Pravo pacijenata da troškove lečenja kod privatnika mogu da naplate od države

Zakonsko pravo pacijenata, o kome obično nisu obavešteni, je da ukoliko u roku od mesec dana ne dobiju adekvatnu medicinsku uslugu mogu taj pregled obaviti kod privatnika, a kasnije refundirati sredstva od države, tačnije Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje. Ova mogućnost koju šacijenti mogu da ostvare u teoriji u praksi je potpuno drugačija, retke su situacije kada Dom zdravlja izda ovakvu potvrdu. U tom slučaju pacijenti imaju još jednu mogućnost a to je obraćanje zaštitniku prava pacijenata.

Mogućnost refundacije postoji za zdravstvene usluge kao što su laboratorijske analize, rentgen, ultrazvučni i drugi pregledi, medicinska rehabilitacija i drugi specijalistički i dijagnostički pregledi.

Izuzetak predstavljaju zdravstvene usluge za koje je propisano utvrđivanje lista čekanja MR i CT dijagnostika, koronarografija srca, revaskularizacija miokarda Bypass hirurgijom, ugradnja endoproteza kuka itd…

Takođe, izuzetak su i redovni kontrolni pregledi ,kao i neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize potrebne za taj pregled. Redovne kontrolne preglede i uz njih neophodne dijagnostičke i laboratorijske analize, ustanova je dužna da pruži do roka u kojem je doktor tražio pregled, a koji može biti i duži od 30 dana.

Da bi refundirali troškove pregleda u privatnim ordinacijama potrebno je prvo da im nadležni dom zdravlja ili bolnica izdaju potvrdu da nisu u mogućnosti da obave dijagnostiku ili pregled u predviđenom roku od mesec dana. Potvrda je osnovni dokaz prilikom prilaganja dokumentacije Fondu. U praksi, međutim, domovi zdravlja i bolnice to izbegavaju, a kao razlog ističe se to što novac koji se vrati pacijentu RFZO zapravo skida sa računa date ustanove.

Izdavanje potvrde je zakonska dužnost zdravstvene ustanove

Pravilnik o načinu i postupku ostvarivanja prava iz obaveznog zdravstvenog osiguranja – član 68: “Osiguranom licu koje ne može da bude primljeno na zakazani pregled u roku iz člana 66. ovog pravilnika, zdravstvena ustanova je dužna da na lekarskom uputu upiše i pečatom overi datum zakazanog pregleda ili da mu izda pisanu potvrdu. Potvrda sadrži pismenu informaciju zdravstvene ustanove o razlozima zbog kojih osigurano lice nije primljeno na pregled, odnosno medicinsku rehabilitaciju.”

Ukoliko pacijent ne dobije zatraženu potvrdu tu se njegova zakonska prava ne završavaju, sledeći korak je pismeno obraćanje, rešenje je pismeno obraćanje koje će ostaviti trag da je zahtev bio podnet, odnosno da je pacijent zatražio da ostvari svoja prava, što otvara mogućnost kontrole zdravstvene i drugih nadležnih inspekcija.

Ako ni to ne donese rezultate ostaje još jedan obruč “odbrane” prava pacijenata a to je savetnik zaštite prava pacijenata kome se pacijent obraća sa konkretnim problemom, čije rešavanje potom preuzima savetnik zaštite prava pacijenata.

Pravo na prigovor:

Pacijent, odnosno njegov zakonski zastupnik (roditelj, usvojitelj ili staratelj) koji smatra da mu je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu ili da mu je postupkom zdravstvenog radnika ili zdravstvenog saradnika uskraćeno neko od prava iz oblasti zdravstvene zaštite, ima pravo na prigovor.

Prigovor se podnosi usmeno na zapisnik ili pismeno savetniku za zaštitu prava pacijenata u jedinici lokalne samouprave na čijoj teritoriji se nalazi sedište zdravstvene ustanove, odnosno privatne prakse na koju se prigovor odnosi.

Savetnik za zaštitu prava pacijenata dužan je da izveštaj o utvrđenim činjenicama dostavi podnosiocu prigovora u roku od 8 radnih dana.

Podnosilac prigovora koji je nezadovoljan izveštajem savetnika za prava pacijenata može se obratiti Savetu za zdravlje u jedinici lokalne samouprave, zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja Republike Srbije, nadležnom organu organizacije zdravstvenog osiguranja kod koje je pacijent osiguran.

Za teritoriju opštine Inđija poslove savetnika za zaštitu prava pacijenata od decembra 2013. godine  u Opštinskoj upravi opštine Inđija dipl. pravnik Jovana Šerbedžija.

Verica Marinčić (IN Medija)

Povezane vesti: