Trbin foto album: Goran Bregović
Gorana Bregovića sam upoznao i fotografisao 1979. godine kada je sa Dugmetom pravio niz humanitarnih koncerata u Hali Pionir za pomoć postradalim od zemljotresa u Crnoj Gori. Tih 7 koncerata koje su održali bili su povod za našu dalju saradnju. Fotografije koncerta su pravi izazov za fotografa, prelamanje svetla, kretanje po bini i hvatanje trenutka […]
Gorana Bregovića sam upoznao i fotografisao 1979. godine kada je sa Dugmetom pravio niz humanitarnih koncerata u Hali Pionir za pomoć postradalim od zemljotresa u Crnoj Gori. Tih 7 koncerata koje su održali bili su povod za našu dalju saradnju.
Fotografije koncerta su pravi izazov za fotografa, prelamanje svetla, kretanje po bini i hvatanje trenutka zahtevaju koncentraciju, potrebno je uraditi dosta fotografija da bi njih par bile upečatljive.
Bregović je to znao, pa je samim tim i više cenio moj rad i mene kao fotografa,tako se i nastavila naša saradnja kroz pravljenje studijskih fotografija i „uličnih“.
Pratio sam Bregu od Beograda, Zagreba, Sarajeva, Novog Sada, mislim da nema koncerta koji nisam ispratio fotografijom. Bregovićeve fotografije su, jedne od najbrojnijih koje posedujem u svojoj arhivi.
Izuzetan je za saradnju, kao što sam napisao za Dina i Josipu, što je zvezda veća to su jednostavniji za saradnju.
Bregović je inteligentan čovek, odličan za saradnju i kvalitetna osoba, nikada se nisam uverio u priče koje su tada kružile o njemu. Kao i o svim poznatim ličnostima, na vrhuncu karijere, tada su kuloarske priče bile vezane za njega ali ni jedna od njih se nije pokazala u našoj saradnji. Uvek je znao šta hoće, ispoštovao je svaki dogovor i nikada nisam doživeo ništa neprijatno. Poštovali smo se.
Moja najomiljenija fotografija, od stotine koje sam napravio sa njim, je jedna iz 1984. godine uslikana u Beogradu nekadašnja Lole Ribara sadašnja Svetogorska.
Fotografisanje je bilo ugovoreno za list “Rok”, urađen je set fotografija u crno beloj varijanti. Ova slika je nekako vanvremenska, od garderobe, preko pozadine čak i poze, uklapa se u svako vreme. Takva je, mnogo je volim.
Zadnji put sam ga fotografisao pre 6 godina na koncertu u Štark Areni, a za promo fotografije ili za časopise, odavno nisam angažovan.
Uvek je prošlo vreme, bilo najbolje vreme, pa tako i kod mene, nekada su velike zvezde vodile računa o tempu izbacivanja fotografija, ko ih fotografiše i gde se pojavljuju te fotografije. Sada, pojavom instagrama, brojnih retuširanja, filtera i ostalih tehnoloških čuda, prava izvorna fotografija je izgubila smisao kod publike. Ljubitelji fotografije moraju da izdvoje dosta novca za pravi foto-aparat, da savladaju tehnike i probiju se na tržište, jako je teško. Zato sam srećan što sam živeo u vremenu kada su nastale ove fotografije.
Tekst i fotografije: Zoran Trbović