupljali koprivu pre izlaska sunca kako bi zaštitili stoku od zlih duhova.

Lekovitu vrednost koprive potvrđuju Julie Bruton-Seal i Matthev Seal u svojoj korisnoj knjizi Hedgerow Medicine.

Kopriva je bila anglosaksonska sveta biljka wergula, a u srednjovekovno doba pivo od koprive pilo se protiv reumatizma. Visok sadržaj vitamina C u koprivi učinilo ga je dragocenim prolećnim tonikom za naše pretke nakon zime i življenja na žitaricama i soljenom mesu, sa jedva nešto malo zelenog povrća. Čorba od koprive i kaša bili su popularni čistači organizma u proleće. Tibetanci veruju da je njihov mudrac i pesnik Milarepa 1052-1135, pre Hrista, živeo samo na koprivinoj supi, dugi niz godina, dok on sam nije postao zeleni – doslovno zeleni čovek.

Kopriva poboljšava prirodni imunitet, pomažući nam da se zaštitimo od infekcija. Koristan je čaj od koprive koji se pije često na početku groznice. Kopriva se već dugo smatra tonikom za krv i sjajan je lek za anemiju, jer sadrži mnogo gvožđa i hlorofila. Gvožđe iz koprive se vrlo lako apsorbuje i asimilira. Morate da nosite rukavice dok rukujete njima, ali nakon što ih skuvate, možete ih sigurno jesti bez ikakvog peckanja.

Koprive se u narodnim pričama širom sveta već dugo povezuju sa ženskom domaćom magijom, sa unutrašnjom snagom i čvrstinom, sa lečenjem i samoizlečenjem, sa zaštitom i samozaštitom, sa sposobnošću da „obogati tlo“ gde god je zasadimo. Magija koprive prožeta je dualitetima: žestoka i meka, bolna i obnavljajuća, česta poput korova i neprocenjiva poput dragulja!

Recepti za preporuku:

Rolat sa nadevom od koprive.

Potrebne namirnice: Za testo: 3 cela jaja, 3 kašike brašna, 1 kašika ajvara, ulje, so.
Za nadev: 200 g švabskog sira, 150 g blanširane i sitno sečene koprive, 50 g kisele pavlake, so, biber.

Način pripremanja: Odvojiti belance od žumanca pa ulupati čvrst sneg od belanaca, dodavati postepeno brašno i ulupana žumanca, posoliti i dodati ajvar. Masa treba da je penasta. Razliti u pleh i peći na umerenoj temperaturi. Od sira, koprive i pavlake napraviti fil, začiniti ga pa nadevati pečeno testo. Urolovati i staviti da se stegne u frižideru. Seći na šnite debljine 1 cm i služiti.

Krem supa od bukovača i kopriva.

Potrebne namirnice: 3 l vode, 300 g mlade koprive, 300 g pečurke bukovače, 100 g crnog luka, 100 g praziluka, so, biber, 1 veza peršunovog lista, 100 g brašna, 100 g ulja, 3 dl slatke pavlake, 2 dl slatkog mleka, 5 žumanaca, muskat orah.

Način pripremanja: Na polovini od pripremljenog ulja prodinstati crni luk i praziluk sečen sitno, potom dosati kuvanu i sečenu koprivu, pečurke bukovače sečene na kockice 1x1cm i lagano prodinstati. Naliti vodom i kuvati oko 10 minuta. Od ostatka ulja i brašna napraviti zapršku i pažljivo zapržiti čorbu. Kada je miris brašna ispario, začiniti i staviti na toplo mesto do služenja. Od pavlake, žumanaca i mleka napraviti legir i pred serviranje obogatiti čorbu mlečnim dodatkom koji će dati krem boju i finu teksturu. Posuti sitno seckanim peršunovim listom i muskat orahom.

Gratinirane palačinke sa nadevom od koprive.

Potrebne namirnice: Za testo: 400 g brašna, 5 jaja, 6 ~ 8 dl vode, 3 g soli, 1 dl ulja za prženje palačinaka.
Za nadev: 500 g sitnog sira, 300 g koprive sečene sitno, 1 dl ulja, so, biber, muskat orah.
Za rojal masu: 1 litar mleka, 10 žumanaca, so, biber, peršunov list sitno sečen.

Način pripremanja: Od navedenih namirnice napraviti testo za palačinke koje treba da je fine i glatke strukture. Pržiti palačinke malo deblje nego uobičajeno. Od sira koprive, jaja i ulja načiniti nadev koji se koristi za filovanje palačinaka. Svaku palačinku premazati nadevom i urolovati, slagati u vatrostalnu činiju i zaliti sa rojal masom od jaja i mleka pa gratinirati dok se masa ne stegne i dobije zlatno – žutu boju. Gotovo posuti sa sitno sečenim peršunom i služiti toplo.

Musaka od kopriva i patlidžana.

Potrebne namirnice: 1 kg plavog patlidžana, 2 dl ulja, 1 veća glavica crnog luka, 80 g pirinča, 250 g paradajza, 300 g koprive, 1 veza peršunovog lista, 2 dl tople vode, 40 g brašna, 2 jaja, 2 dl mleka ili pavlake, so, biber, muskat orah.

Način pripremanja: Patlidžane oprati, oljuštiti pa ih iseći popreko na ploške debljine pola cm pa ih usoliti i ostaviti da odstoje oko pola sata kako bi izvukla so gorčinu. Oprati ih i osušiti. Zagrejati ulje pa svaku traku od patlidžana kratko popržiti na vrelom ulju. Na ostatku ulja od prženja dodati sitno seckan crni luk pa ga lagano prodinstati kako bi postao „staklast“ i rumen. Pirinač preprati i dobro ga ocediti od vode i spustiti u dinstani luk. Dodati oko 100 g paradajza predhodno oguljenog i iseckanog na kocke. Posoliti i pobiberiti, dodati malo muskatnog oraha i promešati.

Naliti toplom vodom i dinstati dok pirinač ne omekša. Pred kraj dinstanja dodati koprivu. U vatrostalnu činiju ređati red paradajza sečenog na kolutove, red pirinča, zatim red plavog patlidžana. Poslednji red treba da je paradajz sečen na kolutove. Pećnicu zagrejati na 200 stepeni i peći musaku oko pola sata a zatim je preliti sa masom od prženog brašna, mleka, pavlake i jaja pa vratiti u rernu da se zapeče. Kao dodatak ovom jelu može ići sitni sir ili pavlaka.

Balkanski lonac.

Potrebne namirnice: 800 g ovčijeg mesa, 4 babure, 450 g crnog luka, 5 čenova belog luka, 750 g krompira, 750 g svežeg kupusa, 300 g koprive, 2 lovorova lista, 2 veze peršunovog lista, kim, biber, so, 50 g ulja, 20 g brašna, 2 dl jogurta.

Način pripremanja: Meso oprati, posušiti i iseći na kocke. Papriku oprati, očistiti od semena i iseći na duže rezance. Krompir oljuštiti, oprati i iseći na veće krupne rezance. Crni i beli luk sitno iseći. Koprivu oprati, popariti i iseći na rezance. U sud, dublju šerpu ili lonac staviti malo ulja, a zatim slagati redom meso i povrće. Svaki red posuti sa seckanim peršunom i lovorom, kimom, solju i biberom. Zaliti sve sa vodom da sve lepo ogrezne. Pokriti sa aluminijumskom folijom i na umerenoj vatri kuvati dok sve ne omekša.

Pred kraj kuvanja dodati umućeno brašno i jogurt, pa sve zajedno još kuvati oko 15 minuta. Za vreme kuvanja lonac treba nekoliko puta protresti. Gotov je kad se sadržaj smanji  na pola a soka ostane prilično malo.

Salata od koprive sa Rokfor sirom.

Potrebne namirnice: 250 g testenine, list koprive, endivije, radiča i spanaća, 2 kašike orahovog ulja, 4 kašike suncokretovog ulja, 2 kašike vinskog sirćeta, 300 g rokfor sira, 100 g jezgra oraha, so, biber.

Način pripremanja: Testeninu skuvati, potom ocediti i isprati pod hladnom vodom. Lišće endivije, radiča i spanaća oprati pa staviti u činiju za salatu. Koprivu popariti pa je iseckati sitno. Pomešati maslinovo, orahovo i suncokretovo ulje sa solju, biberom i sirćetom. Testeninu staviti preko salate koju smo stavili u činiju, preko nje staviti testeninu, komad sira, koprivu, pa sve preliti vinegretom od ulja, soli, bibera i sirćeta. Garnirati jezgrima oraha, staviti u frižider da se dobro rashladi. Služiti hladno uz mnoge vrste belog vina.

Kolač od koprive i spanaća.

Potrebne namirnice: 3 jaja, 120 ml ulja, 300 g koprive, 150 g spanaća, 350 g brašna, 1 vanila, 1 kašika limunovog soka, 60 g slatke prezle, 200 g šećera, 1 prašak za pecivo, 1 dl mleka.
Za preliv: 2 dl slatke pavlake i 100 g pistaća.

Način pripremanja: Umutiti jaja, ulje, šećer, vanil šećer i mleko, pa postepeno dodavati brašno sa praškom za pecivo, limunov sok i prezlu. Kada se namirnice sjedine dodati koprivu i spanać koji su predhodno skuvani i iseckani sitno.

Sve dobro sjediniti pa sipati u podmazan pleh i peći na 180 stepeni celzijusa oko 30 minuta.

Kada je kolač gotov preliti ga sa slatkom pavlakom i posuti pistaćima, vratiti nekoliko minuta u toplu peć da se masa prosuši. Mogu da se formiraju i manji kolačići od ove mase pa da se služe kao keks.

Sok od koprive i nane.

Potrebne namirnice: 25 vrhova mlade koprive, 20 strukova divlje nane, potopiti u jedan litar vrele a zatim hladne vode. Ostaviti da odstoji oko 24 časa i povremeno mešati . Dodati 1 kg šećera i jednu kašiku limunske kiseline, sve dobro izmešati dok se šećer ne istopi. Kada je šećer istopljen, procediti i sipati u staklene flaše i držati u frižideru do upotrebe. Razblaživati po ukusu.

Prijatno!