Udruženje Suza: Za porodice koje nisu pronašle svoje članove, „Oluja“ nije završena

Na konferenciji „Sećanja koja bole i opominju – tri decenije od Oluje“, Đukić je istakla da više nema opravdanja za to što vlasti u regionu nisu učinile dovoljno u traženju nestalih, kao ni za izostanak procesuiranja odgovornih za ratne zločine.

– Hrvatska je i dalje jedina zemlja u regionu sa poznatim grobnim mestima, nastalim sanacijom terena nakon „Bljeska“ i „Oluje“, ali se na perfidan način prikriva pravo stanje navodeći da su tu sahranjene žrtve – državljani Hrvatske – rekla je Đukić.

Dodala je da se na institutima za sudsku medicinu u Hrvatskoj i dalje nalaze posmrtni ostaci više od 850 tela, za koje se zna da pripadaju Srbima, ali da se identifikacije godinama ne sprovode.

Đukić je naglasila da za zločine nad Srbima nema optuženih, a da su retke presude – blage i neadekvatne. Odbijanje Hrvatske da procesuira zločine, poput onih na Petrovačkoj cesti, kako kaže, ukazuje na nejednak tretman žrtava.

Govoreći o preporuci Ministarstva spoljnih poslova Srbije da građani izbegavaju boravak u Hrvatskoj prve nedelje avgusta, Đukić je ocenila da je to ispravan i opravdan stav.

– Naši ljudi se ne osećaju prijatno kada se na ulice izvede vojna tehnika za paradu, „ma koliko svečano izgledalo“ – istakla je.

Dodala je da je „borba teška“, a Srbi se i dalje plaše u Hrvatskoj. – Barijere bi 30 godina kasnije morale biti razbijene. Stalno moramo da se branimo i podsećamo da su i Srbi bili žrtve – rekla je Đukić.

U ime Kancelarije za nestala lica, Suzana Matejić je navela da je u „Oluji“ poginulo ili nestalo 1.850 Srba, a proterano najmanje 220.000 stanovnika tadašnje Republike Srpske Krajine. Ocenila je da tragedija traje i danas.

– Od rešavanja pitanja nestalih zavisi izgradnja društava tolerancije. Uskraćivanje informacija o nestalima predstavlja grubo kršenje ljudskih prava – rekla je Matejić.

Sekretar Udruženja Srba iz Hrvatske Milojko Budimir podsetio je da je Sporazumom o sukcesiji predviđeno da se imovina vrati na stanje pre rata, ali da Srbi do danas nisu dobili ništa.

Prema njegovim rečima, situacija u Hrvatskoj je za Srbe teža nego pre mesec dana, nakon koncerta Marka Perkovića Tompsona, kojem je, kako tvrdi, prisustvovao svaki četvrti stanovnik Hrvatske.

Predstavnica Komesarijata za izbeglice i migracije Srbije Ana Đunović istakla je da je Srbija 1995. primila oko 600.000 ljudi, od kojih je više od 400.000 steklo državljanstvo, što predstavlja najveći proces integracije u Evropi.

– Izgradili smo više od 8.000 stanova, dodelili oko 1.000 seoskih kuća, montažnih objekata i paketa građevinskog materijala – rekla je Đunović i pozvala na nastavak borbe za poštovanje žrtava, u duhu solidarnosti i mira.

Na konferenciji se obratio i prvi sekretar Ambasade Rusije u Beogradu Sergej Ždanovič, koji je poručio da izvinjenje iz Hrvatske ne treba očekivati.

– Tamo se o „Oluji“ govori kao o oslobađanju u Domovinskom ratu. Morate nastaviti borbu da se sećanje ne ugasi. Ako to ne učinite, za 30 godina niko više neće govoriti o srpskim žrtvama – upozorio je Ždanovič.

Na kraju skupa, predsednica Udruženja „Suza“ Dragana Đukić potpisala je Memorandum o saradnji sa direktorom Memorijalnog centra Republike Srpske Denisom Bojićićem, s ciljem arhiviranja svedočenja izbeglih u „Oluji“.

Parastos žrtvama biće služen u ponedeljak, 4. avgusta, u 11 sati u Crkvi Svetog Marka u Beogradu, a centralna komemoracija Srbije i Republike Srpske održaće se 3. avgusta u Sremskim Karlovcima.