Studentska lista traži preispitivanje poslovanja Alta banke, EPS-a i stanja u energetskom sektoru
Kandidati Studentske liste, studenti i univerzitetski profesori zatražili su hitno i transparentno preispitivanje poslovanja Alta banke i Elektroprivrede Srbije (EPS), kao i dugoročnije rešavanje pitanja snabdevanja Srbije gasom i budućnosti Naftne industrije Srbije (NIS).
Podeli vest:
Na konferenciji za medije govorilo se o tri oblasti koje su, kako su ocenili učesnici, od ključnog značaja za finansijsku i energetsku stabilnost zemlje: bankarskom sektoru, elektroenergetskom sistemu i tržištu nafte i gasa.
Studentkinja Rudarsko-geološkog fakulteta Maja Petrović poručila je da odgovornost prema građanima ne počinje tek preuzimanjem državnih funkcija, već da je počela onog trenutka kada su prebrojani glasovi.
Ekonomski ekspert i kandidat Studentske liste Emir Zildžović govorio je o poslovanju Alta banke, ocenjujući da broj odgovornih za stanje u banci verovatno prevazilazi troje osumnjičenih u aktuelnom postupku.
Zildžović je ukazao na potrebu da se utvrdi kako su državna preduzeća odlučila da drže novac u toj banci, ali i da se ispita kontrola njene likvidnosti. Postavio je pitanje kako je moguće da banka sa znatno većim količinama gotovine u trezorima od drugih banaka nije bila predmet intenzivnije neposredne kontrole.
Ukazao je i na okolnosti pod kojima je 2019. godine grupacija preuzela JUMBES banku, ocenjujući da i taj slučaj treba ispitati.
Profesor Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu i kandidat Studentske liste Stevan Cvetićanin zatražio je potpuno i transparentno preispitivanje poslovanja EPS-a. Ocenio je da je elektroenergetski sistem u velikoj meri zastareo i da se značajno oslanja na termoelektrane, dok period niskog vodostaja dodatno ograničava proizvodnju hidroelektrana.
Prema njegovim rečima, takvo stanje ukazuje na ranjivost sistema i nedostatak adekvatne energetske strategije.
Profesor Rudarsko-geološkog fakulteta Dejan Radivojević govorio je o snabdevanju gasom, akcizama na gorivo i budućnosti NIS-a. Ukazao je da kratkoročna produženja gasnog aranžmana sa Rusijom ne pružaju dovoljnu predvidljivost privredi i založio se za višegodišnji ugovor sa jasnijim cenama, uslovima i dinamikom isporuke.
Govoreći o NIS-u, Radivojević je istakao da produženje licence američke Kancelarije za kontrolu strane imovine (OFAC) ne znači ukidanje sankcija. Zatražio je da se razjasne detalji eventualne transakcije, uključujući kupoprodajni ugovor o prodaji ruskog udela MOL-u, cenu, način plaćanja i buduću vlasničku strukturu, ali i obaveze novog vlasnika prema Rafineriji Pančevo.
Šta su još poručili govornici na današnjoj konferenciji za medije možete pročitati i pogledati OVDE.
Podeli vest:
