• Strancima 14 puta više subvencija nego domaćim privrednicima

    Subvencije investitorima već 15 godina izazivaju kontroverze i iznova se postavljaju pitanja njihove opravdanosti i pravednosti. Iako su najavljivane analize opravdanosti ulaganja, takva studija još uvek nije videla svetlost dana, mada su u nekoliko navrata iz Ministarstva privrede stizale izjave kako se subvencije fantastično isplate, piše Danas. Poslednja je izjava ministarke privrede od pre samo […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
    013 Info

    Subvencije investitorima već 15 godina izazivaju kontroverze i iznova se postavljaju pitanja njihove opravdanosti i pravednosti.

    Iako su najavljivane analize opravdanosti ulaganja, takva studija još uvek nije videla svetlost dana, mada su u nekoliko navrata iz Ministarstva privrede stizale izjave kako se subvencije fantastično isplate, piše Danas.

    Poslednja je izjava ministarke privrede od pre samo nekoliko dana da se prema analizi davanja državnog novca privatnim preduzećima poklonjena državna sredstva vraćaju četvorostruko za samo 16 meseci.

    S druge strane, koliko dugo traju subvencije toliko se dugo domaći privrednici žale na nejednak tretman sa stranim investitorima od strane države. Zoran Drakulić, predsednik kluba Privrednik i vlasnik kompanije Point group int, gostujući na televiziji N1 požalio se ovih dana da su strani investitori dobijali subvencije i po 84.000, pa i do 100.000 evra po radnom mestu, dok s druge strane imamo velike domaće privrednike koji ih ne dobijaju.

    „Ja ne znam u klubu Privrednika da li je neko dobio subvenciju. Mi smo dobili neke sitne subvencije za zapošljavanje u nekom novom pogonu, ali za – ako se ne varam – oko 200 evra, što je neznatno u odnosu na ove sume o kojima govorimo“, rekao je on.

    Inače, neke kompanije dobile su i veće subvencije od ovog, kao recimo fabrika Beri Kalebo, koja je dobila 120.000 evra po zaposlenom ili Henkel 144.000 evra po radniku.

    Milorad Filipović, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, sa saradnicima je napravio analizu subvencija od 2006. do 2016. godine, koja je kasnije inovirana i podacima do 2019. godine prema kojoj je iznos sredstava pomoći debelo u korist stranih investitora. Prema njegovim nalazima, država je do tada pomogla 296 projekata, od čega 202 inostranih investitora, a 94 domaćih, pa je učešće domaćih malo manje od trećine.

    Razlika u dodeljenom iznosu subvencija je daleko veća, pa je od oko 655 miliona evra subvencija stranim ulagačima dato 611 miliona, a domaćim svega 44 miliona.

    Na pitanje o subvencijama, Ministarstvo privrede je odgovorilo da je u periodu poslednjih pet godina i prvog kvartala 2021. godine, od 135 ulagača „koji imaju obavezu investiranja u opremu i druga osnovna sredstva i obavezu zapošljavanja sa kojima je država zaključila ugovor o dodeli sredstava podsticaja skoro 30 odsto domaćih privrednih subjekata“, odnosno 38 domaćih je dobilo podršku države, a istovremeno su 97 korisnika strani investitori.

    Danasu je rečeno da se „shodno broju novih zaposlenih, visini bruto zarada zaposlenih i visini ulaganja, obračunavaju intenziteti za dodelu podsticaja. Iz tih razloga, njihova visina nije fiksna, već zavisi od toga da li se radi o zapošljavanju više stotina lica ili par desetina radnika, da li je u pitanju visoko kvalifikovani kadar sa visokim platama ili proizvodni radnici, kao i da li se radi o višemilionskim investicijama ili ulaganjima od par stotina hiljada evra“.

    Kako Filipović objašnjava, na odnos odobrenih investicija može uticati i činjenica da je oko 70 odsto raskinutih ugovora upravo sa domaćim investitorima.

    „Najčešći razlog je to što ne ispune investicione obaveze u propisanom roku, a nekada i to što otpuštaju radnike. Razlog zašto je najveći deo subvencija za strane investicije je to što naši investitori nemaju toliki kapital za ulaganje ili ne žele ili ne smeju da ga ulože. Postoji i taj dvostruki odnos države, prema stranim i privilegovanim investitorima i prema običnim domaćim investitorima. Kod naših se strogo traži da bude sve po propisima, dok kod stranih, a posebno velikih za koje zalegnu predsednik ili premijer, može da se progleda i kroz prste. Posledica tog različitog odnosa je da domaći investitori ulažu u neproduktivne investicije, zemljište, nekretnine ili prosto odu u inostranstvo, Ukrajinu, Rusiju… gde su oni gospoda strani investitori“, objašnjava Filipović.

    Autor: DANAS

     

     

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije VESTI