Regionalna deponija: Misteriozno javno-privatno partnerstvo

Na završetak projekta regionalne sanitarne deponije čeka se formiranje Vlade Republike Srbije, tako da je i posle 17 godina neizvesno kada će tačno biti regionalna deponija u funkciji,saznaje IN Medija.

Iako se prvobitno govorilo da je za stavljanje u funkciju regionalne sanitarne deponije potrebno oko 2,5 miliona evra sada je cifra znatno veća i iznosi 11,5 miliona.

S obzirom na to da je reč o velikoj cifri, lokalna samouprava se odlučila na javno-privatno partnerstvo što je dobilo potvrdu i lokalnog parlamenta. Međutim, sam proces pronalaženja koncesionara obuhvaćen je velom misterije. Razlog tome je, prema istraživanju IN Medija, sporazum Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Kako je za IN Medija objasnio Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija, sporazum odnosno sporazumi između Srbije i UAE su opšteg karaktera i ne uređuju pitanja ni jedne konkretne nabavke ili JPP, već samo služe kao pravni osnov da se konkretni ugovori za neki projekat zaključe bez primene Zakona o javnim nabavkama i Zakona o JPP.

– Drugim rečima, da se direktno dogovori posao sa firmom iz te zemlje. – objašnjava Nenadić.

Pored toga, odbornici u Skupštini opštine Inđija su poput „činovnika koji udara pečat“ jer pored Odluke o ulasku u javno-privatno partnerstvo za realizaciju projekta se više ništa ne pitaju.

Ugovor na osnovu Sporazuma sa UAE netrasparentan

Oo 2019. godine se čeka mišljenje više instance, a u međuvremenu je prvobitni koncesionar Ecogreen investments zamenjen sa Metitom, takođe iz Dubaija. Ni na ovu odluku nije mogao da utiče lokalni parlament već je istu samo mogao da konstatuje,odnosno podrži na sednici.

Prema izveštaju javnog preduzeća Ingrin, kompanija Ecogreen investmens više nije u igri već se kao potencijalni koncesionar sada navodi firma Metito.

Na zasedanju lokalnog parlamenta, održanom 29. avgusta 2022. godine, odbornici su tek u materijalu imali priliku da saznaju za novog potencijalnog koncesionara. Tada je većina usvojila izveštaj JP Ingrin u kom je navedeno da je u oktobru prošle godine na mejl adresu predsednika Opštine Inđija Vladimira Gaka stiglo pismo o namerama koje je poslao Milan Stevanović, stručni saradnik firme Metito iz Dubaija. U mejlu se, između ostalog, navodi da ova firma već ima potpisan Sporazumom o direktnom investiranju u oblasti voda i prerade otpadnih voda te da Metito planira, uz podršku Vlade UAE i Ambasade UAE u Srbiji, proširi svoju delatnost.

Zakonom o potvrđivanju sporazuma o saradnji između Vlade Republike Srbije i Vlade Ujedinjenih Arapskih Emirata propisano je da sporazumi, ugovori, programi i projekti zaključeni u skladu sa ovim sporazumom ne podležu javnim nabavkama, javnim tenderima, javnim nadmetanjima ili drugom postupku predviđenom nacionalnim zakonodavstvom Republike Srbije.

Čitav proces javno – privatnog partnerstva koju je pokrenula Opština Inđija sa firmom iz Dubaija jasno ukazuje da lokalna samouprava čeka „više instance“ kako bi vlasništvo građana Inđije ponudila privatnom partneru.

Pored činjenice da bi modernu saniratna deponija rešila inđijski problem sa odlaganjem smeća, a zatim i problem svih lokalnih samouprava Srema prihodi JP Ingrin,bi prema ranijim najavama lokalnih vlasti,  na godišnjem nivou bili više od 2 miliona evra.  Takođe, realizacijom projekta stanovnici opštine Inđija bi imali znatno povoljniju cenu od ostalih sremskih opština koje su obuhvaćene projektom.

Umesto da stanovnici Opštine Inđija preko predstavnika vlasti ugovaraju poslove kako bi imali određene benefite, za zaključivanje posla čeka se potvrda iz Beograda.

– Nije mi poznato da li je bilo nekih primera gde je ugovorna strana jedinica lokalne samouprave, a ne Vlada Srbije. Pošto je osnov za izuzetak međudržavni sporazum, verovatno pregovore o zaključivanju i realizaciji konkretnih ugovora vrši Vlada Srbije, a ne lokalna samouprava. S druge strane, sam sporazum o saradnju otvara mogućnost da se ugovaraju i poslovi između drugih subjekata iz Srbije (uključujući privatni sektor), tako da je moguće da bi i neka opština mogla da vrši pregovore.  – kaže za IN Medija Nemanja Nenadić iz Transparentnost Srbija.

Kako je u razgovoru sa novinarom IN Medije potvrdio Momčilo Malešević, direktor JP Ingrin, koje će rukovoditi budućom regionalnom sanitarnom deponijom, za pregovore je ipak zadužena Vlada Republike Srbije, dok nadzorni odbor javnog preduzeća Ingrin samo dobija informaciju od predstavnika Vlade da li je i šta konkretno dogovoreno.

Malešević za IN Medija kaže da se za nastavak realizacije projekta čeka formiranje Vlade. Pored toga, navodi Malešević, u Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu životne sredine se takođe čekaju „kadrovske promene“.

– Mislili smo da će Vlada u tehničkom mandatu moći da potpiše Memorandum o saradnji sa firmom Metito, međutim, još uvek nije došlo na dnevni red. Čekamo da se konstituiše Vlada.U međuvremenu smo u kontaku sa kompanijom.. – kaže direktor Ingrina.

Kada su odbornici Skupštine opštine Inđija te 2019. godine na sednici podržali ulazak u javno-privatno partnerstvo za završetak radova se tada pominjala cifra od 2,5 miliona evra.

Međutim,na poslednjoj sednici lokalnog parlamenta kada su se usvajali izveštaji javnih preduzeća, prilikom podnošenja izveštaja o radu JP Ingrin,prvi čovek Opštine Inđija, Vladimir Gak naveo je da je zapravo reč o 11,5 miliona evra.

Direktor Ingrina Momčilo Malešević objašnjava da se pre ulaska u JPP razmišljalo o završetku projekta „u sopstvenoj režiji„.

Kako je rekao, tih 2,5 miliona evra bi bilo dovoljno samo za upotrebnu dozvolu dok je za potpuni završetak projekta regionalne sanitarne deponije potrebno znatno više.

– Razmišljalismo da projeka tzavršimo u sopstvenoj režijii za to bi nam bilo potrebno oko 2,5 miliona evra. To bi se odnosilo bez separacije, samo za upotrebnu dozvolu. Međutim, ukoliko budući koncesionar želi da projekat u potpunosti zavšri, što znači i halu za separaciju, cifra je daleko veća iiznos ioko 11,5 miliona evra. – objašnjava Malešević.

Čemu misterija?

Građani Opštine Inđij nisu upoznati sa detaljima projekta, kao ni sa informacijama o potencijalnom partneru Opštine Inđija.

 – Nismo obavestili javnost dok ne krene prva lopata odnosno dok radovi na završetku regionalne deponije ne budu krenuli. – kazao je Malešević.

Opozicioni odbornik GG Građanin, Strahinja Jovanović kaže da ni odbornici u lokalnom parlamentu nisu upoznati sa detaljima javno – privatnog partnerstva. Kako je rekao, o tome se govori samo kada se na sednici razmatra izveštaj JP Ingrin.

-. Uporno govorim na sednicama da treba da obaveštavaju javnost o tome jer mislim da građani Inđija treba da znaju šta se dešava sa tim projektom. To je bukvalno možda i najvažniji projekat koji treba da se realizuje. Oni su dužni da obaveštavaju javnost i da sve bude transparentno. Treba da se  organizuje okrugli sto u Inđiji gde će biti, ne politički akteri, već stručnjaci, da se vidi šta nam je činiti sa tim projektom. Da li se isplati davati u javno – privatno partnerstvo. Ako će ta firma zarađivati pa davati nama za koncesiju pa zašto mi ne bismo upravljali regionalnom sanitarnom deponijom? – kaže Jovanović.

Na pitanje IN Medija da li je lokalna samouprava dužna da objavljuje informacije o samom javno-privatnom partnerstvu, naročito ako se sprovodi na osnovu Sporazuma Vlade Srbije i UAE, Nenadić kaže da je problem u tome što su ovakvi ugovori netrasparentni a da lokalna samouprava može donetio dluku da objavljuje ugovore nekim svojim internim aktima.

– Transparentnost ovakvih ugovora nije ni na koji način obezbeđena, jer se ne primenjuju odredbe Zakona o javnim nabavkama i Zakona o javno-privatnom partnerstvu. S druge strane, moguće je da je konkretna opština predvidela da će objavljivati ugovore ove vrste nekim svojim internim aktima.-  objašanjava Nemanja Nenadić. 

Iako je Opština Inđija pronašla potencijalnog partnera, menjao se osnovni projekat regionalne deponije. Umesto predviđenog plana da u okvir regionalne deponije budu uključene sremske opštine, lokaln avlast je odlučila da Javno preduzeće Ingrin bude regionalni centar za upravljanjem otpadom gradova i opština istočnog Srema (Inđija, Ruma, Irig, Sremski Karlovci, Pećinci i Stara Pazova) i Banata (Zrenjanin, Sečanj, Žitište, iTitel).

Međutim, iz projekta je istupila Opština Ruma, čiji se su predstavnici odlučili za regionalnu deponiju „Srem – Mačva“.

Takođe, prema nacrtu Regionalnog prostornog plana Vojvodine za period od 2021. do 2035. godine, koji su nedavno usvojili poslanici u pokrajinskom parlamentu,Opština Inđija će ipak biti regionalni centar za istočni Srem, dok će za Banat biti zadužen Grad Zrenjanin.

Bilo kako bilo, pored stanovnika Opštine Inđija još 200 000 građana Srema će morati da sačeka dogovor dvejuVlada bez obzira što su njihovi predstavnici u lokalnom parlamentu podržali projekat regionalne sanitarne deponije. Tada će se konačno saznati o kakvom ugovoru je reč,te će i misterija javno- privatnog partnerstva biti konačno razrešena.

Miodrag Blečić (IN Medija)

This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of IN Medija and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.

Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je  odgovorna IN Medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.