Pesma Evrovizije 2022: Italijanski stil, ukrajinsko sažaljenje i srpska avangarda

Analizu ovogodišnje Pesme Evrovizije, ekskluzivno za portal IN Medija, piše urednik portala evrovizija.rs Slobodan Todorović.

Kada je Italija u velikom stilu pobedila prošle godine u Roterdamu s pesmom tipičnog rok žanra, mnogi su se poradovali što je „konačno muzika pobedila“ i što će upravo taj slavni „italijanski stil“ biti prenet na evrovizijsko takmičenje ove godine – događaj koji je za mnoge tek samo jedan kič cirkus obavijen politikom i ispunjen lakim i štos pesmama.

Istina, ovakvih floskula je na stotine svake godine i ako bi neko malo pažljivije zagrebao po površini, shvatio bi da nemaju baš veze sa istinom. Kao što ni tipičan „italijanski stil“ nema mnogo veze sa onim što su nam ovogodišnji domaćini priredili.

Ovogodišnja Pesma Evrovizije održava se 66. put, pod sloganom The Sound of Beauty (Zvuk lepote), a prestonica Pokrajine Pijemont – Torino – dobila je organizaciju u javnom nadmetanju sa 17 italijanskih gradova, od kojih su u najužoj konkurenciji bili još i Milano, Bolonja, Rimini i Pezaro. To je treći italijanski grad, nakon Napulja 1965. i Rima 1991. godine, koji će biti domaćin jednog evrovizijskog takmičenja.

Ove godine u konkurenciji je 40 pesama iz isto toliko država – jedna više u odnosu na Roterdam 2021. Na takmičenje su se vratile Jermenija i Crna Gora, dok je Rusija, inicijalno prijavljena, u februaru isključena s takmičenja i iz radnih tela Evropske radiodifuzne unije, zbog rata u Ukrajini. Kako je tada saopšteno, ovakva odluka rezultat je zabrinutosti da bi, u svetlu krize bez presedana u Ukrajini, „rusko učešće na ovogodišnjem takmičenju dovelo do toga da Pesma Evrovizije bude na lošem glasu“.

I dok se Evropska radiodifuzna unija bar deklarativno zalaže da Pesmu Evrovizije sačuva od politike, pojedine države članice i učesnice Evrosonga i te kako umeju da je koriste kao platformu za svoja društvena i politička razračunavanja, među kojima je i sama Ukrajina.

Tako smo došli u situaciju da se, umesto onog italijanskog stila s početka ovog teksta, sedam dana pre samog takmičenja najviše govori o tome hoće li Ukrajina sad i pobediti, budući da je od trenutka ruske agresije ova država izbila na 1. mesto svih kladionica.

Kako je i zašto došlo do toga?

Naime, pre nego je Rusija izvršila agresiju na Ukrajinu, Italijani su bili ti kojima su davane najveće šanse za novi trijumf. Pobednička pesma ovogodišnjeg festivala Sanremo „Brividi“, koju izvodi već proslavljeni Mahmood u duetu s mladom nadom Blancom, pravi je reprezent italijanske kancone na koji su mnogi slabi.

U to vreme, u Ukrajini se dogodio još jedan u nizu skandala na nacionalnom izboru, upravo iz političkih razloga, zbog kojih je pobednica Alina Paš odlučila da ne predstavlja svoju zemlju, posle konfuzije koja isplivala u javnost zbog njenog odlaska na Krim 2015. godine, te navodnog falsifikovanja dokumenata prilikom prelaska granice.

Organizacioni komitet nacionalne televizije ponudio je drugoplasiranom takmičaru, sastavu „Kalush Orchestra“ titulu predstavnika, što je grupa prihvatila. Oni su dobili najveći broj glasova publike, ali su kod žirija bili trećeplasirani.

Da li je Ukrajina politički favorit iz sažaljenja?

Da, ovo bi moglo da bude tačno, budući da je takva slika kreirana iz zbog pogrešne predstave o tome da se na Evroviziji pobeda nekom daje ili poklanja u zalog za neki veći cilj ili kompenzaciju za neku učinjenu nepravdu. Setimo se pobede Marije Šerifović 2007. godine – teoretičari zavere smatrali su da je ta pobeda „data“ Srbije zbog situacije na Kosovu, koje je već iduće godine i u godini organizacije Evrovizije u Beogradu, proglasilo nezavisnost.

Situacija na kladionicama dakako nije realna; ona može biti produkt toga što se Evrovizija doživljava i kao platforma za politička nadmudrivanja, zbog čega su i “nabustovane” kladioničarske kvote. To je jako loše, utiče se tako na javno mnjenje i bilo bi razočaravajuće ako bi Ukrajina na osnovu svoje trenutne situacije i pobedila.

Ono od čega najviše treba zazirati jesu, u stvari, glasovi iz „sažaljenja“ – i publike i žirija. To je nešto što je vrlo realno, a zabrinjavajuće, jer ona ista Evropska radiodifuzna unija, koja „štiti“ Pesmu Evrovizije od politike, nema instrumente i sisteme koji to mogu da kontrolišu.

Jedno je, ipak, sigurno – eventualna pobeda Ukrajina bi bacila tamnu senku na Evroviziju i na vrednosti koje to takmičenje propagira, a to je neutralnost, odvojenost od politike i poštovanje i slavljenje različitosti.

Gde je tu Konstrakta?

Sudeći po atmosferi koja je zavladala, stiče se utisak da se mnogo očekuje. Konstrakte, ali i Evrovizije generalno, dotakli su se i oni slojevi društvene i intelektualne zajednice za koje je bilo nezamislivo da se time bave, a sve je dobilo neki širi društveni kontekst.

Tome je, razume se, doprinela sama Konstrakta i njena pesma, sa svojim jedinstvenim muzičkim i vizuelnim izrazom. To je nešto što nije uplivalo u mejnstrim vode ni kod nas, ali nije viđeno ni na evrovizijskoj sceni, i stoga će biti jako zanimljivo videti kako će to prihvatiti, i najvažnije — razumeti, evropska javnost.

Evrovizijska pesma „In corpore sano“ je netipična, višeslojna, ima više (skrivenih) poruka i jako je važno odabrati onaj sloj koji je prijemčiv široj publici, ne samo nama. Od toga zavisi, u stvari, njen plasman. Strance sve to veoma intrigira.

Nakon prvih proba u dvorani „PalaOlimpico“, i na osnovu atmosfere koja vlada u Torinu, činjenica je da su reakcije na nastup naše predstavnice izvanredne. Pres-konferencije delegacije Srbije su među najposećenijijima, Konstrakta izaziva pažnju gde god da se pojavi, a oni iskusni evrovizijski novinari i analitičari smatraju upravo Srbiju favoritom iz senke – tzv. Dark horse.

Na kraju, samo je jedna činjenica poznata, a to je da od „italijanskog stila“ s početka ove priče neće biti ništa. Pitanje je samo ko će preuzeti primat- ukrajinsko sažaljenje ili srpska avangarda?

Ili, možda najbolje, neko treći?

Slobodan Todorović (evrovizija.rs)

POGLEDAJTE JOŠ: