„Šta studenti mogu da urade za obrazovanje?“: Studentska lista program predstavlja u Zaječaru

Studentska lista „Studenti pobeđuju!“ predstaviće u Zaječaru deo programa posvećen obrazovanju, nauci, kulturi i položaju studenata. Tribina „Šta studenti mogu da urade za obrazovanje?“ biće održana na Popovoj plaži, u blizini Feliks Romulijane.

Kako se navodi u saopštenju studentske liste, program je nastao kroz razgovore sa nastavnicima, profesorima, istraživačima, umetnicima, studentima i građanima širom Srbije. Navode da su ti razgovori pokazali da se problemi obrazovanja razlikuju od sredine do sredine, ali da kao zajednički problem vide povezanost kvaliteta javnih usluga sa mestom stanovanja, materijalnim statusom i političkim vezama.

Na tribini će učestvovati prof. dr Miloš Jevtić, vanredni profesor Fakulteta organizacionih nauka Univerziteta u Beogradu, prof. dr Aleksandar Baucal, redovni profesor Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, mr Marijana Cvetković, radnica u kulturi, i Maksim Janković, student osnovnih studija Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.

Moderatorka je Tara Blagojević, studentkinja master studija Kulturologije Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu.

Besplatni udžbenici i promene u školama

U delu programa koji se odnosi na osnovno i srednje obrazovanje, studentska lista navodi da je obrazovanje u Srbiji „besplatno samo na papiru“, uz ocenu da troškove udžbenika i školskog materijala i dalje snose porodice, dok su uslovi u manjim i ruralnim sredinama znatno lošiji nego u velikim gradovima.

Kao probleme navode i preobimne i nepovezane programe, parcijalno sprovođenje reformi, niske i nepredvidive plate nastavnika, višegodišnji rad na određeno vreme i administrativno opterećenje.

Predlažu da se iz javnih sredstava finansiraju osnovni udžbenici za osnovce i srednjoškolce, koje bi učenici dobijali na korišćenje preko škole, uz dodatnu podršku deci iz socio-ekonomski ugroženih porodica.

Ulaganja u škole i opremu, prema programu, bila bi usmeravana prema stvarnim potrebama, pre svega van velikih centara. Nastavni programi bili bi reformisani na osnovu stručnih analiza i uz učešće nastavnika, dok bi cilj bio da učenici razumeju ono što uče i razvijaju kritičko mišljenje, umesto reprodukcije činjenica.

Studentska lista predlaže i uvođenje formativnog ocenjivanja, koje bi, kako navode, smanjilo pritisak brojčanih ocena i proseka.

Poseban deo programa odnosi se na bezbednost dece. Predlažu jedinstvene standarde bezbednosti škola, jasne procedure za krizne situacije i programe prevencije vršnjačkog, psihološkog i digitalnog nasilja, uz dostupniju stručnu podršku i saradnju sa zdravstvenim i socijalnim službama.

-Svako dete kojem je potrebna dodatna podrška dobiće pedagoškog asistenta ili ličnog pratioca, a škole dovoljan broj stručnih saradnika.- navodi se u programu.

Za nastavnike se predlaže stalno zaposlenje za one koji godinama rade na određeno, ukidanje dupliranih evidencija i izveštaja i jasan mehanizam usklađivanja plata sa rastom minimalne zarade.

Predviđeno je i da se direktori biraju prema stručnosti i javnim kriterijumima, uz učešće kolektiva, a ne prema partijskoj pripadnosti.

Više ulaganja u nauku i promena na univerzitetima

U delu programa posvećenom visokom obrazovanju i nauci, studentska lista navodi da je politički uticaj prisutan u upravljanju univerzitetima, zapošljavanju i napredovanju, dok ugovori na određeno, kako ocenjuju, podstiču autocenzuru.

Navode i da se za nauku izdvaja manje od jedan odsto BDP-a, kao i da studentski standard u budžetu za 2026. godinu iznosi 14,76 milijardi dinara i pokriva oko 30 odsto potrebnih kapaciteta. Prema programu, osnovna stipendija od oko 13.000 dinara ne pokriva ni osnovne troškove života.

Kao probleme izdvajaju i zastarelu istraživačku opremu i sistem akreditacije za koji navode da se gotovo nije menjao skoro dve decenije.

Kao prvi korak predlažu zaštitu akademske autonomije, reformu regulatornih tela, depolitizaciju upravljačkih struktura i transparentan izbor rukovodstva i izbor u zvanja.

Na fakultetima i institutima, prema programu, bio bi uveden poverenik za akademski integritet i zaštitu uzbunjivača, dok bi Fond za nauku i Fond za inovacionu delatnost postali nezavisni od dnevne politike.

-Ulaganja u nauku postepeno ćemo podizati do tri odsto BDP-a.- navodi se u programu.

Predlažu i da istraživači opremu i materijal do 100.000 evra mogu da nabavljaju bez dugotrajnih tendera, kao i da svaka državna subvencija privredi bude uslovljena ulaganjem u istraživanje i razvoj.

Program predviđa veće bespovratne stipendije za studente slabijeg imovinskog stanja i povoljne kredite sa otplatom nakon zaposlenja, proširenje kapaciteta studentskih domova, kao i mogućnost da mladi zaposleni na univerzitetima dobiju stanove po cenama najmanje 30 odsto nižim od tržišnih.

Za razvoj nauke van Beograda predlaže se mreža regionalnih „mikroistraživačkih gradova“, uz plan da istočna Srbija postane centar za rudarstvo i remedijaciju životne sredine.

Program predviđa i povratničke grantove, postdoktorske pozicije, akademsku vizu i bržu nostrifikaciju diploma za one koji žele da se vrate iz inostranstva.

Kultura kao deo obrazovanja

Studentska lista u programu navodi da je kulturni sistem opterećen nedovoljnim finansiranjem, nesigurnim radom i partijskim upravljanjem, uz koncentraciju resursa u velikim gradovima.

Za kulturu predlažu povećanje izdvajanja na najmanje jedan odsto republičkog i šest odsto lokalnih budžeta, uređivanje radnih i socijalnih prava samostalnih umetnika i stručne procedure izbora rukovodilaca ustanova kulture.

Domovi kulture, biblioteke, bioskopi i studentski kulturni centri u manjim sredinama, prema programu, dobili bi podršku kroz poseban razvojni fond.

Predlažu i besplatne kulturne programe za decu i mlade kroz saradnju škola i ustanova kulture, dok bi zaštita kulturnog i prirodnog nasleđa bila javni interes koji investicioni projekti ne bi mogli da zaobiđu.

U programu se kao primeri navode Feliks Romulijana, Generalštab i Beogradski sajam.

Studentski kulturni centri bi, kako se navodi, bili vraćeni studentima, dok bi novi Zakon o kulturi bio donet kroz otvoren i participativan proces.

Studentsko učešće u odlučivanju

Program predviđa uvođenje funkcije studentskog pravobranioca, bolje uslove za zdravstvenu zaštitu studenata i njihovo organizovanje.

Predlaže se i uređivanje statusa studentskih praksi i volontiranja, tako da, kako navode, mladi ne rade bez naknade umesto da se obrazuju. Stručne prakse bile bi formalno vrednovane u okviru studija.

Karijerni centri na univerzitetima dobili bi podršku da prate studente od upisa do prvog zaposlenja, dok bi smeštaj, ishrana i prevoz bili deo kontinuirane politike studentskog standarda.

„Mesto rođenja ne sme da određuje ko može da studira“

Studentska lista navodi da promena obrazovnog sistema nije kratkoročna intervencija i da podrazumeva suočavanje sa nedostatkom kadrova, institucionalnim otporom i odgovornošću za odluke čije će se posledice osećati godinama.

-Zato rezultat nećemo meriti samo statistikom upisa ili prosečnim ocenama. Pitaćemo da li dete iz Zaječara ima iste mogućnosti kao dete iz Beograda. Da li nastavnik može dostojanstveno da živi od svog rada? Da li mladi istraživač može da gradi karijeru u Srbiji? I da li mlada osoba nakon fakulteta ima razlog da ostane u zemlji?- navodi se u programu.

U završnom delu programa studentska lista navodi da je njihova vizija društvo u kojem dete dobija priliku na osnovu svojih sposobnosti, a ne porodičnih i političkih veza, nastavnik sigurnost i vreme za učenike, student mogućnost da studira bez obzira na materijalni položaj porodice, a naučnik uslove za istraživanje.

-To je društvo u kojem su obrazovanje, nauka i kultura namenjeni svima.- zaključuje se u saopštenju.

Na kraju se navodi i poruka: „Kao akademska godina, novo poglavlje počeće u oktobru kad zaokružimo broj 3!“

-Rešenje je: Studentska lista – Studenti pobeđuju!-