Taj divni zimski napitak – Čaj!

Dva napitka koja se nesumnjivo najviše konzumiraju širom sveta su kafa i čaj. Čaj potiče od tropske biljke poznate kao Camellia sinensis, biljke koja pripada rodu Kamelija; a reč sinensis na latinskom jeziku znači “kineska”. Ova vrsta zimzelene biljke najbolje uspeva u toploj klimi sa dugim danima obasjanim suncem, hladnim noćima i obiljem kiša. Biljke čaja rastu na nadmorskim visinama od 900 do 1800 metara, i mnogi grmovi se mogu gajiti više od 100 godina. Čajni grmovi pokrivaju oko šest miliona hektara zemlje i beru se svake nedelje tokom jednogodišnje sezone rasta. P

riča o čaju započela je u Kini oko 2737. godine p.n.e. U to vreme zapaženo je da biljka čaja ima niz lekovitih svojstava. Legenda kaže da je car po imenu Shennong sedeo u senci divljeg čajevca i kuvao malo vode za piće, kada je povetarac naneo nekoliko listova sa drveta u lonac, i dao vodi prijatan ukus. Uvidevši kako ga je biljka okrepila, car poziva kineski narod da gaji biljku u korist čitave nacije, a vremenom je postao legendarni otac čaja. Prvenstveno je lišće brano i kuvano u vodi, pa se dobijalo prilično gorko piće. Uglavnom se koristilo kao lek, ređe kao ugodno piće, a bilo je potrebno preko 3000 godina da čaj postane popularan u čitavom Kineskom carstvu.

Čaj kao efikasan lek.

Tokom vladavine dinastije Tang (od 618. do 907. godine), popularnost čaja prepoznata je kroz nametanje poreza; dok dinastija Ming (od 1368. do 1644. godine), popularizuje parene i osušene rastresite listove čaja. Ovakav način obrade zelenog čaja nije se zadržao među narodom, niti je dobro prodavan izvan granica Kine. Da bi zaštitili svoje useve, kineski trgovci počinju sa prženjem lišća kako bi sprečili truljenje čaja. Listovi koji su ostajali na vazduhu bi oksidirali, pa su na taj način proizveli crni čaj (ili crveni – kako ga nazivaju Kinezi). Ovaj čaj se proizvodio uglavnom za izvoz, a Kinezi i danas nastavljaju da piju domaći zeleni čaj. Oba čaja potiču od iste biljke, a razlika je u stepenu fermentacije biljnih sokova. Čaj dobijen od ove biljke jedan je od najstarijih i najsavršenijih farmaceutskih proizvoda, koji u sebi sadrži oko 300 hemijskih jedinjenja, čija je kombinacija jedinstvena, i ne može se naći u drugim biljkama – zbog čega se često koristi u tradicionalnoj, ali i savremenoj medicini.

Neki od lekovitih dejstava ovog napitka su pozitivan uticaj na srce i krvotok; koristi se kao antistres napitak; ali i kao efikasan “lek” za smirenje.

U Evropi su Holanđani prvi uživali u ukusu čaja, dopremivši ga 1610. godine, dok je u Britaniji počeo da se konzumira oko 1650. godine. Stigao je nekoliko godina nakon što je kafa stigla do Engleske. Kroz krčme se novo piće proširilo, i počelo koristiti među običnim svetom. Thomas Garway, engleski vlasnik, 1657. godine dolazi do ideje da ponudi čaj javnosti, koji ubrzo postaje popularan, daleko nadmašivši vina i likere. Na nesreću vlade, Britanija je ubrzo počela da gubi sve poreze propraćene prodajom alkoholnih pića. Situaciju su međutim brzo popravili uvođenjem poreza na čaj. Ipak, tek početkom narednog veka, postao je uobičajeni napitak za višu i srednju klasu. Kada su krčme postale previše dostupne svim slojevima stanovništva, uz čajeve su u londonskim baštama uživali kraljevi i aristokrate.

Porez na čaj.

Porez na čaj stvarao je probleme i u kolonijama Velike Britanije, pogotovo u Americi – 1772. godine, iako su ukinuti mnogi drugi porezi na robu dopremanu u Ameriku. Tri penija po funti čaja, i dalje je bila čvrsta odluka. Tokom petogodišnjeg perioda, kolonije su plaćale carinu na skoro 2 miliona funti čaja. Besni zbog poreza na čaj, i drugih ograničenja isporuke, Sinovi slobode; politička grupa američkih patriota, pokušala je da blokira dolazak pošiljki čaja u Filadelfiju i Njujork. Tokom noći, 16. decembra 1773. godine, Sinovi slobode pustili su dva broda da uplove u luku Boston. Prerušeni u Indijance, ispraznili su 342 velike škrinje čaja. Sanduci sa čajem su izneseni na palubu, otvoreni, i čaj je izbačen preko palube. Akcija koja je trajala do kasno u noć, izvedena je efikasno i brzo. Do zore, 45 tona čaja vrednog oko 10.000 £ izbačena je u vode bostonske luke. Priča se da je protestu prisustvovalo oko 8000 ljudi. More je nanosilo čaj na obale Bostona nedeljama koje su sledile. Ovaj protest je postao poznat kao “Bostonska čajanka”, a postupci kolonista naveli su Britanski parlament da donese niz zakona poznatih kao „Nepodnošljiva dela“, čime su ograničili političku slobodu građana i na kraju doveli do revolucionarnog rata. Na mnogo načina čaj je pomogao da se uzme američka nezavisnost. Što se tiče upotrebe čaja, mnogi kolonisti u Bostonu i drugim krajevima, rešili su da prestanu da ga piju u znak protesta, okrećući se drugim biljnim napicima i kafi.

Poreklo i istorija čaja.

Tokom XIX veka ispijanje čaja postalo je bitan deo britanskog društvenog života. Čajanke i događaji organizovani su za sve moguće prilike, uključujući porodične čajanke, čajeve za piknik, čajeve za tenis i elegantna popodnevna druženja. Tokom godina, priručnici za domaćinstvo i kuvari davali su jasna uputstva o pozivnicama za čajanke, bontonu, načinima pripremanja i posluživanja, odeći i priboru za jelo. Čajanka je bila simbol elegancije i prosperiteta. Iako je prvi čaj otkriven u Kini, nekoliko drugih područja sveta sada doprinosi ukupnoj žetvi čaja. Prvi čaj koji se koristio u Engleskoj nastao je u Kini, a tek u XIX veku gajenje čaja se proširilo na ostale delove sveta.

Poreklo i istorija čaja datiraju skoro 5000 godina, a sam čaj sada ima više od 3000 različitih varijacija. Napitak koji se najviše konzumira na svetu ima istorijski i kulturni značaj sa kojim se ne može nadmetati. O njemu su mnogi pisali, pridavali mu veliki značaj, jer ga zaista i zaslužuje! Čest je pratilac doručaka, popodnevnih čajanki, druženja uz kolače, a neke biljne vrste iziskuju posebnu pažnju. O njihovoj blagotvornosti na organizam pripovedalo se i pisalo odavnina. Čovek je naučen da voli prirodu i uvek je pokušavao da odgonetne njene tajne. Naš stari narod je umeo da živi u skladu sa njom, i da je poštuje. Mi smo to negde usput zaboravili, a koliko su neke vrste bile cenjene zapisano je i u rečima mnogih narodnih pesama…

“Da zna ženska glava, šta je odoljen trava, vazda bi ga brala, u pas ušivala”.