Studentski protesti i značaj lokalnog novinarstva

Višemesečni studentski protesti nisu promenili samo političku klimu – oni su promenili i medijsku mapu: sve više građana okreće se nezavisnim i lokalnim medijima, u potrazi za istinom koju im nacionalni emiteri uskraćuju.

Lokalni medij iz Inđije, IN Medija, od novembra prošle godine redovno prati proteste koji se organizuju u ovom sremskom gradu. Prvo okupljanje građana održano je početkom novembra na trgu kod Pošte, gde se svakog petka okupljao manji broj ljudi kako bi odali počast nastradalima na železničkoj stanici u Novom Sadu.

Tih prvih nedelja, lokalna vlast nije značajnije reagovala na izveštavanje IN Medije – verovatno i zbog toga što se tada okupljalo svega desetak ljudi.

Međutim, početkom decembra protestima su se priključili srednjoškolci i studenti, organizujući masovnija okupljanja nedeljom u 18 sati na Trgu Slobode. Protesti su uključivali blokadu raskrsnice u centru Inđije, a potom i šetnju glavnim gradskim ulicama.

Upravo tada počinje i targetiranje novinara IN Medije, o čemu smo već pisali. Kako je protest postajao vidljiviji, tako je rastao i pritisak na one koji o njemu izveštavaju.  

Građani sve više veruju nezavisnim medijima

S druge strane, građani Inđije, ali i okolnih opština, prepoznali su IN Mediju kao mesto gde se njihov glas može čuti.

Sve veći broj ljudi obraćao se redakciji, iznoseći probleme koji ih muče – od nesnosne buke u ulici Save Kovačevića, do problema sa pružnim prelazom u ulici Kralja Petra Prvog. Iako su se više puta obraćali lokalnim, pokrajinskim i republičkim institucijama, konkretnih rešenja nije bilo. IN Medija je postala prostor iz kojeg se o njihovim problemima može daleko čuti.

Pored toga, stanovnici opštine Inđija, ali i drugih lokalnih samouprava u Sremu, sve češće dele tekstove ovog medija i preporučuju ga kao jedan od retkih izvora koji zaista reflektuje ono što se dešava na terenu.

U vremenu kada većina nacionalnih medija ignorišu ili iskrivljuju sliku protesta i drugih važnih dešavanja, lokalni mediji ostaju poslednja linija poverenja. Kamera, diktafon i prisustvo novinara na licu mesta postali su oslonac za one koji žele da budu istinito informisani.

-Kada smo radili lajv prenos dolaska studenata koji su iz Beograda krenuli na protest u Novi Sad, dobili smo više hiljada pratilaca na Fejsbuku i Instagramu. Dok smo bili na terenu, pre uključenja, prilazili su nam građani da pohvale ne samo naše izveštavanje, već i celokupan rad.-  navodi glavna i odgovorna urednica IN Medije, Verica Marinčić.  

Umesto podrške – nagrade podobnima

Nasuprot tome, lokalna vlast u Inđiji nastavila je praksu nagrađivanja podobnih medija u kojima nema mesta za studentske i građanske proteste, niti za kritiku vlasti.

Raspodela 2,8 miliona dinara iz budžeta opštine Inđija za sufinansiranje medijskih sadržaja u 2025. godini izazvala je sumnje u regularnost i nepristrasnost konkursa.

Članovi komisije koji su odlučivali o raspodeli sredstava već su ranije bili u centru pažnje zbog grešaka u bodovanju.

Odluku o dodeli sredstava donela je komisija u sastavu: Biljana Ratković Njegovan, Branislav Sančanin i Sandra Iršević.

Ratković Njegovan poznata je po učestvovanju u brojnim konkursnim komisijama, često i u slučajevima kada je bila u bliskim vezama s medijima koji konkurišu. Sančanin je takođe dugogodišnji član komisija na lokalnom i republičkom nivou. Za razliku od njih, Iršević je javnosti manje poznata.

Na ranijim konkursima upravo su članovi ove komisije dospeli u centar pažnje stručnih udruženja zbog dodeljivanja više bodova nego što pravilnik dozvoljava.

Tako su, prema pisanju Cenzolovke i UNS-a, na konkursu Pokrajinskog sekretarijata Ratković Njegovan, Sančanin i treći član, Miodrag Miljković, projektu Zadruge „Medijakult“ dodelili i više od maksimalnih 10 bodova u jednoj kategoriji. Zbog toga je sprovedeno ponovno bodovanje.  

Stari akteri, ista šema

Jedan od dobitnika u Inđiji je i TV Fruška gora, u vlasništvu Slavka Stijakovića, kojoj je dodeljeno 250.000 dinara. Stijaković je već godinama među glavnim korisnicima budžetskih sredstava – prošle godine je iz opštine Inđija dobio svih 2,8 miliona dinara namenjenih medijima.

On je osnivač i/ili vlasnik više medija – Radio Fruška gora, TV Fruška gora, Radio Breg, Gradska M televizija – a preko firme SS Turistička televizija 1961 DOO kontroliše mrežu povezanih firmi širom Srbije: Naša truba DOO, Ramonda 1874 DOO, Vojvoda 1914 DOO, Toplica DOO i druge.

Na poslednjem konkursu Ministarstva informisanja, njegova mreža dobila je 5,5 miliona dinara, što je više od 11% ukupnog budžeta za internet medije.

Iako je ove godine u Inđiji izostala dodela sredstava njegovoj ključnoj firmi SS Turistička televizija, struktura dobitnika pokazuje da se isti akteri i dalje favorizuju.

Od ukupno 2,8 miliona dinara, najveći deo sredstava dodeljen je izdavačima poput Sremskih novina, koje su dobile skoro milion dinara, zatim PR izdavačkoj delatnosti Ivane Knežević sa 600.000, kao i NIP Srem Media sa pola miliona.

Među dobitnicima su i Dnevnik Vojvodina PRESS, TV Fruška gora i Internet Group DOO iz Beograda, koji su dobili između 225.000 i 250.000 dinara.

S druge strane, mediji poput RTV Inđije, Sremske TV Aleksandra Vinčića, RTV Stara Pazova, Novosadske TV, kao i Saveza Srba iz regiona, ostali su bez ijednog dinara finansijske podrške.

Posebno je indikativno što RTV Inđija, nekadašnje javno preduzeće za informisanje, prvi put nije dobila sredstva iz budžeta svoje opštine.  

IN Medija među najčešće targetiranim lokalnim redakcijama

Na panelu Nezavisnog udruženja novinara Srbije, gde je predstavljen najnoviji izveštaj o stanju medijskih sloboda, posebno je ukazano na porast napada i SLAPP tužbi protiv novinara u Srbiji. Među lokalnim medijima koji se najčešće nalaze na udaru, pomenuta je i IN Medija.  

Dominik Tijeri, šef medijskog odeljenja Misije OEBS-a u Srbiji, naveo je da je ove godine zabeleženo 135 incidenata na štetu novinara – među njima i 19 fizičkih napada.

-To je neprihvatljivo. Nekažnjivost samo ohrabruje one koji pokušavaju da ućutkaju nezavisne glasove.- poručio je Tijeri.

Govoreći o SLAPP tužbama, on je rekao da se Srbija nalazi među pet zemalja u Evropi po njihovom broju i da se one koriste kao sredstvo pritiska, a ne pravde.

„Mediji kao što su KRIK, Slavko Ćuruvija fondacija, BIRN i lokalni mediji poput IN Medije suočavaju se sa velikim brojem tužbi. Cilj nije presuda, već zastrašivanje i iscrpljivanje.“