Promocija knjige „Seljobriti 3“ Branislava Bašića Pekara

U okviru berze vinila, kompakt diskova, kaseta, stripova i knjiga danas je u Fabrici SKCNS-a, posetioci pored berze starih izdanja, nova izdanja i rariteta održati promocija treće knjige autora Branislava Bašića Pekara „Seljobriti 3“ koju je objavio Studentski kulturni centar Novi Sad.

Autor za IN Medija kaže da su „buzdovani“ njegova nepresušna tema, te se iz tog razloga se sve tri knjige zovu Seljobriti. Likovi koji su iz gepeka, musavi, dužni, ružni došli da određuju i naređuju gde smemo a gde ne smemo da pišamo.

– Pesma je jedina prava forma za revoluciju, ljubav, slobodu. U Srbiji to niko ne j*** ni tri posto. Gladni su rijalitija i cajki, gladni su trača i ako može da je o komšiji. – objašnjava Pekar gde je polazna tačka njegovih ideja za pisanje.

On je protiv svih zabrana i gade mu se „ovi novokomponovani“ što uzimaju sve i svašta na prazan mozak i onda polude onako krmeljavi. Njegova odbojnost prema mentalnom sklopu onih koji kreiraju društvo danas nije skrivena, ona je direktna, jasno definisana i precizna.

– Profilne slike taj polusvet određuje čak, ako kažu pekinezera ti moraš da staviš pekinezera, ako kažu belog, moraš belog. O njima ja pišem, a ljubavna nekad zaluta, napišem i to, to o ljubavi, samo mora da me dotakne. –

Ne pravi pauze, piše više formi istovremeno, trenutno je u pripremi roman, scenario i kratke priče, „šta pre završim to izlazi van“, te nije jasno odredio šta to publiku očekuje nakon „Seljobriti“ trilogije.

– Multipraktik pisac, sto stvari radim, možda me neko i primeti, prepozna, kupi knjigu, možda – kroz smeh objašnjava autor.

Biografija po Pekaru

Branislav Bašić Pekar, ne živi u Beogradu, živi, a ništa ne radi, moglo bi se reći. Rođen u Somboru 1967. i odatle vuče lepotu, a naročito smisao za Art. Školovanje mu je kao i služenje vojnog roka ili bavljenje politikom – pripadnost nečemu ili nekoj ustanovi iz koje mogu da te izbace ili isteraju, uspeo je i to obaviti (izbačen je). Ne puši, ne pije, ne drogira se, živi kao Ričard Kejt – njemu su promenili krv, a Pekaru navike. Život provodi u jednom malom mestu u Vojvodini, trudeći se da ravnica i blato ne prekriju one kamene planinske delove nasleđene od predaka. Piše ne prestaje, ovo mu je treća knjiga „Seljobriti“ trilogigije. Ponosan je na članstvo jedinstvenog svetskog teatra, gde glumci rade nešto do sada neviđeno, prvo onlajn igranje na svetu u izvedbi „Izvanrednog Pozorišta“. Breht, Šekspir, Romčević iskustvo igre kao nadogradnja na neverovatan život Pekarev.

Autora je u predgovoru knjige opisao i pojasnio novinar Branimir Bogica Mijatović za koga kaže da je buntovnik s razlogom, s definisanim političkim stavom, ponekad romantični nostalgičar, a uvek iskren i nadasve hrabar.

– On je roker na čiju su buntovnu poetiku pre svih uticali Džoni Štulić , KUD Idijoti i Bora Đorđević, čije su ideale izneverili, ne oni koji su bili njihovi sledbenici, već seljobriti iz devedesetih, na sve tri strane, koji su sledili bolesne vođe, „kurvine sinove”, jer„uvjek je onih koji vjeruju”, tako da već tri decenije „iz dubine crnog mraka slušam(o) zvuke narodnjaka”. Mada izgleda da su oni definitivno pobedili, borba još uvek traje, jer je, kako to u jednoj pesmi autor ove knjige reče – „sloboda je moj jedini kapital”. – napisao je Mijatović.

Autor Sluša „Stare kuke„, misli da je svaka politika šporka i sve više se vlasti dokopavaju hulje polupismene koje proteruju um iz svog okruženja. Ko želi da upozna ovog „desperadosa“ pera može ga upoznati i kroz tekstove pesama Đole trip, Olja Bećković, Ostajem ne idem, Između nešto, Faust Harley itd.

Verica Marinčić (IN Medija)