• Skupština podstakla građevinski bum ne znajući gde će nas to odvesti

    Odluka o smanjenu doprinosa za građevinsko zemljište od 80 odsto, koju su odbonici SO Inđija doneli 2017. godine privukla je građevinare te u ovom momentu u samoj Inđiji ima desetak novih gradilišta. Većina se nalazi u u centru grada mada ima i onih građevinara koji su se odlučili za sporedne ulice gde već postoji problem sa prevelikim brojem automobila.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    Skupština podstakla građevinski bum ne znajući gde će nas to odvesti

    Takođe, zbog donete Odluke je postojala realna opasnost da zbog izgradnje novih stambenih objekata Inđija izgubi šetalište te je parlament 21. oktobra 2022. godine doneo Odluku o Izmeni Plana detaljne regulacije Bloka 42, kako bi vlasnici stanova svojim automobilima prilaz imali iz sporedne ulice a ne kroz šetalište kako je do sada bilo regulisano.

    Izgradnjom novih zgrada u Inđiji, pored saobraćajnog kolapsa, postoji realna opasnost sa vodovodnom i gasovodnom mrežom, da li je postojeća mreža dovoljna da izdrži nove kućne priključke? 

    I dok vlast tvrdi da Inđija ima zadovoljavajuću infrastrukturu, opozicija u lokalnom parlamentu kaže da je ova sremska varošica postala jedinstven primer u svetu koji gradnjom zgrada želi da se širi ka unutra (što bliže centru) umesto ka spolja.

    Kako je sve počelo?

    Pre nego što su odbornici većine doneli Odluku o smanjenju doprinosa za građevinsko zemljište, te 2017. godine, cena kvadrata u Inđiji se kretala od  650 do 789 evra

    Vlast je tada tvrdila da će se zahvaljujući novoj odluci smanjiti cena kvadrata dok je tadašnja opozicija u lokalnom parlamentu tvrdila suprotno.

    Na  sednici Skupštine opštine Inđija, održane 10. jula 2017. godine, predlog opozicije, prilikom rasprave o izmeni Odluke o građevinskom zemljištu, je  podrazumevao da obični građani za izgradnju svojih kuća više ne plaćaju ni dinara za doprinos, a da se investitorima, kao podsticaj gradnji, doprinos umanji za realnih oko 20 odsto. Međutim, većina u lokalnom parlamentu takav predlog nije prihvatila obrazlažući to činjenicom da od 2012. do 2017. godine nije izgrađena ni jedna stambena zgrada u Inđiji. 

    Većinom glasova usvojena je Odluka a cena kvadrata je u narednih pet godina skočila na prosečnih 1100 evra.

    Zahvaljujući pomenutoj Odluci o smanjenju doprinosa za uređivanje građevinskog zemljišta, koju su doneli odbornici u Skupštini opštne pre pet godina, u Inđiji su mnogi odlučili da se bave građevinarstvom.

    Ulica Školska (Dušan Jerković)

    Tako danas imamo na primer MB trans, koji je u svoju delatnost transporta dodao i izgradnja stambeno – poslovnih objekata i već je izgradio prvi objekat u Dunavskoj ulici u Inđiji. Vlasnica nekadašnjeg dobro poznatog restorana „Minjon“, Sanja Kukić takođe je donela odluku da ugostiteljsku delatnost zameni građevinom. Firma Minjon gradnja doo je registrovana u julu ove godine i firma je obezbedila novac za izradu Plana detalјne regulacije dela bloka 26 i dela bloka 28 u Inđiji, koji su usvojili odbornici na sednici 3. novembra 2022. godine.

    Pored navedenih, tu su već dobro poznati investitori poput Ognjena Bandulaje (nekadašnji Bon komerc) kao i Milivoja Simića ali i Grmeč – IN i mnogi drugi.

    Osim lokalaca, za izgradnju stambenih objekata u Inđiji zainteresovali su se građevinari i iz okolnih gradova kao što je kompanija SB company iz Novog Sada, Branislava Švonje.

    Upravo objekat koji gradi SB company bio je razlog zbog čega su odbornici u Skupštini opštine Inđija doneli odluku o Izmeni Plana detaljne regulacije Bloka 42 u Inđiji, koji obuhvata parcele u pešačkoj zoni gde inače firma Branislava Švonje gradi svoje stambene objekte.

    „Pametna zgrada“ SB company Ulica Vojvode Stepe

    Plan detaljne regulacije je usvojen još 2009. godine a izmena Plana se našao pred odbornicima u Skupštini opštine Inđija na sednici, 21. oktobra 2022. godine

    Problem je nastao jer je prema Planu, koji datira još iz 2009. godine, na parceli nije jasno definisano na koji način će budući stanari, vlasnici vozila, dolaziti do svojih parking mesta. Jedini način da dođu je prolazak kroz šetalište.

    Upravo ove tema je prouzokovala raspravu na sednici lokalnog parlamenta na kojoj je opozcija ukazala na saobraćajni haos u gradu zbog velikog broja novoizgrađenih zgrada ali i realne opasnosti od gubitka šetališta.

