Odbornici jednoglasno za poravnanje sa „Embassy Techzones“: 810.000 evra i 130 ari

Poravnanje reguliše imovinsko-pravne odnose nastale iz ugovora i sporazuma koji datiraju još od 2007. godine, uključujući kupoprodaju zemljišta i preuzimanje dugova, a sve u vezi sa razvojem IT parka u Inđiji.

Pravobranilac je ocenio da nema zakonskih prepreka za poravnanje i da je ono u skladu sa zakonima o obligacionim odnosima, javnoj svojini, prometu nepokretnosti i izvršenju.

Međutim, ovo poravnanje podseća na godinama zapostavljen projekat IT parka, koji je formalno započet 2007–2008. godine, ali nikada nije zaživeo u praksi.

Dokumentacija koja je poslužila pravobranilaštvu uključuje memorandume, ugovore, anekse, finansijske kartice i skice parcela, što ukazuje na kompleksnost ovog desetogodišnjeg pravnog procesa.

Odlukom je ovlašćen zamenik predsednika opštine da zaključi vansudsko poravnanje radi regulisanja imovinsko-pravnih odnosa u vezi sa realizacijom projekta izgradnje IT parka na teritoriji opštine Inđija. Odluka će biti objavljena u „Službenom listu opštine Inđija“.

Predlog poravnanja predviđa isplatu glavnice do 300.000 evra u dinarskoj protivvrednosti, uz zakonsku zateznu kamatu.

Zamenik predsednika opštine Milan Končaravić obrazložio je da poravnanje obuhvata povraćaj glavnice od 300.000 evra, zakonsku zateznu kamatu u iznosu od oko 510.000 evra, kao i odricanje od približno 130 ari zemljišta u korist opštine.

Kako je naveo, postoje tri menice u iznosima od 100.000 evra i, prema njegovim rečima, „nije sporno“ njihovo aktiviranje. Istakao je da prilikom puštanja menica „nigde nema osnova da se odmah obračuna kamata“, već da se, nakon naplate menice, može tražiti zakonska zatezna kamata.

Prema Končarevićevim rečima, glavnica iznosi 300.000 evra, dok je zakonska zatezna kamata obračunata na dinarski iznos na dan obračuna i iznosi 59 miliona dinara, odnosno oko 510.000 evra. 

-To je ukupno oko 810.000 evra.- naveo je on.

Kao problem je istakao i pitanje puta koji faktički postoji na terenu, ali nije u skladu sa planom detaljne regulacije, nema građevinsku dozvolu i nije evidentiran u katastru.

-Ovaj put nema u planu regulacije, nema ga ni u građevinskoj dozvoli, nema ga nigde ni u katastru, ali faktički postoji na terenu.- rekao je Končaravić.

On je objasnio da je snimljeno postojeće stanje puta – njegova dužina, širina i površina, kao i kroz koje parcele prolazi – kako bi to bilo ugrađeno u vansudsko poravnanje. Prema predlogu, četiri parcele u ukupnoj površini od oko 130 ari bilo bi preneto u korist opštine.

Kako je naveo, druga strana je u jednom trenutku odbijala takvo rešenje, ali je opština zauzela stav da će, ukoliko parcele ne budu uključene u poravnanje, pokrenuti tužbu.

-Ako ne bude, idemo na tužbu. To bi trajalo tri, četiri, pet godina.- rekao je on, dodajući da je potom postignut načelni dogovor o potpisivanju vansudskog poravnanja.

U pripremi poravnanja, prema njegovim rečima, angažovani su veštak finansijske struke i advokat pravne struke, a zatraženo je i mišljenje pravobranioca, koji je dao pozitivno mišljenje.

Končaravić je rekao da su razmatrane tri moguće varijante rešenja i da je, prema njegovoj oceni, izabrana najpovoljnija.

-Dali su 300.000 za uređenje građevinskog zemljišta, vratiće nam 300.000 evra, uplatiće kamate oko 510.000 evra i odreći se zemljišta kuda prolazi ovaj put u površini od 130 ari.- naveo je on, ocenjujući da je predloženo rešenje u ovom trenutku „adekvatno i povoljno“ za opštinu.