• NALED: Nagrada „Reformator godine“ ministru finansija Siniši Malom

    Ministar finansija Siniša Mali je Reformator godine za 2022. Priznanje NALED-a je ministru dodeljeno za uvođenje eFiskalizacije i eFaktura, sistemske reforme koje će unaprediti transparentnost finansijskih transakcija, naplatu poreza i doprineti suzbijanju sive ekonomije u Srbiji.  Nagrada je dodeljena na godišnjoj konferenciji NALED-a na kojoj je predstavljeno 15. izdanje Sive knjige sa 100 preporuka Vladi […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    NALED: Nagrada „Reformator godine“ ministru finansija Siniši Malom

    Ministar finansija Siniša Mali je Reformator godine za 2022. Priznanje NALED-a je ministru dodeljeno za uvođenje eFiskalizacije i eFaktura, sistemske reforme koje će unaprediti transparentnost finansijskih transakcija, naplatu poreza i doprineti suzbijanju sive ekonomije u Srbiji. 

    Nagrada je dodeljena na godišnjoj konferenciji NALED-a na kojoj je predstavljeno 15. izdanje Sive knjige sa 100 preporuka Vladi Srbije za pojednostavljenje administrativnih procedura. Učesnici skupa su potvrdili izbor NALED-a izabravši eFakture kao najuspešniju reformu Sive knjige dok kao najveću propuštenu šansu vide uvođenje jedinstvenog eKartona u privatnom i državnom zdravstvenom sistemu.

    – Tokom prošle godine, iako smo dugo čekali na formiranje Vlade, reformski tempo je održan i rešeno je 12 predloga Sive knjige, sedam u potpunosti i pet delimično. Posebno nam je drago što su se u grupi velikih reformi pridružile dve dugogodišnje inicijative za suzbijanje sive ekonomije kao što su eFakture i digitalna fiskalizacija – rekao je predsednik Izvršnog odbora NALED-a Dejan Đokić.

    Među rešenim preporukama, između ostalih, našli su se i regulisanje poreskog tretmana frilensera, optimizacija registracije polovnih motornih vozila, uspostavljanje jedinstvenog elektronskog mesta za upis privrednih subjekata u registre APR-a i definisanje statusa startapova i poslovnih anđela.

    Prema rečima Đokića, prvi put je u Sivoj knjizi izdvojeno 15 prioritetnih preporuka za resorne institucije. Među njima su reforma neporeskih nameta i ukidanje parafiskala, proširenje zakona o sezonskom zapošljavanju, uspostavljanje funkcionalne platforme eAgrar, ukidanje naknade za konverziju i digitalizacija postupka legalizacije. Pored toga, 22 preporuke su označene EU bedžom čime je ukazano na značaj njihovog usvajanja za unapređenje procesa evropskih integracija. Smanjenje fiskalnog opterećenja najnižih zarada, uvođenje objedinjene naplate poreza i doprinosa za preduzetnike i zelenih javnih nabavki samo su neki od koraka koji bi nas približili zatvaranju pristupnih poglavlja.

    – Zajedno sa NALED-om dugi niz godina menjamo Srbiju na bolje, kao i privredni ambijent. To je važno za sve, kao i Siva knjiga. Od privrednog ambijenta zavisi život ljudi, broj i kvalitet radnih mesta. Zato detaljno razmatramo sve preporuke Sive knjige, posebno  ključnih 15. Implementacija nekih preporuka već je u toku. Saglasni smo sa svim predlozima i na istom smo putu – istakla je predsednica Vlade Srbije Ana Brnabić.

    Šef Delegacije EU u Srbiji Emanuel Žiofre izjavio je da NALED ima tim eksperata koji pravi velike promene i  doprinosi razvoju Srbije i da Sivu knjigu čine preporuke zasnovane na iskustvu velikog broja zainteresovanih strana. Preporuke ovog izdanja olakšavaju put Srbiji ka EU, dodao je Žiofre.

    – NALED je partner od poverenja za nas u podsticanju dijaloga u važnim oblastima kao što su pojednostavljenje regulatornog okvira za registraciju imovine, sistema one-stop-shop za izdavanje građevinskih dozvola, kao i podsticanje digitalizacije državnih službi – rekao je Nikola Pontara, direktor kancelarije Svetske banke za Srbiju.  On je dodao da je predvidiv i transparentan regulatorni okvir ključni preduslov za Srbiju u privlačenju većeg obima stranih i domaćih privatnih investicija i bržeg približavanja evropskim zemljama.

    Direkor Evropske banke za obnovu i razvoj za Zapadni Balkan Mateo Kolanđeli naglasio je da je Siva knjiga važna platforma koja se pokazala kao  konstruktivno rešenje za dijalog civilnog društva, privrede i države. „Naši prioriteti su  razvoj kompetitivne industrije i eAgrara“, zaključio je Kolanđeli.

    Kroz Sivu knjigu tokom 14 godina prošlo je 320 jedinstvenih inicijativa od kojih su institucije sprovele 155 od čega su 82 procedure rešene u potpunosti, a 73 delimično.  Najagilnije u sprovođenju preporuka bilo je Ministarstvo finansija sa 59 potpuno ili delimično unapređenih procedura i propisa. Drugo i treće mesto zauzeli su resori rada i građevinarstva sa 14 odnosno 13 rešenih preporuka.

    Kroz Sivu knjigu inicirane su neke od najvećih sistemskih reformi poput uvođenja elektronskih građevinskih dozvola, eŠaltera za upis u katastar, unapređenja sistema paušalnog oporezivanja, fiskalizacije i fakturisanja, kao i reforma sezonskog zapošljavanja. Rešene su i brojne administrativne procedure koje su privredi i građanima trošile puno vremena i novca – uplata poreza i doprinosa na jedan umesto 12 računa, ukidanje firmarine, elektronska prijava radnika u CROSO, automatska overa zdravstvene kartice, ukidanje radne knjižice, elektronska registracija u APR-u i dr.

    Nova Siva knjiga 15 donosi 18 novih preporuka i 82 nerešene iz prethodnog izdanja. Najveći broj preporuka (23) upućen je na adresu Ministarstva finansija, 18 je u nadležnosti više institucija dok bi po osam preporuka trebalo da reše resori građevinarstva, zaštite životne sredine i zdravlja.

    Priznanja za doprinos reformama

    Specijalna priznanja dodeljena su zaslužnim pojedincima i timovima koji su u 2022. najviše uradili za poslovni ambijent i reforme u Srbiji.

    Za unapređenje elektronskog Registra ponuđača i uspostavljanje jedinstvenog elektronskog mesta za upis privrednih subjekata nagrađen je Milan Lučić, direktor Agencije za privredne registre (APR).

    Priznanja za kvalitetno izveštavanje o reformama u Srbiji pripala su urednici Blic Biznisa Suzani Lakić, urednici Nove ekonomije Ivani Pavlović i ekonomskom novinaru Radio Beograda Ivanu Jovanoviću. 

    Timsko priznanje dobio je Grada Sombor, pod vođstvom gradonačelnika Antonia Ratkovića, za doprinos unapređenju  javnih usluga i regionalne saradnje, kroz uvođenje četbot platforme za podršku građanima, digitalizaciju upravljanja poljoprivrednim zemljištem i pilotiranje javnih nabavki sa socijalnim elementima.

    Gradu Zrenjaninu, koji predvodi gradonačelnik Simo Salapura, takođe je uručeno timsko priznanje – za doprinos zaštiti i unapređenju životne sredine na lokalu kroz uvođenje prvog sistema za pametno sakupljanje ambalažnog otpada u Srbiji.

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Srbija

    Poskupljuje pretplata za RTV i RTS

    Većinom od devet glasova danas je na sednici Odbora za kulturu i informisanje u Skupštini Srbije usvojen predlog izmene zakona o naplati takse za javni […]