Održano prvo predavanje „Srpska zavetna misao“
Prvo predavanje, u ciklusu „Srpska zavetna misao“ u Hramu Svetog cara Кonstantina i carice Jelene u Inđiji, održao je prof. dr Miloš Кović, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.Tema predavanja profesora Кovića bila je: „Zavetna misao u srpskoj spoljnoj politici do 1918. godine“. U nastavaku programa predstavljena je i njegova najnovija knjiga „Velike sile i […]
Prvo predavanje, u ciklusu „Srpska zavetna misao“ u Hramu Svetog cara Кonstantina i carice Jelene u Inđiji, održao je prof. dr Miloš Кović, vanredni profesor Filozofskog fakulteta u Beogradu.Tema predavanja profesora Кovića bila je: „Zavetna misao u srpskoj spoljnoj politici do 1918. godine“. U nastavaku programa predstavljena je i njegova najnovija knjiga „Velike sile i Srbi (1496-1833)“, u izdanju Catene Mundi iz Beograda.
O knjizi je, pored autora, govorio i Nikola Marinković, izvršni urednik u izdavačkoj kući Cateni Mundi. Urednik i moderator ciklusa predavanja je Slavoljub M. Marković.
Prisutne je pozdravio i blagoslovio starešina Hrama jerej Bogoljub Milovanović, a među brojnim gostima bio je i arhimandrit Stefan, iguman fruškogorskog manastira Velika Remeta.
Naredno predavanje, 26. februara, na dan Svetog Simeona Mirotočivog, održaće prof. dr Borislav Grozdić, pukovnik u penziji, nekadašnji profesor vojne etike na Vojnoj akademiji na temu „Srpski vojnik u kosovskom zavetu“.
U martu će gostovati prof. dr Milo Lompar, redovni profesor Filološkog fakulteta u Beogradu, u aprilu Branislav Matić, književnik, urednik časopisa „Nacionalna revija Srbija“, a u maju dr Nemanja Dević, naučni saradnik Instituta za savremenu istoriju.
Kako je saopšteno, tema ovog ciklusa predavanja veoma je značajna ne samo kao duhovno nego i kao identitetsko pitanje, posebno sada kada smo kao narod ugroženi i kada se moramo držati temelja naše duhovnosti, istorije i kulture da bismo opstali u vremenu poništavanja tradicionalnih hrišćanskih vrednosti.
Završna tribina ciklusa, sa više učesnika, na temu „Zavetna misao u delu Žarka Vidovića“, biće održana o Vidovdanu 2022. godine.
Fotografije : jerej Nemanja Martinović i Đura Kovačević
IN Medija