• „Ljudi koje srećom srećem“ izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića

    „Ljudi koje srećom srećem“ naziv je izložbe Ljubivoja Ršumovića koja će bitisvečano otvorena 18. marta i trajaće do 29. marta u Galeriji Kuće Vojnović. Fotografije lica 77 njegovih savremenika koje je Ršumović zabeležio svojim foto-aparatom biće predstavljena inđinčanima do 29. marta u želji da se zajedno sa autorom posetoci sećaju ljudi koje je “srećom sretao” […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    „Ljudi koje srećom srećem“ izložba fotografija Ljubivoja Ršumovića

    „Ljudi koje srećom srećem“ naziv je izložbe Ljubivoja Ršumovića koja će bitisvečano otvorena 18. marta i trajaće do 29. marta u Galeriji Kuće Vojnović.

    Fotografije lica 77 njegovih savremenika koje je Ršumović zabeležio svojim foto-aparatom biće predstavljena inđinčanima do 29. marta u želji da se zajedno sa autorom posetoci sećaju ljudi koje je “srećom sretao” tokom svog života

    Ljubivoje Ršumović je rođen u Ljubišu, na Zlatiboru, 3. jula 1939. godine, gde se i školovao. Sa dvadeset i đest godina 1965. godine diplomirao komparativnu književnost na Filološkom fakultetu. Prve pesme je objavio 1957. godine u užičkim „Vestima“ i beogradskim „Književnim novinama“. Godine 1965. zaposlio se u Radio Beogradu, u redakciji programa za decu, kao urednik i autor emisija „Subotom u dva“, „Dobro jutro, deco“ i „Utorak veče – ma šta mi reče“.

    1968. prelazi u Televiziju i radi poznate serije „Dvogled“, „Hiljadu zašto“ i „Hajde da rastemo“. Kao televizijski poslenik napisao je i režirao preko šest stotina emisija. Jedna od najpopularnijih serija za decu „Fazoni i fore“ imala je sto pedeset dve epizode. Pored programa za decu, uradio je i nekoliko dokumentarnih programa. Najpoznatija je serija „Dijagonale – priče o ljudima i naravima“, u kojoj predstavlja pojedine etničke grupe, puštajući pripadnike tih grupa da sami daju karakterizaciju svojih saplemenika. To su emisije o Mijacima, Brsjacima, Malisorima, Torbešima, Bunjevcima, Erama, Lalama, Dubrovčanima, Bodulima, Gorancima, Piperima, itd. Objavio je 86 knjiga, uglavnom za decu.

    Dobio je književne nagrade: „Neven“, „Mlado pokolenje“, Nagradu Zmajevih dečjih igara, Brankovu nagradu, Oktobarsku nagradu grada Beograda, Goranovu plaketu, Vukovu nagradu, Zlatni prsten pesnika za decu u Crvenki, i mnoge druge. Dobitnik je, i dve zapažene međunarodne nagrade: „Pulja“ u Bariju, za celokupno stvaralaštvo za decu, i nagradu Uneska za „Bukvar dečjih prava“, na svetskom konkursu za knjigu koja propagira mir i toleranciju. Dela su mu prevedena na više stranih jezika.

    Autor je i tri udžbenika za osnovne škole: „Deca su narod poseban“, za predmet Građansko vaspitanje, „Azbukvar“ i „Pismenar“.

    Osnivač je, takmičar i prvi predsednik Karate kluba „Crvena zvezda“. Bio je predsednik Karate saveza Srbije i savezni sudija u karateu. Od 1986. do 2002. Bio je direktor Pozorišta „Boško Buha“. Jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Zadužbine „Dositej Obradović“. Bio je osnivač i prvi predsednik Odbora za zaštitu prava deteta Srbije, pri organizaciji „Prijatelji dece Srbije“.

    Celog života bavio se fotografijom kao hobijem. Više nije član Udruženja književnika Srbije.

    .Ovom izložbom fotografija, Ršum, donosi galeriju dragih lica, koja je srećom sretao prolazeći kroz život, i sačuvao ih foto-aparatom, zarobljene u vremenu. Hobi velikog pesnika i književnika je na poseban način povezan i sa ekologijom, a čitanje ljudskih osobina i raspoloženja sa njihovih lica jeste zapravo ogledanje sopstvene duše.

    Izložba će biti dostupna za posetioce, radnim danima od 10 do 19 sati.

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije VESTI