Najpoznatije inđijsko drvo

Građevina koja privlači poglede a koja se nalazi na samom ulazu u voznu stanicu u Inđiji, nekada je služila kao vodonapojnica za parne lokomotive jedina na potezu od Beograda ka Novom Sadu a danas je zanimljiva jer na njoj već deceniju i po raste drvo na samom krovu.

Vodostanica koja je do 1967. godine, kada su potpuno ukinute parne lokomotive, opsluživala vodom koja je neophodna za parne mašine služila je i za građane odnosno stanovnike Inđije.

U vodonapojnici se bunarska voda zagrevala i tako se oslobađala od kamenca čekala je lokomotive kojima je potrebna voda da bi nastavili svoj put. Inđija tada nije imala gradski vodovod te se iz te zgrade voda razvodila po „železničkim“ stanovima ali i na česmu koja se nalazila na samoj železničkoj stanici.

Stariji inđinčani svedoče da su određenim danima odlazili na česmu železnice kako bi nasuli vodu u kojoj nema kamenca i koja je odlična za kuvanje, naročito pasulja.

Tako su tada tvrdile sremačke domaćice a deca su imala zadatak da donose vodu koja je „prerađivana“ u vodonapojnici.

Inđija je, inače, prugu i vozni saobraćaj imala još 1883 „kada se uveliko radilo na probijanju tunela u Čortanovcima“ pisao je Anton Lukić u svojoj knjizi „INDIGENA“ izdatoj 2002 godine.

Isti taj tunel služio je do 2018 godine, kada je rekonstrukcijom planiran daleko moderniji način voznog transporta.

Novine Srpske, izvestile su 20. avgusta 1884 godine da je u rad puštena pruga Beograd – Zemun preko mosta na Savi i istog tog dana je, beleže „Novine Srpske“, Kralj Milan sa porodicom krenuo ka Austro – Ugarskoj, upravo vozom.

Inđija je tada imala i preduzeće „Ložiona“ koja se bavila popravkom i sanacijom lokomotiva, prugom su se prevozili paketi i pisma. Imala je svoje račvanje koje je presumeravalo vozove ka Šidu, Zagrebu, Ljubljani i dalje ka evropi, svoj izuzetan geo položaj joj je omogućavao i vezu sa Austro Ugarskom, velikim gradovima i međunarodnim transportom roba i putnika.

Odgovor na pitanje šta će se desiti sa “vodonapojnicom” u sklopu rekonstrukcija pruge Stara Pazova – Novi Sad i da li je kroz projekte rekonstrukcije staničnih zgrada planirana sudbina ove zgrade, od investitora nismo dobili..