Srbija četvrta u Evropi po nivou kriminala

Gori od Srbije su, kako navodi Nova ekonomija, samo Rusija, Ukrajina i Italija.

Globalni indeks organizovanog kriminala procenjuje nivo kriminala i otpornost na organizovani kriminal za 193 zemlje na osnovu tri ključna stuba – kriminalnih tržišta, kriminalnih aktera i otpornosti.

Radi poređenja, Bosna i Hercegovina je na 6. mestu po kriminalu, Crna Gora na 10, Bugarska na 11, Albanija na 15, Hrvatska na 17, a Severna Makedonija na 18. Rumunija i Mađarska bolje kotiraju – na 22. i 28. mestu u Evropi.

I dok je Srbija po nivou kriminala visoko rangirana, po otpornosti na organizovani kriminal rangirana je nisko – na 35. mestu od 44 evropske države, navodi Nova ekonomija. Na svetskom nivou, Srbija je na 47. mestu po kriminalu, a na 91. mestu po otpornosti.

–Državni akteri igraju ključnu ulogu u organizovanom kriminalnom pejzažu Srbije, gde političke elite navodno vrše uticaj na ključna kriminalna tržišta – piše u izveštaju GI-TOC.

Izveštaj, kako prenosi Nova ekonomija, ukazuje da su delovi vlade i organa za sprovođenje zakona umešani u prisilni rad, trgovinu ljudima u svrhu seksualne eksploatacije i šverc oružja, uz minimalnu odgovornost za umešane zvaničnike.

Dalje se navodi da korupcija u državnim institucijama olakšava nezakonite finansijske transakcije i štiti kriminalna preduzeća, a visoki zvaničnici imaju veze sa poznatim ličnostima organizovanog kriminala.

–Primere čine nezakonita seča drveća od strane državnih preduzeća, umešanost Ministarstva zaštite životne sredine u trgovinu divljim životinjama i finansijski kriminal vezan za vladine infrastrukturne projekte, što pokazuje duboko isprepletanje političkih i kriminalnih interesa – ističe GI-TOC, prenosi Nova ekonomija.

Takođe, dokumentovana je saradnja između bandi za krijumčarenje ljudi i srpske granične policije, dok mreže organizovanog kriminala navodno služe za zastrašivanje političkih protivnika i manipulaciju izbornim procesima.

Postoje i državne šeme iznude usmerene na privatna preduzeća, gde posrednici povezani sa vladom kontrolišu pristup javnim ugovorima i licencama u zamenu za političku lojalnost ili finansijsko mito.

Strani kriminalni akteri, dodaje Nova ekonomija, ne kontrolišu direktno kriminalna tržišta Srbije, ali vrše značajan uticaj putem transnacionalnih mreža. Crnogorske grupe, posebno Kavački i Škaljarski klanovi, avganistanske, marokanske i sirijske bande, kao i albanske mreže sa Kosova, aktivne su u krijumčarenju ljudi i oružja, dok srpske grupe imaju veze sa organizacijama u Južnoj i Severnoj Americi i Zapadnoj Evropi, olakšavajući globalnu trgovinu narkoticima i oružjem.

Takođe se navodi da su ruski i turski akteri povezani sa ilegalnim finansijskim tokovima i švercom preko ekonomskih i političkih kanala. Rast veza Srbije sa Rusijom, Kinom i zemljama Zaliva izaziva zabrinutost zbog transparentnosti stranih investicija i infrastrukturnih projekata.

Privatni sektor Srbije je, kako se navodi, duboko isprepleten sa organizovanim kriminalom, jer velika preduzeća često posluju pod uticajem visokorangiranih političkih ličnosti, prenosi Nova ekonomija.

Kompanije povezane sa vladinim zvaničnicima dobijaju prednost u tenderima i investicijama, dok firme van političkih krugova trpe prisilu i kontrolu, navodi GI-TOC, prenosi Nova ekonomija.

Industrije poput građevinarstva, trgovine kriptovalutama i kockanja koriste se za pranje novca i integraciju ilegalnog profita u legitimnu ekonomiju. Istovremeno, državnu upravu karakterišu politička centralizacija i ograničena transparentnost, uz stalnu zabrinutost oko integriteta izbora i odgovornosti vlade.

–Vladajuća stranka vrši značajan uticaj na javne institucije, medije i izborni proces, što izaziva zabrinutost oko demokratije. Iako su sprovedene reforme radi jačanja nezavisnosti sudstva, i dalje postoji politički uticaj na ključna imenovanja, dok korupcija i veze sa kriminalnim mrežama podkopavaju upravljanje – piše u izveštaju GI-TOC, prenosi Nova ekonomija.

Rasprostranjeni protesti, kako navodi Nova ekonomija, odražavaju nezadovoljstvo građana upravljanjem i političkim odlukama u zemlji.