SVE MIR i buka cenzure: Kada umetnost postane razlog za izgnanstvo

Jaroslav Bulavin, ruski umetnik, došao je u Beograd 2022. godine, gde je živeo i stvarao.

Već u prvoj nedelji boravka, u oktobru 2022, imao je svoju prvu projekciju u Etnografskom muzeju, gde je predstavio film „Incipience“, koji je opisao kao „film o filmu“.

U februaru 2023. održao je svoju prvu samostalnu izložbu u KC Magazinu, gde je prikazao radove nastale u Rusiji — zid ispunjen portretima.

Sledeća, druga lična izložba, otvorena je u septembru 2023. u Muzeju Đure Jakšića u Beogradu. Tu je izložio fotografije nastale u Srbiji — prizori iz Topčidera, portreti vojvođanskih Slovaka, ali i dokumentarna reportaža njegovog života u Srbiji: ljudi iz svakodnevnog okruženja.

Na svojoj terasi organizovao je multikulturalne događaje, poput poetskih večeri na kojima su nastupali mladi ruski i srpski pesnici.
Osim što je izlagao radove, Jaroslav je držao i predavanja o njima — uključujući teme kao što su podvodna filmska umetnost, snimanje dronom i njegov serijal „Videoart Series“.

Za ovu godinu planirao je multimedijalnu izložbu posvećenu snimanju dronom, uz predavanja i radionice, ali i rad na dokumentovanju vodenog sveta Srbije.

SVE MIR: fotografija tišine

Marta 2024. godine nastalo je njegovo, po sopstvenom priznanju, najznačajnije delo do sada — fotografija Trga Slavija snimljena iz drona 15. marta, tokom šesnaestominutne tišine. Fotografija, simbolično nazvana „SVE MIR“, brzo je postala viralna i objavljena u gotovo svim medijima.

„SVE MIR“ mu je promenila život — učinila ga je prepoznatljivim, ali i postala povod za njegovo proterivanje iz Srbije.

Ubrzo nakon objave fotografije, Jaroslavu je stiglo rešenje o deportaciji, uz zabranu ulaska u Srbiju. Na svom Instagram profilu, objasnio je svoju situaciju:

„Ovim postom želim da razjasnim situaciju, iznesem svoj stav i zahvalim se Srbiji i svim svojim srpskim prijateljima na divnom vremenu koje sam proveo u ovoj zemlji, koja mi je postala drugi dom. Takođe želim da se zahvalim svim advokatima i borcima za ljudska prava koji su mi bezuslovno ponudili pomoć.“

Snimao sam nešto što nisam mogao da ignorišem kao umetnik

Ruski umetnik i dokumentarista Jaroslav Bulavin, naveo je na svom Instagram profilu da je snimao materijal od „kulturnog i istorijskog značaja“ i da nije mogao da ignoriše događaje koji su se odvijali oko njega.

–To je bilo nešto važno što se dešavalo oko mene. Verujem da su moje lične žrtve beznačajne u poređenju sa vrednošću dokumentarnih materijala koje sam prikupio. – objašnjava Bulavin na svom Instagram nalogu.

Prema njegovim rečima, snimanje je bilo tehnički i pravno neizvodljivo na legalan način, jer nije imao pilotsku dozvolu niti registrovanu letelicu, a vazdušni prostor je bio zatvoren. „Svako snimanje protesta ili državnih objekata bilo je zabranjeno“, dodaje Bulavin.

Kao zvanični razlog deportacije, navodi zatvaranje njegove firme, nakon što ga inspekcija, tokom subotnje kontrole, nije zatekla na fizičkoj ni na pravnoj adresi. „Radim kao fotograf i snimatelj, što je terenski posao, a ne kancelarijski. Imao sam uredno registrovanu firmu, čisto poslovanje i plaćene poreze“, objašnjava Bulavin.

Ističe da mu je ostalo još svega šest meseci do ispunjenja uslova za stalni boravak. Iako je podneo žalbu i zahtev za odlaganje, sve je, kako kaže, odbijeno.

Na pitanje da li planira povratak u Srbiju, Bulavin odgovara da će se vratiti na mesec dana kako bi posetio porodicu i prijatelje, ali izražava sumnju da će mu ponovo biti odobrena dozvola za boravak.

U narednim mesecima planira da završi nove filmove i učestvuje na međunarodnim festivalima, a tokom zime — da napiše knjigu sećanja o Srbiji.

–Ima mnogo zanimljivih priča koje treba ispričati. – poručuje

Umetnost i cenzura: globalni fenomen

Cenzura i gušenje umetničkog izražavanja od strane vlasti nije izolovan slučaj, niti je specifičan samo za Srbiju.

Slične, a često i drastičnije mere, primenjuju se u mnogim zemljama u kojima režimi ne tolerišu umetnost koja zadire u politiku, dokumentuje društvena previranja ili postavlja neprijatna pitanja.

Jedan od najupečatljivijih savremenih primera je kineski umetnik i disident Ai Weiwei, koji je više puta hapšen i pritvaran zbog svojih radova i javnih istupa u kojima kritikuje kinesku vladu, korupciju i kršenje ljudskih prava. Nakon što je dokumentovao posledice zemljotresa u Sečuanu 2008. godine — uključujući i smrt hiljada dece zbog loše izgrađenih školskih zgrada — kineske vlasti su ga uhapsile, uništile njegov studio, a njegova dela su cenzurisana. Danas živi u egzilu.

Zajedničko ovim slučajevima jeste da država, čim se umetnost odvoji od neutralne estetike i pređe u sferu kritičkog mišljenja, reaguje represivno — ne zbog forme umetnosti, već zbog njene poruke.