Novinarska udruženja traže preispitivanje starih slučajeva: Samo tri osuđujuće presude u 2026. godini

Novinarska udruženja i medijske asocijacije, članice Stalne radne grupe za bezbednost novinara (SRG), upozorile su na veliki broj nerešenih slučajeva napada i pretnji novinarima i drugim medijskim radnicima u Srbiji, zahtevajući od nadležnih institucija da preispitaju pojedine predmete iz prošlosti.

Među slučajevima na koje posebno ukazuju su ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Daliborke Dade Vujasinović, pokušaj ubistva Dejana Anastasijevića, nezakonito prisluškivanje i nadzor komunikacija Slaviše Milanova i drugih novinara, kao i fizički napad na Vuka Cvijića iz 2024. godine.

Medijski deo SRG traži i da se razjasne brojni slučajevi pretnji novinarima profesionalnih medija.

Poseban zahtev upućen je disciplinskim organima Visokog saveta sudstva da hitno postupe po disciplinskim prijavama iz januara 2026. godine protiv troje sudija Apelacionog suda u Beogradu. Prijave se odnose na njihovo učešće u donošenju oslobađajuće presude u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije, za koju je Vrhovni sud utvrdio da je doneta uz bitne povrede odredaba krivičnog postupka.

Samo 86 osuđujućih presuda od 2016. godine

Prema zvaničnim podacima Vrhovnog javnog tužilaštva, od 2016. do kraja septembra 2026. godine formirano je ukupno 846 predmeta u vezi sa krivičnim delima prema novinarima.

U 331 predmetu doneta je odluka da nema krivičnog dela, u 207 predmeta i dalje traju dokazne radnje ili sudski postupak, dok izvršilac u 178 slučajeva do danas nije identifikovan.

Od 2016. godine doneto je ukupno 86 osuđujućih presuda, a njihov broj posebno je opao tokom prethodne dve godine, uprkos drastičnom povećanju broja napada na novinare.

Tokom 2025. godine doneto je šest osuđujućih presuda od ukupno 146 predmeta, dok su u 2026. godini do sada izrečene samo tri, i to od 111 formiranih predmeta.

U SRG smatraju da se ovakav trend može povezati i sa odbijanjem policije da sarađuje sa tužilaštvom. Kako navode, u velikom broju slučajeva policija nije odgovorila na zahteve tužilaštva za prikupljanje informacija, čime je sprovođenje istraga bilo onemogućeno ili znatno otežano.

Zbog toga zahtevaju da se razmotri krivična i disciplinska odgovornost policijskih službenika, kao i da policija bez odlaganja dostavi tužilaštvu tražene informacije i obaveštenja.

Policija među najvećim pretnjama novinarima

Novinarska udruženja navode da je policija tokom prethodne dve godine bila jedna od najvećih pretnji po bezbednost novinara.

Zahtevaju preispitivanje svih slučajeva napada policijskih službenika na novinare, utvrđivanje odgovornosti, kao i postupanje Ministarstva unutrašnjih poslova po svim pritužbama podnetim Sektoru unutrašnje kontrole.

U saopštenju se traži i stvaranje uslova za povratak u zemlju novinara koji su je poslednjih meseci napustili zbog straha za sopstvenu bezbednost i bezbednost svojih porodica, uz garancije da će imati pravo na odbranu sa slobode.

Istovremeno, SRG zahteva obustavljanje instrumentalizacije pravosudnih organa u cilju gušenja slobode medija i javne debate, kao i zastrašivanja i kriminalizacije novinara.

Kao pozitivan primer saradnje, medijski deo SRG izdvojio je saradnju sa Vrhovnim javnim tužilaštvom tokom pripreme i na dan održavanja izbora, ocenjujući da je ona doprinela manjem broju napada na novinare. Prema dostupnim podacima, tog izbornog dana zabeležena su tri napada.

Novinarska udruženja smatraju da je nakon konstituisanja Narodne skupštine i formiranja nove Vlade potrebno pokrenuti izmene i dopune Krivičnog i drugih zakona koji se odnose na pravnu zaštitu novinara.

Takođe ukazuju da je unapređenje bezbednosti novinara zakonom definisan javni interes u oblasti javnog informisanja, koji bi trebalo više promovisati kroz medijske sadržaje i programsku ponudu javnih medijskih servisa.

Stalna radna grupa za bezbednost novinara osnovana je u januaru 2017. godine. Čine je predstavnici Vrhovnog javnog tužilaštva, Ministarstva unutrašnjih poslova i šest novinarskih i medijskih udruženja: UNS, NUNS, NDNV, Asocijacija medija, ANEM i Asocijacija onlajn medija, dok Misija OEBS-a u Srbiji učestvuje u statusu posmatrača.