    Kako se prilikom rasprave moglo čuti, SB company nije imao saglasnost JP Inđija put upravo zbog problema prilaska vozila stambenom objektu.

    S druge strane, načelnica Odeljenja za urbanizam, Tijana Došen pojasnila  je odbornicima da je SB company prvobitno odbijena dozvola za gradnju, međutim Planom detaljne regulacije to Odeljenje je bilo u obavezi da firmi SB Company ipak izda dozvolu.

    –  U protivnom, Odeljenje za urbanizam i opština Inđija su mogli završiti na sudu. – rekla je Tijana Došen odbornicima.

    Nakon rasprave, jednoglasno je usvojena izmena Plana detaljne regulacije. Vlast je tvrdila da je i njima cilj da se šetalište sačuva, isti stav iznela je i opozicija.

    Vladimir Gak: Infrastruktura na zadovoljavajućem nivou

    .Na sednici lokalnog parlamenta,  22. oktobra 2022. godine, opozicija je navela da „u gradu vlada saobraćajni kolaps“ i da se pod hitno mora reagovati.

    Kranje je vreme da se ozbiljnije shvati u kom se pravcu razvija grad. Priča se o gradskoj garaži već šest godina a i dalje imamo problem parkiranja. – poručili su predstavnici opozicije.

    Odbornik Graanina, Božidar Sudžum kaže za IN Medija da zgrade u Inđiji „niču“ gotovo neprimetno.

    – Često sebe uhvarim prolazeći kroz Inđiju da na nekim mestima gde su zgrade već praktično dignute ja ih prvi put primetim. Dakle, brzina izgradnje je neverovatna. Takođe, izgradnja novih zgrada predstavlja problem prvo iz razloga što u našem mestu ne postoji gradski arhitekta koji bi trebao svaki plan i ideju da blagosilja ili obustavlja, samim tim što ga nemamo prepušteni smo sami sebi i postajemo jedinstven primer u svetu koji gradnjom zgrada želi da se širi ka unutra(što bliže centru)umesto ka spolja. Ja sam daleko od materije urbanizma, jer to nije moja struka, međutim mogu laički da ocenim i svima je jasno da će problema oko saobraćaja biti, mada je to za mene manji problem. Veći problem je što su se pojavile ideje da će se dodatni parkinzi za stanare morati praviti nauštrb zelenih površina i drveća, iako su i investitori gradnje primorani zakonom na čini mi se 30% zelenila u sklopu projekta. Dakle, problem saobraćaja je kulturološki i rešava se navikama, primoravanjem, davanjem prioriteta pešacima i biciklistima, kao što je to uradio Groningen npr. dok se ekološke stvari, jednom kada pređu granicu ne mogu nikada ispraviti. Sve je u lukrativnom svojstvu, samo što je gradnja zgrada paradoks sam po sebi u zemlji u kojoj se stanovništvo naglo smanjuje a i protivreči svakoj kampanji političara o regionalnom razvoju od Tita i Kardelja do današnjih, a da svi jasno vidimo da se gradovi omasovljuju a sela napuštaju. –  kazao je Božidar Sudžum.

    Božidar Sudžum, odbornik Građanin

    S druge strane, predsednik opštine Inđija smatra da je infrastruktura na zadovoljavajućem nivou.

    Ja mislim da je infrastruktura na zadovoljavajućem nivou. Naravno, ima uvek nekog ko kaže da je velika gužva, prvenstveno u Ulici Kralja Petra, Novosadskoj, Jug Bogdana i ostalim ulicama gde se zidaju objekti za kolektivno stanovanje ali to je neminovnost kada se grad širi. Znate i sami koliki je broj ljudi koji se kreće kroz Inđiju. Od sezonskih radnika zatim radnika na gradilištima i naravno da dolazi do gužve. Pa ima i drugih delova Inđije, kome ne odgovara da živi u centru grada. – rekao je Gak.

    Novi stanovnici Inđije su uglavnom bivši radnici pirotske fabrike guma „Tigar tires“. Oni su novi posao našli u Tojo Tajers, japanskoj kompaniji koja je prvi kontigent automobilskih guma već isporučila na američko tržište.

    Predsednik opštine Inđija, Vladimir Gak tvrdi da će Tojo Tajers trošiti prirodni gas onoliko koliko danas Javno preduzeće za distribuciju prirodnog gasa prihoduje odnosno isporučuje potrošačima. Zahvaljujuči tome, tvrdi Gak, opština Inđija će imati dovoljno novca da finansira projekte koji su u javnom interesu.

    Tojo Tajers će, u punom kapacitetu, imati gotovo potrošnju kao celu danas Ingas što prometuje. Ostvarujemo dobit, dobit se vraća u budžet opštine i mi iz te dobiti možemo da finansiramo parkove, škole, ulice, vodovodnu mrežu, Dom zdravlja i sve ostalo. – izjavio je nedavno Gak.

    Iako kaže da će se duplirati potrošnja prirodnog gasa, predsednik opštine Inđija tvrdi da se to neće odraziti na snabdevanje koje će, kaže, biti redovno što se odnosi i na pijaću vodu.

