„Skok u budućnost“ bez plana: Građane košta i do 21,7 milijardi evra

–I ovaj program kao i svaki sledeći završiće isto – sve će biti idealno na papiru, iako zakon predviđa da bi oni morali da prave prioritete, da se vide troškovi i drugo. ‘Skok u budućnost’ je kao nekakav podskup svih onih projekata i pre ovoga. Nekada ubace Moravski koridor, nekada ne, i zbog toga varira taj iznos – rekao je za Novu ekonomiju predstavnik Fiskalnog saveta Marko Milanović.

Dodao je da ta fleksibilnost odgovara vlasti.

–Kada im treba cifre se prikažu veće, kada narastu troškovi onda se sužavaju projekti pa se tako izbacuje Nacionalni stadion koji je bio deo EXPO-a, a sada nije deo – rekao je Milanović.

U januaru 2024. predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je novi projekat Ekspo, te je, kako je navela Nova ekonomija, javnost tom prilikom potpuno pogrešno obaveštena o ceni Ekspo izložbe, a političari su „pustili da se ista ta javnost krčka narednih nekoliko dana“.

Zatim se pojavio ministar finansija Siniša Mali i pojasnio da cena nije samo u vezi sa sajamskom izložbom, već se odnosi na sve projekte koji će biti deo programa „Skok u budućnost“.

Prema poslednjoj informaciji u revidiranoj Fiskalnoj strategiji, kada se saberu svi projekti (njih 52 ukupno, ranija brojka 56) dolazi se do cifre od 2,2 biliona dinara (18,9 milijardi evra) utrošenih do 2025. godine i planiranih u 2026. godini, ali većina tih projekata i neće biti gotova do 2027. ili čak 2028. godine, piše Nova ekonomija.

Kada se sabere planirani trošak za te projekte i u narednim godinama, dobija se 21,7 milijardi evra utrošenih do kraja 2028. godine.

–I tu dolazimo sa licitacijom – da li ovaj program vredi 17 ili 18 milijardi evra? Ili kako stoji u poslednjem dokumentu ministarstva finansija samo 14,6 milijardi evra? Postoji i sajt pod nazivom ‘Skok u budućnost’, ali je tamo spisak projekata koji je različit od onoga što vidimo u Fiskalnoj strategiji i tu dolazimo i do četvrte cene za sjajniju budućnost Srbije od 14,5 milijardi ali ovog puta ne znamo da li je dinara ili evra, jer nije ni naznačeno – piše Nova ekonomija.

Navedeno je da se postavlja pitanje koji projekti su uopšte u tom programu i da li je kanalizacija zaista skok u budućnost kako je vide političari ili je samo osnovna higijenska potreba „bez koje Srbija živi već predugo“.

–Naš novac se troši bez jasnog plana i bez pratećih dokumenata, niko ne zna da vam tačno kaže koji projekti tačno ulaze u spomenuti program, niti da li su nam te investicije potrebne, a kamoli da je i za jedan od tih projekata urađena analiza isplativosti – piše Nova ekonomija.

Ekonomisti su, kako je navedeno, ukazali da su se neke cene za projekte toliko uvećale da jednim delom mogu da se pravdaju porastom cena materijala, ali deo se odnosi i na loše planiranje i projektovanje, dok se deo odnosi na „ugrađivanje“ u cene što je postalo jasno posle pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Kako su kazali u Fisklanom saveta, u odnosu na junsku Strategiju, u novoj koja je izašla u novembru, došlo je do efektivnog povećanja cene prikazanih projekata za skoro 850 miliona evra za nekoliko meseci.

Najveće povećanje od 470 miliona evra odnosi se na izgradnju Fruškogorskog koridora, zatim za Ekspo 2027 sa povezanim projektima (270 miliona evra), za izgradnju saobraćajnice Ruma–Šabac– Loznica i drugo.

Procenjena vrednost infrastrukturnih projekata u izgradnji, kako se navodi, kontinuirano raste, pa u pojedinim slučajevima ukupni troškovi već daleko premašuju prvobitno ugovorene iznose.

Računica ekonomista pokazala je da je, na primer, vrednost projekta Ruma–Šabac– Loznica (uključujući naknadno pridodatu deonicu Slepčević–Badovinci) narasla sa inicijalnih 65,2 na trenutnih 122,9 milijardi dinara, što je porast za skoro 90 odsto.

–Uzroci poskupljenja su nepoznati jer aneksi ugovora nisu javno dostupni. Prema informacijama dostupnim u dokumentima Ministarstva građevinarstva ugovor o putu Ruma–Šabac–Loznica imao je devet aneksa u periodu mart 2020. – decembar 2024. godine. Ovakva poskupljenja i nepotpuna javna dokumentacija samo su neki od indikatora lošeg upravljanja investicionim projektima – rekli su iz Fiskalnog saveta.

Navedeno je da sve te investicije, planove i programe treba da dobiju odobrenje Komisije za kapitalne investicije, osnovane 2020. godine zajedno sa svojim telima, ali javnost, kako piše, ni posle šest godina od uspostavljanja tog tela ne zna ni ko su njeni članovi, kako se odlučuje o prioritetima, niti obaveštava građane o radu.

Nova ekonomija je pisala ranije o količini radnih tela i komisija osnovanih u poslednjim godinama u Srbiji koja su često duplirana, ne znaju im se članovi, niti je poznat njihov rad, ali svi uredno primaju budžetske uplate, ponovo na teret poreskih obveznika zemlje.

Kako je istaknuto, svi raniji programi aktuelnih vlasti probili su rokove i cene, kao na primer „Srbija 2025“.

Vlast sada najavljuje novi program do 2030. i moguće 2035. godine, za koji analitičari kažu da će najverovatnije biti sprovođen u sličnom maniru kao i poslednji.

Zakon predviđa i odgovornost Vlade koja ne uspe u svojim planovima, koja probija rokove i uvećava cene projekata.

–Otvorićete Zakon o budžetskom sistemu gde postoji deo koji bi mogao da se pretoči u veće obaveze koje bi Vlada trebala da ima. U idealnom slučaju zakonodavac, odnosno skupština bi trebala da pokrene pitanje zašto se probijaju rokovi i rastu cene. Ali tek kada se desi nešto katastrofalno kao nadstrešnica, onda se tek pokreću te priče o odgovornosti – rekao je Milanović.