Svoj deseti rođendan inđijski sat proslavio neradno
Krajem novembra 2011. Godine iz centra Inđije je uklonjen „stari“ sat koji je stajao od 1992. godine. Tokom osamnaest godina “stari” sat se nije često kvario, ali poslednji kvar nije bilo moguće popraviti, te je sat uklonjen. Novi sat postavljen je 6. marta 2012. godine, na istom mestu gde se nalazio njegov prethodik. Tako je […]
Krajem novembra 2011. Godine iz centra Inđije je uklonjen „stari“ sat koji je stajao od 1992. godine. Tokom osamnaest godina “stari” sat se nije često kvario, ali poslednji kvar nije bilo moguće popraviti, te je sat uklonjen. Novi sat postavljen je 6. marta 2012. godine, na istom mestu gde se nalazio njegov prethodik.
Tako je inđijski sat 6. marta ove godine proslavio 10 rođendan, on je dizajniran da predstavlja priču razvoja opštine Inđija. Napravljen je od tri materijala: kamen, čelik i stakla, a svaki od tih materijala predstavlja razvoj Inđije. Tako su o satu, pre 10 godina govorili oni koji su ga postavili.
Kamena osnova predstavlja rani razvoj opštine, čvrst materijal predstavlja dobru osnovu za dalji razvoj. Čelični deo koji se izdiže iz osnove predstavlja nešto što je postavljeno na čvrstim osloncima – budući razvoj, a staklena obloga predstavlja završni aspekat razvoja opštine. Staklo je dvostrukog karaktera. U jednim intervalima dana prikazuje samo svoju krhku spoljašnost, dok u drugim prikazuje svoju čvrstu strukturu koja stoji na još čvršćoj osnovi poput opštine čiji simbol ovaj sat predstavlja.
Danas, ako je verovati ideji sa kojom je predstavljeno postavljanje sata, isti govori dosta o razvoju, stabilnosti I napretku opštine Inđija. Retki su slučajevi kada sat radi, dešavalo se da u julu pokazuje temperature od -60 stepeni, u sred zime i vejavice on je poručio građanima da je prijatnih 18 stepeni. Digitalni sat, koji bi trebao da pruži osnovne informacije građanima u vidu tačnog vremena i trenutne temperature poslednjih godina predstavlja samo kamenu osnovu sa staklenim i čeličnim delovima koji ne služi ničemu.
Mehanizam sata, na njegov decenijski jubilej, ne radi, digitalni deo sa grbom I temperaturom okrenut ka šetalištu jednom i ka centralnoj ulici drugom stranom takođe nemaju funkciju.
Inđijski sat poslednjih 6 godina ima više sati u kvaru nego radnih sati.
O značaju odnosa prema „ispravnosti sata“ govorio je i Zoran Đinđić, 2002. godine
Danas sam došao oko 10 sati pred fabriku kablova u Jagodini, i video sam jedan sat, prelep sat – koji ne radi. Ja sam hteo da se vratim. Rekao sam ok, imate problema sa tehnologijom, sa sirovinom, imate problema sa obrtnim kapitalom… Ali koji je problem da ovaj sat radi, je li to problem?“
To sam hteo da Vam kažem, dajte da uradimo ono što možemo da uradimo. Nemoj da se vadimo na opravdanja svetske zavere, možda ima i svetska zavera. Ali ajde prvo da vidimo šta mi radimo u svom dvorištu, u svom gradu u svojoj državi i ako uradimo svoj domaći zadatak onda možemo da kažemo da nas mrzi nastavnik.
IN Medija