    Vodosnabdevanje je bila jedna od glavnih tema na sednici Skupštine opštine Inđija 22. oktobra kada je direktor JKP Vodovod i kanalizacija rekao odbornicima da, pored izgradnje novih, Vodovod radi na pojačavanju kapaciteta postojećih bunara za vodu.

    U skladu sa tim pojacan je kapacitet bunara B 22 u Inđiji, gde je dobijeno do 20 novih litara u sekundi vode–  pojasnio je direktor preduzeca Dragoljub Trifunovic.

    I prvi čovek opštine Inđija tvrdi da će bez obzira na nove zgrade i priliv stanovništva, vodosnabdevanje biti redovno.

    Urađeno je zaista mnogo bunara i završavamo taj deo. Vodosnabdevanje smo, bez obzira na tropske temperature letos, imali redovno. Dakle, sve apsolutno funkcioniše i dobro je što se zidaju novi objekti i što se ljudi doseljavaju u Inđiju. To samo znači da ljudi u Inđiji, koji koji nisu rođeni ovde i koji nisu ranije živeli ovde, vide perspektivu i to je najbolji pokazatelj onog gde Inđija ide danas. – kazao je za IN Medija Vladimir Gak.

    Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija

    Opozicioni odbornik, Božidar Sudžum kaže da je vlast prva podstakla gradnju ne znajući gde će nas to odvesti.

    – Što se tiče vodosnabdevanja, nisam siguran, jer ih ja sam još nisam imao, što ne znači da neću imati, međutim, čak je i sam predsednik u razgovoru sa meštanima Krčedina nakon nestanka vode istakao u selu da i on ima redovne probleme sa vodom i vrlo je verovatno da će ljudi u gušće naseljenim delovima imati nestašicu ili biti limitirani, ali o tome tek treba doneti zaključke. Znam samo da sam u razgovoru sa profesorkom o regulaciji tržišta saznao da smo jedina opština u Srbiji koja je donela odluku da vodu u zgradama mere upravnici zgrada. Da li je to jer ima toliko potrošnje u zgradama pa je to vid skidanja odgovornosti sa sebe nadležnih ljudi, ili su kadrovske disproporcije proizvod toga, na nadležnima je da objasne. Što se gasa tiče, on može predstavljati problem nevezan za nicanje zgrada zbog trenutnog rata u Ukrajini i pritešnjenosti naše države između istoka i zapada. Takođe, pošto je Srbijagas u problemima svojstvenim svim javnim preduzećima u našoj državi, gde su već predviđeni finansijski gubici za narednu godinu i biće potrebna ponovna socijalizacija dugova, utoliko to može biti pretnja i za distribuciju gasa u našoj opštini. Ne vidim problem u distribuciji gasa u bliskoj budućnosti, međutim oni su mogući nezavisno od dalje urbanizacije. Kada je potpisan ugovor sa Toyo Tiresom, on je potpisan na mesečnu potrošnju gasa koja je veća nego potrošnja čitave opštine i prema insajderskim informacijama zaposlenih u Ingasu ostalo je nejasno kako će se on distribuirati, na sreću izgrađena je gasna stanica. Ono što želim da kažem je da takva preuranjenost o odlukama samo u cilju sticanja profita, može povući probleme, samo je još rano ili ja nisam dovoljno dobar prorok da vidim gde i kako će oni nastati. – zaključio je Sudžum.

    Lokalna vlast već ima problem sa naplatom za utrošenu vodu u stambenim zgradama, kako bi rešili problem naplate vlast se odlučila za Izmenu i dopunu Odluke o javnom vodovodu.

    Opštinsko Veće opštine Inđija je na sednici, 22. avgusta 2022. godine,  usvojilo odluku o izmenama i dopunama Odluke o javnom vodovodu. Ovim izmenama i dopunama obuhvaćeno je i očitavanje pojedinačnih vodomera u zgradama kolektivnog stanovanja koje se sa JKP Vodovod i kanalizacija prebacuje na „ovlašćeno lice Skupštine stambene zajednice“.

    Nedelju dana nakon toga, izmenu Odluke potvrdili su i odbornici lokalnog parlamenta u Inđiji.

    Takođe, iako nisu još zvanično objavljeni rezultati popisa stanovnišva, predsednik opštine Inđija Vladimir Gak je više puta ponovio da je u poslednjih godinu dana Inđija dobila 1662 nova stanovnika i dodao da očekuje da se takav trend nastavi te da će Inđija u naredne dve godine dobiti još oko 4 hiljade novih sugrađana

    Miodrag Blečić (IN Medija)

    This article is produced within the project Back to Basics – Parliament as a Backbone for the Rule of Law that is financially supported by the European Union. The contents of this publication  are the sole responsibility of IN Medija and may in no way be taken to reflect the views of the European Union“.

    Ovaj tekst izrađen je u okviru projekta: Vratimo se na početak – Parlament kao osnova vladavine prava koji je finansiran od Evropske unije. Za njegovu sadržinu isključivo je  odgovorna IN Medija i ta sadržina nipošto ne izražava zvanične stavove Evropske unije.

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Inđija