Na Kongresu IFJ u Parizu usvojena rezolucija o eskalaciji napada i urušavanju medijskih sloboda u Srbiji

Rezolucija „O eskalaciji napada, zarobljavanju medija i nazadovanju medijskih sloboda u Srbiji“, koju je NUNS podneo Kongresu, konstatuje da su napadi, pretnje i pritisci na novinare i medijske radnike u Srbiji nastavili da rastu, kao i da su verbalni napadi visokih državnih funkcionera i predstavnika vlasti postali sistematski. 

Obraćajući se delegatima Kongresa u ime NUNS-a, generalna sekretarka Tamara Filipović Stevanović pozvala je učesnike da podrže rezoluciju, ističući da je situacija u Srbiji alarmantna i da usvajanje ovog dokumenta predstavlja važnu poruku međunarodne solidarnosti sa nezavisnim novinarstvom. U obraćanju je naglašeno da napadi i pretnje novinarima, kampanje blaćenja koje dolaze od javnih funkcionera, policijska pasivnost i zloupotrebe, radni pritisci, SLAPP tužbe i pretnje medijskom pluralizmu stvaraju atmosferu straha i nekažnjivosti.

Usvojenom rezolucijom IFJ je najoštrije osudio rastuće napade, pretnje i kampanje diskreditacije protiv novinara i medija u Srbiji, kao i rastuću umešanost ili pasivnost državnih institucija koje doprinose klimi straha i nekažnjivosti. Istovremeno, od vlasti u Srbiji zatraženo je da hitno, nezavisno i efikasno istraže sve napade i pretnje protiv novinara i medijskih kuća, da obezbede da policija štiti novinare na zadatku.

Rezolucija takođe poziva Vladu Srbije da prekine kampanje blaćenja i verbalne napade javnih funkcionera na novinare, da javno osudi govor mržnje i pretnje, kao i da obezbedi da državne kompanije ne budu korišćene kao sredstvo političkog i ekonomskog pritiska na nezavisne medije. Evropska unija, Savet Evrope, OEBS, Ujedinjene nacije i drugi međunarodni partneri pozvani su da koriste sve raspoložive mehanizme kako bi insistirali da Srbija ispuni svoje obaveze u oblasti medijskih sloboda, bezbednosti novinara, radnih prava i medijskog pluralizma.

Ovogodišnji kongres ima i dodatnu težinu jer je ujedno i izborni kongres IFJ-a. Do sada su spovedeni izbor za predsednčku i potpredsedničke pozicije. Za predsednicu je izabrana Zuliana Lainez iz Perua, a za potpredsedničke pozicije izbrani su: Jennifer Moreau iz Kanade, Zied Dabbar iz Tunisa i za senior potpredsednika Nasser Abu Bakr iz Palestine. Izbori za izvršni odbor su u toku.

Usvajanje ove rezolucije zato predstavlja važan politički signal ne samo u godini jubileja, već i u trenutku kada se odlučuje o novom rukovodstvu organizacije i njenim telima za mandat 2026–2029. Time je pitanje bezbednosti novinara i medijskih sloboda u Srbiji uvršteno među teme koje će ostati visoko na agendi najveće svetske organizacije novinara i u narednom periodu. 

Tekst rezolucije

Izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog toga što su napadi, pretnje i pritisci na novinare i medijske radnike nastavili da eskaliraju: Nezavisno udruženje novinara Srbije, u okviru mreže SafeJournalists, zabeležilo je 131 slučaj u 2024. godini i 257 slučajeva već u 2025. godini, uključujući 98 fizičkih napada i 97 pretnji smrću novinarima; međunarodne platforme za praćenje potvrđuju ovaj trend, pri čemu je Mapping Media Freedom registrovao 167 slučajeva svih oblika napada, pretnji i pritisaka u istom periodu, čime je Srbija zauzela prvo mesto u Evropi po stepenu rizika za novinare, ispred Ukrajine, dok se 15,9 odsto svih upozorenja na Platformi Saveta Evrope za bezbednost novinara odnosi na Srbiju;

Uznemireni činjenicom da su verbalni napadi visokih državnih funkcionera i poslanika vladajuće stranke postali sistematski, sa najmanje 163 takva napada od strane 22 osobe samo u oktobru 2025. godine, čime se stvara atmosfera linča u kojoj se nezavisni mediji i kritički novinari demonizuju kao „izdajnici“, „strani plaćenici“, pa čak i „teroristi“, što dodatno podstiče nasilje i autocenzuru;

