Nadzorni odbori menjaju statute: Uvertira za imenovanja podobnih direktora u Inđiji

Nadzorni odbori ovih preduzeća već su održali sednice na kojima su menjali statute, posebno u delu koji definiše uslove za direktorsku poziciju.

Ove promene, prema tvrdnjama opozicionih odbornika, imaju jasnu političku pozadinu.

Jedan od primera je Nadzorni odbor JKP “Komunalac”, koji je 16. septembra doneo odluku o izmeni statuta. Prethodno, kandidati za mesto direktora morali su da imaju diplome iz oblasti ekonomskih ili pravnih nauka, dok je novim statutom dodata i mogućnost kandidovanja sa diplomom tehničko-tehničkih nauka. Ovaj potez, po oceni opozicije, nije slučajan.

Opozicija ukazuje na političke motive iza promena

Strahinja Jovanović, odbornik pokreta Građanin, smatra da su izmene statuta deo šire strategije aktuelne vlasti da obezbedi imenovanje „podobnih“ kadrova na ključne funkcije u javnim preduzećima.

Prema njegovim rečima, ove promene su posledica sukoba unutar same Srpske napredne stranke (SNS), gde se bore dve frakcije – jedna koja podržava Vladimira Gaka i druga, koja je bliska aktuelnom predsedniku opštine, Marku Gašiću.

–Ovo je nastavak prakse da se na direktorska mesta postavljaju ljudi na samo po partijskoj liniji već i oni najpodobniji. I jedini uslov je da ste dobri sa Gašićem. – kaže Jovanović.

On navodi da pored Komunalca, vlast planira da postavi nove direktore i u Ingasu i Ingrinu.

–Još uvek nije potvrđeno da su imena o kojima se govori u lokalnim političkim krugovima kandidati koje će Gašić postaviti na mesto tih javnih preduzeća. Promenom delova Statuta koje je uradio Nadzorni odbor Komunalca ili u slučaju Ingasa, menjan je ceo Statut, jasno ukazuju da nije samo reč o praznim pričama. – smatra Strahinja Jovanović.

Zakon, ili politička volja?

Zakon o javnim preduzećima je jasan: za direktorsku funkciju je potrebno najmanje pet godina radnog iskustva na poslovima za koje se zahteva visoko obrazovanje. Isti uslovi važe i za vršioce dužnosti. Ipak, u praksi, deluje da se ovaj zakon često zaobilazi, što stvara prostor za postavljanje stranački podobnih kadrova.

Jedan od primera je slučaj iz 2016. godine, kada je Milan Radić postavljen za vršioca dužnosti direktora JKP Komunalac, iako nije ispunjavao zakonske uslove za tu funkciju. Slična situacija se dogodila i sa Dušanom Lemaićem u JP „Ingas“ koji je kasnije od Radića preuzeo direktorsku funkciju u inđijskom Komunalcu.

Ovi slučajevi otvaraju pitanja o transparentnosti i zakonitosti procesa imenovanja direktora, ali i o tome da li se kvalifikacije kandidata žrtvuju zarad političke lojalnosti.

Jovanović ističe da će pokret Građanin na predstojećoj sednici lokalnog parlamenta glasati protiv ovih izmena, uz argument da se na ključne pozicije postavljaju poslušnici, a ne stručnjaci.

–Umesto da biraju profesionalce, oni postavljaju one koji su lojalni Gašiću i njegovoj struji. – zaključuje Jovanović.