Međunarodni sajam bez naroda

Iako se decenijama održavao u maju, organizatori Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu odlučili su da ga ove godine pomere za septembar i da spoje sa poljoprivrednim i Sajmom lova i ribolova. Samom otvaranju sajma 18. septembra nije prisustvovao ministar poljoprivrede. Razlog izostanka je njegovo prisustvo na glavnom odboru SNS, za koji se ministar odlučio da je bitniji od Međunarodnog sajma, jednog od najvažnijih sajmova poljoprivrede u Evropi.

Ulazak na sajamski prostor je organizovan tako da svakom posetiocu ili izlagaču koji nema dokaz o vakcinaciji bude urađen antigenski test, koji je već uračunat u cenu ulaznice od 600 dinara. Na više punktova obavljalo se testiranje posetilaca i to je ujedno jedina svetla tačka ovog sajma. Testovi su gotovi za manje od dva minuta, medicinsko osoblje brzo, ljubazno i efikasno. Upravo su oni, na samom ulazu, davali sliku jednog organizovanog događaja.

Međutim…

Sajamski prostor je oko 30% prazan, nema izlagača, nisu učestvovali najveći giganti Srpske privrede, proizvođači stočne hrane, prehrambena industrija, mehanizacija…

Prema izlagačima poljoprivredne mehanizacije se moglo jasno videti koliko je oskudan ovogodišnji sajam.

U izložbenom prostoru koji je namenjen za stočarstvo situacija je evidentna „na oko“. Nezadovoljni stočari, visoka cena zakupa, mala posećenost i nezainteresovanost organizatora da izađe u susret su niz problema koji su pratili sve izlagače. Bilo je i onih izlagača koji su planirali da odustanu, ali su dobili odgovor iz uprave Sajma da im se u tom slučaju novac za zakup prostora ne vraća. Red veličina, zakup iznosi oko 400.000 dinara za 40 kvadrata izložbenog prostora na otvorenom.

Za cenu zakupa kvadrata na otvorenom Sajam omogućava izlagaču da satima nema struju, do prvog toaleta je za većinu potrebno oko pet minuta hoda, pijaća voda (ili česma) nije obezbeđena izlagačima bez obzira na pandemiju, ali i visinu zakupa. Dakle, izlagači su za tu cenu dobili parče livade, neposećen sajam i finansijske gubitke.

Dan stočara, koji je decenijama unazad dan kada Sajam posećuju poljoprivrednici iz okruženja, iz Crna Gore, Makedonije, Kosova, Hrvatske, Rumunije, Bugarske, kao i poljoprivrednici sa juga Srbije, ove godine se sveo na sporadičnu, gotovo slučajnu posetu domaćih gostiju.

Sajamska ulica uslikana u „Danu stočara“; ovim ulicama su u prošlosti, na ovaj sajamski dan, prolazile reke ljudi, defile poljoprivredne mehanizacije, stoke, stranih i domaćih privrednika, na svakom koraku su stajali pultovi banaka koje su bile na raspolaganju posetiocima.

Štandovi bez posetilaca, zatvaranje pre isteka vremena, prazan prostor na kojem su nekad izlagali brojni privrednici, izostanak prodavaca sitnica, šećerne vune, pljeskavica i pića, sve je to slika propalog i usiljenog, nekada nadaleko čuvenog, Novosadskog sajma poljoprivrede.

Sajamske hale, koje su nekad koristili kolektivni izlagači iz inostranstva, ustupljene su ove godine za lov i ribolov.

Nekada je i opština Inđija imala svoj štand na Novosadskom sajmu, na kome su predstavljani poljoprivredni, privredni i turistički potencijali opštine. Agencija za ruralni razvoj Opštine Inđija predstavljala je nekada svoje aktivnosti, kao i rad zadruga, u sklopu štanda Zadružnog saveza Srbije.

Nekad.

Opšta ocena nekog ko Novosadski sajam posećuje decenijama, svih sajamskih dana je – slika propasti srpske poljoprivrede.

Verica Marinčić (IN Medija)