„Lažne“ viršle iz Inđije?

Categories NOVO, SrbijaPosted on

Plasiranjem dva proizvoda pod svojom robnom markom „Alloro“ koje deklariše kao viršla, a čiji je proizvođač „Gombit“ iz Inđije, Trgovinski lanac „Aman“ krši novi Pravilnik o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, pišu Novosti.

Kako se u tekstu navodi, glavni sastojak „Amanove“ „viršle pileće“ je mehanički separisano pileće meso (MSM) i to 80%. Njihov proizvod pod nazivom „viršla delikates“ sadrži 30% MSM. A sve ovo je suprotno Pravilniku, jer u svom sastavu proizvodi ne bi smeli uopšte da ga imaju, ako su na ovaj način deklarisani. Time se potrošači dovede u zabludu u pogledu kvaliteta namirnice koju konzumiraju.

„Aman“ i „Gombit“, nisu komentarisali tvrdnje lista.

Aktuelnim Pravilnikom o kvalitetu usitnjenog mesa, poluproizvoda od mesa i proizvoda od mesa, koji je usvojen  prošle godine, ukoliko je namirnica deklarisana kao viršla, ona ne sme da sadrži MSM. Blic prenosi da je namera nadležnog ministarstva da ovaj proizvod dovede do kategorije višeg kvaliteta, ali da nije urodila plodom.

List navodi da pojedini proizvođači krše ta pravila, a da je većina pronašla način da se „udene“ u propise, tako što je zadržala isti sastav i pakovanje, a iz naziva je samo izbacila reč „viršla“. Tako su iskorišćene i navike potrošača, koji su po inerciji nastavili da kupuju ovaj proizvod verujući da konzumiraju kvalitetniju namirnicu, pišu Novosti.

Nekadašnje “viršle” sada se zovu „pileća“, „hot-dog“, „delikates“, „moja“… Fino usitnjene barene kobasice se mogu naći i pod nazivima „pipi“, „gudi“, „ćuri“. Svi ovi proizvodi sadrže MSM, te nisu viršla prema domaćem Pravilniku. Mašinski separisano meso se nalazi i u sastavu poznatih italijanskih brendova wudy i amadori.

Na našem tržištu su prisutni i proizvodi pod nazivom hrenovka, ali ova namirnica ne mora da ispunjava uslove kvaliteta koji su propisani za viršlu i može da sadrži MSM. Ipak, sastav hrenovki određenih brendova odgovara upravo onom propisanom za viršle.

U veterinarskoj inspekciji navode da je viršla definisana kao proizvod koji se dobija od mesa i masnog tkiva, belančevinastih proizvoda do dva odsto, skroba, vode, vlakana, soli, soli za salamurenje, ekstrakta začina, fosfata, antioksidanasa i začina.

– Procenat mesa u viršli nije određen, zavisi od tehnološkog postupka, vrste mesa i cene koja se formira za tržište. Sam proizvođač izrađuje proizvod po specifikaciji i na osnovu toga navodi procenat mesa, objašnjavaju za „Novosti“ u inspekciji.

Kako ističu, procenat mesa nije moguće utvrditi nijednim laboratorijskom ispitivanjem, ali se njegova kontrola obavlja neposredno preko sadržaja kolagena i proteina, što može da ukaže da li se u proizvodu nalazi meso ili ima dodatog MSM-a.

Foto: Novosti

Iz Nacionalne organizacije potrošača Srbije (NOPS) upozoravaju građane da pri izboru namirnice obrate pažnju na njen sastav.

– Proizvođači i trgovci koriste stare navike potrošača, ali svi oni koji žele da znaju šta konzumiraju treba da čitaju deklaraciju. U skladu sa Pravilnikom, viršla u svom sastavu ne može da sadrži MSM. Nisu svi proizvodi koji su se ranije prodavali pod ovim nazivom, a zadržali su isto pakovanje, sada usklađeni sa kvalitetom propisanim za namirnicu koja može da se deklariše kao viršla ističe Nikica Jovanović iz NOPS-a.

IN Medija

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *