Rastu troškovi zaduživanja države: prinosi na obveznice nastavljaju rast
Država Srbije se ove nedelje zadužila 27,6 milijardi dinara (oko 235 miliona evra) prodajom dinarskih obveznica za koje je morala da obeća veći prinos nego prošlog meseca, objavio je danas portal Biznis.rs.
Podeli vest:
Srbija je u utorak prodala petogodišnje državne obveznice iz reotvorene emisije koja je prvi put emitovana 28. jula prošle godine, a na naplatu dopevaju 30. jula 2030. godine, sa kuponskom stopom od 4,5 odsto.
Međutim, tržište je procenilo da taj prinos nije dovoljan, pa je država investitorima morala da obeća zaradu od pet odsto, što je za 0,41 odsto više nego prilikom prodaje obveznica iz iste emisije u maju.
Tada je država prodala obveznice iste ročnosti i sa istim datumom dospeća u vrednosti 2,2 milijarde dinara po stopi prinosa od 4,59 odsto godišnje.
Ukoliko se uporede sva ovogodišnja zaduživanja po osnovu iste hartije od vrednosti, jasno se pokazuje postepen rast prinosa koji je u junu znatno povećan prevashodno zbog pogoršanja uslova zaduživanja u uslovima geopolitičkih poremećaja.
Država se početkom godine zaduživala uz prinose koji su bili čak i nešto niži od kuponske stope od 4,5 odsto, pa je tako u januaru plaćala investitorima 4,49 odsto. Na februarskoj i martovskoj aukciji cena je bila 4,55 odsto, u maju je dostigla 4,59, a manje od mesec dana kasnije i celih pet odsto.
Fiskalni savet upozorio je ovih dana da u kontekstu procene zaduženosti države ne bi trebalo uzimati u obzir samo nivo javnog duga kao udeo u BDP-u, već i iznose koje država isplaćuje za kamate, naveo je portal.
–Čak i kad se posmatra trenutni nivo javnog duga koji na prvi pogled deluje relativno nisko, važno je imati u vidu da se Srbija zadužuje po kamatnim stopama koje su skoro dvostruko više od proseka EU. Zbog toga, iako ima približno upola manji javni dug od proseka EU, za kamate izdvaja skoro isti deo BDP-a (1,9 odsto u odnosu na 2,1 odsto) – naveo je Fiskalni savet u analizi Fiskalne strategije za period od 2027. do 2029.
Fiskalni savet ocenjuje da to ne dovodi u pitanje opštu ocenu stabilnosti javnih finansija Srbije, ali pokazuje da je manevarski prostor fiskalne politike u srednjem roku ipak nešto uži nego što brojevi i analize iz Strategije sugerišu.
Fiskalna strategija za period od 2027. do 2029. godine predviđa postepeno smanjenje javnog duga sa 44,7 odsto BDP-a na kraju 2025. na 43,9 odsto do kraja 2029. godine.
Podeli vest:
