Otac Tamare Miladinović apelovao na Vučića da otkaže miting: „Novi Sad je dovoljno sahranjivao“

U nastavku prenosimo obraćanje Branka Miladinovića u celosti:

Građanine Aleksandre Vučiću,

Obraćam Vam se kao otac koji je sahranio dete.

Pozivam Vas da otkažete miting liste „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“, najavljen za petak, 16. oktobar, na Trgu slobode u Novom Sadu. Pozivam Vas da upotrebite svoj politički uticaj da se smire strasti i spreči svako nasilje. Učinite to dok je za mir dovoljna odluka.

Ja sam Branko Miladinović, otac Tamare Miladinović, jedne od šestoro mladih ljudi koji su 1. aprila 2012. izgubili život u požaru u „Kontrastu“, i pišem u ime udruženja „Istina – Tamarini zakoni“. Još prilikom osnivanja udruženja 2014. godine javno sam rekao da ću se truditi da niko više ne pogine u ovom gradu. Ovaj apel je nastavak tog obećanja.

Vi ste, posle ostavke 27. septembra, bivši predsednik Republike. Ta činjenica zaslužuje da se izgovori bez šapata. Predsednička funkcija je završena; odgovornost za sopstvene reči i politički uticaj traje. Građanin Aleksandar Vučić ima pravo da dođe u Novi Sad. Ima i mogućnost da odustane od mitinga kada proceni da će time sačuvati mir. To drugo pravo preporučujem Vam da iskoristite.

Vaša želja da govorite ne sme biti važnija od tuđe potrebe da se bezbedno vrati kući.

Novi Sad je ranjen grad. Pamti osmoro mladih iz „Laundža“. Pamti šestoro iz „Kontrasta“. Pamti šesnaest ljudi i bebu u majčinoj utrobi čije je živote odneo pad nadstrešnice Železničke stanice.

Za manje od tri nedelje biće druga godišnjica te tragedije. U nekim kućama vreme se još meri poslednjim susretom, poslednjom porukom, poslednjim običnim jutrom.

Srbija pamti i ubijene u „Ribnikaru“, Duboni i Malom Orašju. Svaka od tih tragedija ima svoje okolnosti i svoju odgovornost. Zajednička nam je obaveza da upozorenja shvatamo ozbiljno dok još možemo nešto da sprečimo. Porodicama koje su izgubile decu ne treba objašnjavati koliko je godina prošlo. Njihovoj deci nijedna od tih godina nije bila data.

Nijedan miting nije vredan jednog izgubljenog života.

To ste, u suštini, i sami rekli početkom septembra, odlažući novosadski skup: politička promocija i pokazivanje snage ne opravdavaju ugrožavanje ljudi. Pozivam Vas da ostanete pri tom stavu. Šta se od tada promenilo u vrednosti ljudskog života? Promenila se Vaša funkcija. Približili su se izbori. Roditeljski gubitak ostao je jednako konačan.

Razumem pravo Vaših pristalica da se mirno okupe. Isto pravo pripada i onima koji Vam se protive. Upravo zato tražim da organizatori dobrovoljno otkažu ovaj miting i preuzmu odgovornost za smirivanje prilika. Tu odluku možete objasniti jednom rečenicom: bezbednost ljudi ima prednost. Za nju Vam nisu potrebni ni bina ni ozvučenje.

Posle BIRN-ovog intervjua sa Momčilom Marjanovićem, dugogodišnjim aktivistom SNS-a, postoje ozbiljni javno izneti navodi koje nadležni moraju hitno proveriti. On govori o organizovanju i plaćanju grupa za nasilje, o naoružanim ljudima u „Ćacilendu“ i o izazivanju incidenata koji bi bili pripisani studentima. Govoreći o primeni sile, izgovara i reči: „često je bilo i bez krajnje nužde“. To su navodi čoveka koji opisuje sopstveno učešće.

Njegovo svedočenje zahteva proveru, dokaze i utvrđivanje pojedinačne odgovornosti. Ne proglašavam ga presudom. Ali dok se navodi ispituju, bezbednosna procena mora ozbiljno uzeti u obzir upravo ono na šta ukazuju. Tužilaštvo treba da proveri iskaz, a policija da spreči nasilje. Za oba posla vreme je sada.

