Oko za oko, zub za zub

Categories NAJVAŽNIJE, ReakcijePosted on

„Oliver Nedeljković, zapamtite to ime, on ne sme da prođe“ deo je priče između Pantića i Šojića u filmu „Tesna Koža“.

Oliver Nedeljković je sačekao par decenija i na facebook profilu postao je aktivan bazirajući se na funkcionere SNS stranke u Inđiji. Pažljivo birane i dobro poznate navike funkcionera ove parije našli su se na „udaru“ Olivera Nedeljkovića u kratkim skečevima kroz fotografije nalik na stripove. Letimičnim pregledom uratka ovog pseudonim umetnika stiče se utisak da je njegov rad najniži mogući način kritike, međutim detaljnijom procenom činjenica je da ko se god krio iza pseudonima koristi isto oružje u omalovažavanju neistomišljenika. Brojne stranice na društvenim mrežama unazad nekoliko godina korišćene su da odabrane građane Inđije, isključivo iz političkih neslaganja, diskredituju, omalovaže i ismeju. Krijući se iza raznih pseudonima i stranica na mrežama članovi vladajuće političke organizacije utrkivali su se u bizarnosti i beskrupuloznosti sa ciljem obesmišljavanja lika, dela i ličnosti onih koji nisu otvoreno ili pritajeno za političku opciju koja je osvojila većinu.

„Pucajući“ iz svih oružja pripadnici i simpatizeri vlasti nisu se libili da koriste i pokojnike i uže i šire članove porodica svojih (u glavi zamišljenih) političkih oponenata u kojima im je svesrdno pomagala lokalna vlast. Nemilosrdni i gordi, politički i psihički nestabilni članovi ove organizacije davali su sebi za pravo da komentarišu, ismevaju se čak i vređaju pokojnike i sada su doživeli da ih izmišljani lik javno i bez zadrške kroz skečeve, poštedi, onoga što uistinu jesu. Vojnici, podanici i izvršitelji najgore moguće torture nad nesitomišljenicima i sami su postali predmet ismevanja na osnovu svojih gurmanskih, seksualnih ili političkih apetita. U skečevima se nalaze takozvani, samozvani i nikad ostvareni novinari, članovi svih do sada vladajućih stranaka na političkoj sceni Inđije i vršioci dužnosti koji su iz potaje podrivali i dalje podrivaju društvo u celini. Pažljivo odabrani pijuni državnih jasli koji su konačno kroz satiru svrstani negde i pripadaju nekom, skeču i sprdnji što je negde i kompliment njihovim karakterima. Konačno su kroz lik i delo Olivera Nedeljkovića doprli do šireg auditorijuma ali provučeni kroz filtere kulturnog establišmenta nekulture većine.

Foto: screenshot twitter Marijan Rističević (2017. godina)

Kada bih isključila svoja lična iskustva sa ovakvim talogom koji je sada predmet najgore moguće propagande, rekla bih da je neumesno koristiti nečiji fizički ili psihički nedostatak, rekla bih i da je neumesno ismevati nekog zbog njegovih apetita prema teletini ispod sača na račun građana, možda bi i bilo zabavno likovati nad mentalnim (ra)sklopom vremešne gospođice koja ima istančan osećaj kada napustiti i kuda preleteti kada su stranke u pitanju, sve bi to možda bilo podložno osudi ali nije. Iz moje perspektive, ne.

Foto: screenshot facebook Opština Inđija

Uvek dođe vreme da se iskreno nasmeješ i podržiš mučitelje mučitelja. Nije vreme tolerancije, vreme je za „oko za oko zub za zub“, ta pravila su nametnuli ti i takvi koji su maltretirali i naslađivali se mučeći druge. Duge liste botova koji za novčanu nadoknadu i ucenjivanjem pokušavali da oblate one koji im nisu simpatični kroz montirane snimke, iznajmljene i plaćene robijaše koji jure, uhode i prete, direktna ili indirektna ucenjivanja i sve ostale oblike prisile, došli su i sami na stub srama koji su sami postavili.

Možete li zamisliti da Vašu majku, pokojnu, blate po svim mrežama, možete li zamisliti da na dan smrti Vaše majke neko na mrežama postavi njenu partu i napiše da ste konačno i zvanično siroče? Možete li zamisliti da Vas fotografišu lokalne vlasti dok idete iz prodavnice i dele tu fotografiju kometerišući sadržaj kupovine? Možete li zamisliti da Vam neko uz Vašu fotografiju piše da ste narkoman, švalerka, alkoholičar i da uz sve to stave vašu adresu? Možete li zamisliti da Vas neko vija kolima i motorom mesecima da Vas udari ili ubije? Možete li zamisliti da lokalni političar šalje poruku majci Vaših prijatelja u sred noći da nebi trebalo sa Vama da se druži? Možete li zamisliti strah dok hodate ulicom i osvrćete se dok očekujete da Vas neko udari kolima i da li možete zamisliti strah kada Vam se roditelj ne javlja na telefon a krenuo je u šetnju i videli ste da ga neko prati, neko ko je Vas hteo da ubije kolima?

I ako sve to zamislite, možete li zamisliti da na to niko ne reaguje jer niste deo skupine vladajuće većine?

Znate li šta znači kada neko Vaš umire i potreban mu je kiseonik koji ne može dobiti jer nije i neće da bude član stranke? Šta bi Vi tada?

Zamislite svu tu gorčinu sa kojom živite i trenutak koji čekate da sve to ispravite. Ili nemojte zamišljati, to nije za mozak normalnog i zdravog čoveka, člana zajednice, ta i takva ponašanja su stacionarskog tipa, to će sve jednom i nekada biti predmet psihijatriskog i sudskog veštačenja. Do tada, valjajmo se u blatu jer ako ne možeš da ih pobediš ti im se pridruži.

Verica Marinčić (IN Medija)

Podeli na društvenim mrežama:

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *