Pomeranje kazaljki u nedelju

U noći između subote i nedelje, 26. i 27. marta, građani Srbije će kao i stanovnici većeg dela Evrope pomeriti kazaljke sata unapred i preći na letnje računanje vremena.

Letnje računanje vremena traje do 30. oktobra kada se ponovo, vraćanjem kazaljki sat unazad prelazi na zimsko zimsko računanje vremena.

U Srbiji, odnosno tadašnjoj SFR Jugoslaviji, kazaljke su prvi put pomerene 27. marta 1983. godine, kada smo počeli sa računanjem letnjeg vremena. Do 1995. satovi su se vraćali u poslednjoj nedelji septembra, a kasnije je donet zakon kojim je letnje računanje vremena usklađeno sa Evropskom unijom.

Pomeranje sata trebalo je da prestane 2019,  nakon što je bivši predsednik EK-a Žan Klod Junker 2018. to predložio za celu Evropsku uniju, s tim da je članicama prepušteno da odluče hoće li zadržati letnje ili zimsko računanje vremena.

Predlog je 2019. podržao Evropski parlament, ali trebalo bi da ga usvoje države članice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi predlog mogao dobiti njihovu podršku.

Polemika oko pomeranju kazaljki je decenijska, u slučaju da se Srbija odluči za letnje računanje vremena, 1. jula svitalo u 5 sati ujutru tako da bi dan trajao do 20:30 sati. Zimi bi obdanica trajala od 4 sata do 19:30, tako da bi oni koji ustaju u 7:00 prespavao tri sata dnevnog svetla. Dok bi zimskim računanjem vremena 1. decembra dan trajao od 7:00 do 16:00 sati, odnosno od 8:00 do 17:00 po letnjem računanju vremena.

Srbija je pripremila novi zakon o računanju vremena koji bi obezbedio da satovi budu usklađeni sa evropskim okruženjem –kako odluči EU, tako će i Srbija, a verovatno i ostale zemlje regiona koje još nisu u EU.

Danas sve zemlje Evrope, koriste letenje i zimsko računanje vremena, osim Islanda, Belorusije, Rusije, Gruzije, Jermenije  i Turske.

U Evropskoj uniji postoje tri vremenske zone i najveća je srednjoevropska od Poljske na istoku do Španije na zapadu.

Kada bi sve zemlje iz te vremenske zone uzele na primer trajno letnje računanje vremena, u Španiji, Belgiji, Holandiji, Danskoj zimi bi sunce izlazilo tek sredinom prepodneva, a na severozapadu Španije oko 10 sati.

U slučaju da uzmu zimsko kao trajno vreme, sunce bi na istoku Poljske izlazilo u tri sata ujutro, u Varšavi u 3 sata i 15minuta, a u Berlinu 3 sata i 44 minuta.

S druge strane, kada bi zemlje na zapadu i severu kontinenta ušle u zapadnoevropsku vremensku zonu, što bi bilo prirodno, nastale bi nove komplikacije jer bi Francuska i Nemačka spadale u dve različite vremenske zone.

IN Medija