Ako se lista zove „Ujedinjena Srbija“, pokažite da je to obaveza prema ljudima. Ujedinjenje počinje priznanjem da su i građani koji Vas ne podržavaju podjednako Srbija.

U pouci Marka Miljanova, čojstvo znači sačuvati drugoga od sebe. Pred Vama je sasvim praktična prilika da pokažete tu vrlinu: obuzdajte one koji bi Vaše ime mogli da shvate kao dozvolu za tuđu povredu. Ako među Vašim pristalicama postoje ljudi spremni na nasilje, javno im uskratite svaku političku zaštitu.

Otadžbina obuhvata i čoveka koji Vam zviždi. I studenta koji traži odgovornost. I policajca koji želi da završi smenu bez povređenih. I Vašeg pristalicu koji je došao da Vas čuje, a nije pristao da postane učesnik tuđeg obračuna.

Svi oni imaju porodice. Nijedna od tih porodica ne sme postati kolateralna šteta političkog dokazivanja.

Saradnicima, organizatorima, ljudima koji Vam pripremaju nastupe i prenose raspoloženje javnosti poručujem: recite mu ono što možda ne želi da čuje. Postoji trenutak kada je najodgovornija rečenica upućena političkom vođi: „Ovo treba zaustaviti.“ Savetnik koji prećuti ozbiljan rizik nije sačuvao ničiji autoritet. Samo je propustio priliku da spreči posledice. Karijera će preživeti jednu neprijatnu rečenicu upućenu moćnom čoveku. Posledice prećutane opasnosti mogu trajati čitav život.

Preostalim profesionalcima u MUP-u upućujem konkretan zahtev: napravite samostalnu i dokumentovanu procenu rizika, proverite navode o mogućem organizovanom nasilju. Ako su ispunjeni zakonski uslovi za zabranu okupljanja, donesite odgovarajuće rešenje. Politička pripadnost ne sme određivati ni zaštitu ni postupanje policije. Najvredniji službeni rezultat bio bi petak posle kojeg nijedna porodica neće morati da vas pita zašto niste reagovali na vreme.

Preostalim poštenim javnim tužiocima poručujem: hitno proverite objavljeno svedočenje, obezbedite dokaze i ispitajte da li je potrebno zaštititi svedoka. U javnom interesu je da građani vide postupanje po ozbiljnim navodima, bez čekanja da se ponovo dogodi nešto nepopravljivo. Porodice stradalih predobro znaju koliko je teško godinama tražiti odgovor na pitanje šta je moglo biti učinjeno ranije.

Obraćam se i građanima, uključujući pristalice SNS-a: želim da se svako od vas vrati kući nepovređen. Isto želim studentima, ljudima iz zborova i svakom policajcu na dužnosti. Niko ne treba da podigne ruku na drugoga, da preti ili prihvati provokaciju. Čovek sa druge strane političke rasprave takođe ima nekoga ko ga čeka kod kuće.

Moja Tamara bila je novinarka. Njeno ime nosi udruženje čiji rad treba da pomogne da drugi mladi ljudi žive bezbednije. Zbog nje, i uz poštovanje prema svim porodicama koje su izgubile svoje najbliže, tražim da ovaj put odgovornost stigne pre tragedije.

Otkazivanje mitinga u petak smatram odlukom dostojnom ozbiljnog političara. Ako je donesete radi mira i zaštite ljudi, zaslužiće javno priznanje. Razlike među nama ostaće. Građani će o njima odlučivati svojim glasom. Nijedna od tih razlika ne daje nam pravo da se poigravamo tuđom bezbednošću.

Građanine Vučiću, ostavite ovom gradu mogućnost da jedan petak dočeka i završi bez straha. Sačuvajte snagu za političku raspravu, a pokažite uzdržanost tamo gde ljudi mogu biti povređeni. Za petak Vam nije potreban veličanstven govor. Potrebna je odgovorna odluka.

U ime uspomene na Tamaru, mlade iz „Kontrasta“ i „Laundža“, stradale pod nadstrešnicom i sve one čiji se povratak kući uzalud čekao – otkažite miting.

Srbija može da podnese jedan otkazan miting.

Nijedan roditelj ne bi smeo da sazna koliko može da podnese zato što neko nije hteo da otkaže svoj.

Novi Sad je dovoljno sahranjivao.