Porez na pse ili porez na sopstvenu glupost?

U moru svakodnevnih gluposti koje nam se serviraju, u poplavi bahatosti i suludih ideja, najnovija predložena idiotarija i namera da se ona sprovede u delo ne može, a da ne izazove ozbiljne kontrakcije u želucu.

Porez na kućne ljubimce!

Čitaj: PSE!

Osim što je takav predlog glup sam po sebi, on nas vraća i u „sVećne devedesete“ kada je kao takav, baš isti istacki, bio predložen od samoproklamovanog četničkog vojvode sa logopedskim smetnjama i adresom u Hrtkovcima. Dakle, ništa novo.

Ali simptomatično je da se aktuelni vladajući establišment vrlo rado priseća kojekakvih uredbi i ideja iz ne tako davne i mračne prošlosti. I rado ih retroaktivno implementira. Umesto da se, u svetlu evolucije i ljudskog napretka, od njih distancira i ogradi!? Ali da se fokusiramo samo na ovaj predlog zakona… Dakle, pre neka dva jutra u medijima se oglasila izvesna izblajhana gospođa (jer trenutno imamo plavuša najviše u istoriji, više neg’ u vreme Tita i Miloša Obrenovića!) i nesuvislo nam objašnjavala da se taj zakon uvodi zbog pasa lutalica i njihovih učestalih napada!?

Evo, meni glupom i nedovoljno obrazovnom, uopšte nije jasno kako će taj zakon uticati na pse lutalice da nas oni manje napadaju!? Iako smo moja porodica i ja već dva puta u poslednjih par godina bili žrtve njihovih napada, ja ovoga puta moram da budem „kereći“ advokat. Ako pođemo od proste teze da su te lutalice to postale zahvaljujući nemaru dvonožnih primata, bivših vlasnika, zašto onda novim zakonom bukvalno kažnjavati odgovorne vlasnike? One koji se brinu o svom ljubimcu. Redovno ga vode kod veterinara. Čipuju. Hrane, neguju, kupaju…

Da ne govorimo o onim humanistima koji desetine zanemarenih životinja pokupe sa ulice, zbrinjavaju ih i udome, ne žaleći ni trud ni sredstva. Svesno to radeći na uštrb sopstvenog komformizma i odričući se i skupe garderobe, letovanja, zimovanja, a sopstveni punoletni auto pretvaraju u sredstvo za transport do tog momenta nesrećnih životinja. Sve za ljubav sopstvene ljudskosti i suživota sa onima kojima naša pomoć toliko znači. Ako smo ljudi…

Po ovom „kerećem“ zakonu ispada da bi takve ljudske gromade trebalo još i dodatno oporezovati, kao da već i sami sebi nisu toliko toga uskratili posvećujući se ljubavi prema nezaštićenim, takoreći ničijim, životinjama!?

Problem sa psima treba sistemski rešavati. Ako se ne zna kako, onda treba prepisati zakone iz drugih civilizacijski naprednijih zemalja od nas, jer ispod radara prolazi činjenica da jedino građani Srbije i Albanije moraju pre puta u inostranstvo za svoje ljubimce da vade posebne potvrde o zdravstvenom stanju u relevantnim veterinarskim ustanovama, pri tom plaćajući 50-tak evrića. Dakle Srbija i Albanija! Najzaostalije i najzatucanije. Za sve ostale zemlje Evrope dovoljna je obična veterinarska knjižica… Ne sumnjam da će i ova glupost glat proći u skupštini, jer predstavnici takve ljudske mizerije koja je ovo predložila imaju većinu. Baš kao što su svi aklamativno bili protiv toga da nam se najteže obolela deca leče u inostranstvu o trošku države. I baš kao što će svi aklamativno glasati svaki put za povećanje sopstvenih plata za uglavnom beskorisno sedenje u skupštinskoj klupi… Nije mi samo jasno, u moru toliko nerešenih problema, ko je taj kome ovakve gluposti padaju na pamet?

 I zašto, umesto poreza na pse, ne uvedu porez na sopstvenu glupost?

Autor: Dragan Jurić

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uredničku politiku IN Medija