U Srbiji sve više napada na novinare, 209 slučajeva kršenja slobode medija tokom 2025.

Međunarodne organizacije za zaštitu novinara ocenjuju da se prostor za rad nezavisnih medija u Srbiji ubrzano sužava, uz rastući broj fizičkih napada, kampanja blaćenja na internetu i pritisaka kroz pravne postupke.

Izveštaj Evropske federacije novinara (EFJ), inicijative Media Freedom Rapid Response (MFRR) i Platforme Saveta Evrope za bezbednost novinara zasnovan je na međunarodnoj misiji sprovedenoj u Beogradu u martu 2026. godine.

Prema navodima iz dokumenta, tokom 2025. godine evidentirano je 209 slučajeva kršenja slobode medija, što je više nego dvostruko u odnosu na 2024. godinu kada su zabeležena 84 slučaja. U tim incidentima pogođeno je ukupno 359 medijskih radnika i medijskih organizacija.

Od početka 2026. godine do 16. juna evidentirano je još 100 slučajeva, koji su, prema podacima iz izveštaja, pogodili 170 novinara, novinarki i medijskih organizacija.

Novinari na protestima sve češće mete napada

Posebna pažnja u izveštaju posvećena je bezbednosti novinara koji izveštavaju sa građanskih protesta nakon pada nadstrešnice na Železničkoj stanici u Novom Sadu u novembru 2024. godine.

Međunarodne organizacije navode da je od tada zabeležen nagli rast napada na novinare, uključujući i slučajeve u kojima su policijski službenici bili označeni kao počinioci.

Kako se navodi u izveštaju, od 2025. godine dokumentovano je najmanje 38 policijskih napada na novinare i novinarke.

Srbija među evropskim liderima po broju SLAPP tužbi

Autori izveštaja upozoravaju da problem nije ograničen samo na fizičku bezbednost novinara.

Posebnu opasnost predstavljaju strateške tužbe protiv učešća javnosti (SLAPP), kojima se, kako ocenjuju, vrši pritisak na medije koji izveštavaju o temama od javnog interesa.

Prema podacima CASE koalicije za 2025. godinu, Srbija se nalazi na trećem mestu u Evropi po broju SLAPP tužbi.

Dodatni problem, navodi se u izveštaju, predstavlja i činjenica da je uvreda i dalje krivično delo u Srbiji.

Kritike zbog stanja u REM-u i medijskom pluralizmu

Izveštaj ukazuje i na probleme u oblasti medijskog pluralizma, navodeći da je širenje vlasništva Telekoma Srbija nad medijima dodatno uticalo na odnos snaga u medijskom prostoru.

Kritike su upućene i Regulatornom telu za elektronske medije (REM), čiji Savet, prema navodima međunarodnih organizacija, nije funkcionalan duže od 18 meseci.

U izveštaju se ocenjuje da je Srbija jedina država kandidat za članstvo u Evropskoj uniji bez operativnog regulatornog tela za elektronske medije.

Pored toga, upozorava se na koordinisane kampanje napada na novinare na internetu, kao i navode o upotrebi špijunskog softvera protiv novinara i medijskih organizacija.

Poziv vlastima i Evropskoj uniji

Partneri inicijative MFRR i Platforme Saveta Evrope pozvali su vlasti Srbije da obustave, kako navode, zapaljivu retoriku prema novinarima i medijima, spreče zloupotrebu SLAPP tužbi i obezbede bolju zaštitu novinara kroz obuku policije i pravosuđa.

Od Evropske unije zatraženo je da javno reaguje na napade na novinare u Srbiji i da napredak u oblasti slobode medija i bezbednosti novinara uključi kao kriterijum u odnosima sa Srbijom.

Izveštaj je pripremila međunarodna misija koju je koordinisala organizacija ARTICLE 19 Evropa, uz učešće brojnih međunarodnih organizacija za zaštitu medijskih sloboda, među kojima su EFJ, Reporteri bez granica (RSF), Međunarodni institut za štampu (IPI), Komitet za zaštitu novinara (CPJ), Evropska radiodifuzna unija (EBU) i druge organizacije. Lokalni partner misije bio je Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS).