Počeli pregovori o minimalnoj ceni rada, sindikati traže da se uskladi sa potrošačkom korpom

Članovi Socijalno-ekonomskog saveta (SES) Srbije počeli su danas pregovore o minimalnoj ceni rada u 2022. godini, prvim sastankom u Uniji poslodavaca Srbije.

Minimalna cena rada u Srbiji ove godine je 30.900 dinara, a predlog Vlade Srbije je da u narednoj godini bude povećana na oko 35.000 dinara.

O minimalnoj ceni rada, koju prima oko 350.000 ljudi, pregovaraju predstavnici reprezentativnih sindikata, Unije poslodavaca Srbije i Ministarstva finansija.

Zakonom o radu predviđeno je da, ukoliko ne postignu saglasnost tri socijalna partnera, konačni iznos minimalne zarade za narednu godinu odredi Vlada Srbije, najkasnije do 15. septembra tekuće godine.

Sekretar Veća Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Zoran Mihajlović rekao je agenciji Beta uoči sastanka SES-a da se taj sindikat zalaže za realizaciju dogovora od pre četiri godine, koji je postignut konsenzusom predstavnika sindikata, Vlade i poslodavaca da minimalna zarada za 2022. godinu bude jednaka vrednosti minimalne potrošačke korpe, a to je oko 39.000 dinara.

Dodao je da sindikat ima još dva predloga u vezi sa povećenjem minimalne zarade, ali nije želeo da govori o detaljima, navodeći da je iznos koji bi predložili mnogo veći od 35.000 dinara koje je predložila Vlada Srbije.
Prema njegovim rečima, razlog za veći minimalac nije samo da bi se zadovoljili zaposleni koji primaju te plate, već želja da se u Srbiji zadrže mladi ljudi, radna snaga.

-Već sada se pojavljuje problem da ćemo morati da uvozimo strance kao radnu snagu. Mislim da to nije potrebno, da adekvatno platiti ljude znači da oni ostaju ovde, da će stvarati svoje porodice i da će raditi u ovoj državi- rekao je Mihajlović.

On je podsetio na mnogobrojna poskupljenja roba i usluga koja su se desila za godinu dana, odnosno da je minimalna potrošačka korpa znatno poskupela, kao i da se očekuje značajniji rast i u idućoj godini.

-Samo je jestivo ulje u periodu od godinu dana poskupelo za 18,7 odsto, a cene komunalija i vode povećene su za devet odsto, cena električne energije za 8,7 odsto, gorivo za 15 procenata- kazao je Mihajlović.

Direktor Unije poslodavaca Srbije Srđan Drobnjaković rekao je da poslodavci pristaju da bude povećana minimalna zarada, ali i traže da se neoporezivi deo sa 18.300 dinara poveća kako je predložio i Fiskalni savet na 26.000 dinara, a da se manjak prihoda u budžetu nadoknadi povećanjem nominalne poreske stope na godišnji porez na dohodak građana sa deset na 15 odsto.

-Nama se spočitava da koristimo ove pregovore za neke naše zahteve, ali mi pričamo godinama o našim zahtevima da se smanje troškovi na zarade, odnosno porezi i doprinosi na zarade, ali i da se poveća neoporezivi deo zarada, koji je danas 18.300 dinara. Predsednik je najavio da će biti 19.300 dinara, što je minorno i mi se ne slažemo sa tim -kazao je on.

Kako je istakao, Unija poslodavaca „podržava povećenje minimalca u iznosu povećanja bruto domaćeg proizvoda, plus stopa inflacije“, što po njihovim proračunima „iznosi oko šest odsto“.

U istraživanju Unije poslodavaca učestvovala je 21 kompanija, koja spada u kategoriju stranih kompanija.

„To su uglavnom velika i srednja preduzeća. Dve trećine tih kompanija se izjasnilo da minimalna cena treba da raste i kao i domaće kompanije smatraju da država treba da interveniše povećanjem neoporezivog dela i smanjenjem troškova poslovanja“, kazala je Ljiljana Pavlović članica tima za pregovore za RTS

Dodaje da je, kada je reč o stranim poslodavcima koji su se izjasnili da nisu za povećanje minimalne cene rada, interesantno pomenuti da svi oni dolaze iz kategorije prerađivačke industrije a kao razloge navode enormni rast cena sirovina i pad poslovnih aktivnosti.

„Kada pričamo o pandemiji, 85 odsto stranih kompanija je imalo velike posledice, negativne efekte usled pandemije a svega 15 odsto poslodavaca je poslovalo bez većih poteškoća“, rekla je članica tima za pregovore Ljiljana Pavlović.

IN Medija