Regionalne deponije godinama u planovima: Novi Sad čeka sistem, Inđija već dve decenije „Ingrin“

Na problem transparentnosti i višegodišnjeg pomeranja rokova ukazali su „Inženjeri zaštite životne sredine“, koji su započeli građanski monitoring regionalnog sistema upravljanja otpadom za Novi Sad, Bačku Palanku, Bački Petrovac, Beočin, Žabalj, Srbobran, Temerin i Vrbas.

Na portalu su objavili pregled planova, rokova, odluka i dokumenata koji se odnose na šest ključnih elemenata sistema. Kako navode, planirano je uglavnom moguće pratiti kroz planska dokumenta, ali je znatno teže utvrditi šta je nakon toga zaista realizovano, ko kasni sa obavezama i zbog čega.

Posebno su pratili regionalnu sanitarnu deponiju, transfer stanice u Bačkoj Palanci i Vrbasu, reciklažna dvorišta i zajedničko JKP „Regionalni centar za upravljanje otpadom“ Novi Sad. Prema njihovim nalazima, deo dokumentacije morali su da pribavljaju putem zahteva za pristup informacijama od javnog značaja.

Regionalni sistem obuhvata osam lokalnih samouprava i više od pola miliona stanovnika. Organizacija je zbog toga izradila i „Smernice za građansko praćenje implementacije regionalnih i lokalnih planova upravljanja otpadom“, kao i portal otpadns.rs, koji je zamišljen kao javna baza dokumenata i podataka o realizaciji sistema.

Regionalna deponija čeka nove rokove

Jedan od ključnih elemenata sistema je regionalna sanitarna deponija, čija se realizacija, prema objavljenim podacima, proteže kroz više planskih perioda.

U međuvremenu, osam lokalnih samouprava je formiralo i zajedničko javno komunalno preduzeće. Na portalu su dostupne odluke o osnivanju JKP „Regionalni centar za upravljanje otpadom“ Novi Sad, kao i dokumentacija o izboru rukovodstva.

Problem dugotrajnog planiranja regionalnih sistema upravljanja otpadom, međutim, nije specifičan samo za područje Novog Sada.

Inđija kao lokalni primer

U Inđiji se projekat regionalnog centra za upravljanje otpadom „Ingrin“ razvija gotovo dve decenije. Ideja je pokrenuta 2005. godine, kada je više lokalnih samouprava potpisalo sporazum o saradnji u upravljanju komunalnim otpadom za više od 250.000 stanovnika. Projekat je tokom godina prolazio kroz različite modele i faze, da bi nova faza bila predstavljena početkom 2026. godine.

Tada je potpisan ugovor o izgradnji Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Ingrin“, koji bi trebalo da obuhvati Inđiju, Irig, Pećince, Sremske Karlovce i Staru Pazovu, uz finansiranje Evropske banke za obnovu i razvoj i Francuske razvojne agencije.

Ipak, pitanje transparentnosti projekta ostalo je otvoreno. IN Medija je u julu objavila da JP „Ingrin“ više od tri meseca nije odgovorilo na zahtev za pristup informacijama od javnog značaja koji se odnosio na kompletnu dokumentaciju projekta – od studije izvodljivosti i projektne dokumentacije, do ugovora, javnih nabavki, finansiranja, izvođača i trenutnog statusa realizacije.

Prethodno je objavljeno i da Ministarstvo zaštite životne sredine nije dostavilo sam ugovor o projektu „Ingrin“, pozivajući se na njegove odredbe o poverljivosti, iako je projekat javno predstavljen kao kapitalna investicija.

Dva projekta nisu ista, niti su u istoj fazi realizacije, ali slučaj Inđije pokazuje koliko regionalni sistemi upravljanja otpadom mogu dugo ostati između planova, rokova, novih modela finansiranja i najava realizacije.

Upravo takav odnos između onoga što je planirano i onoga što je zaista urađeno „Inženjeri zaštite životne sredine“ žele da učine vidljivijim kroz građanski monitoring.

Kako navode, njihov model nije ograničen samo na Region Novi Sad i može da se primeni i na druge lokalne i regionalne sisteme upravljanja otpadom u Srbiji.