Duboko zabrinuti zbog toga što policija sve više postaje izvor rizika za novinare: prema zvaničnim podacima tužilaštva, u 2024. godini zabeležena su 64 slučaja koja se odnose na bezbednost novinara, a u 34 od njih policija nije postupila po nalozima tužilaštva; između marta i decembra 2025. godine zabeleženo je 75 slučajeva u kojima je policija ili pasivno posmatrala napade ili neposredno upotrebila silu protiv jasno označenih pripadnika medija;

Konstatujući da su radni i pravni pritisci intenzivirani: novinarstvo u Srbiji obeleženo je nesigurnim ugovorima i slabom socijalnom zaštitom. U 2025. godini dokumentovano je najmanje 20 slučajeva otkaza ili disciplinskih mera protiv novinara koji su odbili politički motivisanu zloupotrebu svojih redakcija, naročito u medijima u vlasništvu državom kontrolisane kompanije Telekom i na javnim servisima; Al Jazeera Balkans je ugasila svoje poslovanje, a postoji rastući rizik da će Radio Slobodna Evropa i drugi nezavisni mediji biti primorani da se ugase zbog povlačenja donatorske podrške; SLAPP tužbe i pojava špijunskog softvera na telefonima novinara dodaju nove slojeve pritiska;

Izražavajući ozbiljnu zabrinutost zbog strukturnih pretnji medijskom pluralizmu, uključujući kredibilne navode o mogućoj umešanosti vlasti u odnose između državne kompanije Telekom Srbija i vlasnika United Media, što bi, ukoliko se potvrdi, predstavljalo ozbiljnu pretnju uredničkoj nezavisnosti i medijskom pluralizmu; istovremeno, uprkos usvajanju izmena ključnih medijskih zakona, Regulatorno telo za elektronske medije (REM) ostalo je nepotpuno i faktički nefunkcionalno više od godinu dana, što podriva njegovu sposobnost da štiti pluralizam i narušava poverenje javnosti u pravičan postupak;

Podsećajući da najnoviji izveštaj Evropske komisije o Srbiji konstatuje dalje nazadovanje u oblasti medijskih sloboda, uključujući trajne političke i ekonomske pritiske na nezavisne medije, izostanak napretka u oblasti bezbednosti novinara i kontinuiranu zabrinutost u pogledu nezavisnosti i efikasnosti regulatornih tela;

Generalna skupština IFJ-a stoga:

1. Najoštrije osuđuje eskalaciju napada, pretnji i kampanja blaćenja usmerenih protiv novinara i medija u Srbiji, kao i rastuću umešanost i pasivnost državnih institucija koje podstiču klimu straha i nekažnjivosti.
2. Poziva vlasti u Srbiji, a naročito Javno tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova, da:

• hitno, nezavisno i efikasno istraže sve napade i pretnje protiv novinara i medijskih kuća;
• obezbede da policija štiti, a ne ugrožava, novinare na zadatku;

1. Poziva Ministarstvo informisanja i telekomunikacija da garantuje da se sve reforme medijskih zakona i strategija sprovode kroz transparentne i inkluzivne procese uz smisleno učešće nezavisnih novinarskih i medijskih organizacija i reprezentativnih sindikata.
2. Poziva Vladu Srbije da okonča kampanje blaćenja i verbalne napade javnih funkcionera, da javno osudi govor mržnje i pretnje novinarima i da obezbedi da državne kompanije, poput Telekom Srbija, ne budu korišćene kao instrumenti političkog ili ekonomskog pritiska na nezavisne medije.
3. Poziva Evropsku uniju, Savet Evrope, OEBS, Ujedinjene nacije i druge međunarodne partnere da upotrebe sve dostupne instrumente, uključujući uslovljavanje u procesu pristupanja, mehanizme praćenja i ciljane programe podrške, kako bi insistirali da Srbija ispuni svoje obaveze u pogledu medijskih sloboda, bezbednosti novinara, radnih prava i medijskog pluralizma.
4. Izražava punu solidarnost sa profesionalnim i nezavisnim novinarima, medijima i njihovim organizacijama u Srbiji i podržava članice IFJ-a u njihovim naporima da prate, dokumentuju i traže pravdu za sva kršenja prava novinara, uključujući i kroz mrežu SafeJournalists i saradnju sa evropskim mehanizmima kao što je Platforma Saveta Evrope.
5. Zahteva od Izvršnog komiteta IFJ-a da:

• pitanje medijskih sloboda i bezbednosti novinara u Srbiji zadrži visoko na agendi IFJ-a;
• razmotri organizovanje misije za utvrđivanje činjenica ili misije solidarnosti u Srbiji u saradnji sa EFJ-om i regionalnim partnerima;
• sistematski pokreće ova pitanja u dijalogu sa evropskim i međunarodnim institucijama, uključujući Evropsku uniju, Savet Evrope, OEBS i relevantna tela Ujedinjenih nacija.