Urbanistički planovi u Sremu postoje, ali infrastruktura zaostaje

-Kod nas je generalno, od samog Zakona o planiranju i izgradnji do lokalnog nivoa, jako potcenjen značaj recikliranja i zelenila. U urbanističkim planovima jesu planirani trgići u bloku i minimalni procenat zelenila, ali nisu realizovani“, objašnjava Mitrović-Lazarević. Ona dodaje da blokovi kod Ratarske i Jupiterove nemaju izgrađene unutrašnje ulice ni ulice kojima se izlazi iz bloka, što otežava ne samo kretanje stanara, nego i kretanje vozila hitne pomoći i komunalnih službi. Ljudi misle da je loš plan napravio urbanista, a problem je što grad nije izgradio nijednu ulicu, trgić, ni trotoare, ni biciklističke staze.- kaže ona.

Sremska Mitrovica: veći blokovi, kompleksniji planovi

U Sremskoj Mitrovici, gradu pored reke Save, blokovi su znatno veći i kompleksniji, jer se grade na nekadašnjim močvarnim područjima između četiri ulice. Mitrović-Lazarević objašnjava da su planovi detaljni i da je ucrtana svaka zgrada, ali investitori maksimalno koriste dozvoljene kvadrature, spratnosti i procente, često bez obzira na infrastrukturu:

-U Mitrovici se ti veliki blokovi isplaniraju tako da se smisle ulice i ulazi u blok, ali investitori grade maksimalno – maksimalan broj etaža (čak i u tavanu se prave stanovi), što više soba, sve sobe minimalne površine, samo parking tamo gde je trebalo i zelenilo, a grad ne kontroliše da li je zelenilo izvedeno.-

Ona napominje da, iako su urbanistički planovi u Mitrovici detaljniji nego u drugim sremskim gradovima, problem je što su objekti najčešće u neprekinutom nizu sa prolazom do ulice kroz uzani prolaz – što smanjuje kvalitet života ako nema ulica, staza i zelenila. U budućnosti, kada se izgradi novi objekt, bar neće gledati jedni drugima „u tanjir“.

Drugi gradovi Srema: Stara Pazova, Ruma, Inđija i Banoštor

U Staroj Pazovi i Rumi problem su preblizu izgrađene visoke slobodno-stojeće zgrade:

-Ako je pored njega neka prizemna kuća, oni bukvalno gledaju celo dvorište kao na tacni. Kupci stanova nisu svesni kada kupuju stan da postoji velika verovatnoća da će se pored njih, na maloj udaljenosti od manje od 10 metara (uglavnom oko 6 m), izgraditi nova slobodno-stojeća zgrada, takođe sa četiri sprata i potkrovljem (ili u Rumi i više). To znači da će gledati jedni drugima u sobe.-

U Inđiji, ističe ona, novi blokovi najčešće imaju više betonskog prostora za parking nego zelenila.

-Niko ne vodi brigu o zelenilu, a privatna inicijativa gradi zgrade, a uprava ne kontroliše infrastrukturne uslove – ulice, trotoare, biciklističke staze.- navodi Mitrović-Lazarević.

Banovci beleže ogroman rast stanovništva zahvaljujući doseljavanju iz Beograda, što stvara dodatni pritisak na infrastrukturu – tehničku i socijalnu. Oni za taj broj stanovnika nemaju odgovarajuće ni infrastrukturne mreže, npr. vodovod, kanalizaciju, trotoare, a ni osnovne javne socijalne sadržaje poput dovoljno škola, vrtića, ambulanti i policijske stanice, što dodatno komplikuje urbani kvalitet života. Za razliku od Banovaca, Šid, koji ima sve elemente urbanosti, pa čak i gimnaziju, ima sve manje stanovnika. Time se niko ne bavi, izgleda.

Održivost i evropski standardi

Mitrović-Lazarević podseća da se danas po evropskim pravilima održivosti bolje ocenjuje rekonstrukcija postojećih zgrada i recikliranje kompleksa, kao i promena namene starih zgrada nego nova gradnja:

-Mnogo bolje se ocenjuje rekonstrukcija postojećih objekata nego rušenje i nova gradnja. To se stimuliše kroz ocenjivanje održivosti i poreske olakšice, kao i veću potražnju kupaca za dobro ocenjenim nekretninama. Kod nas još uvek nije tako. Kod nas se po zakonu nagrađuje nova gradnja velikih zgrada samo ako se izvrši ocenjivanje održivosti (smanjuje se taksa za komunalno opremanje), što je u neskladu sa evropskim i svetskim pravilima održivosti – jer treba nagraditi recikliranje, a ne novu gradnju.- ističe Slavenka Mitrović-Lazarević.

Kao urbanista i arhitekta, ona dodaje da stručna javnost često nije dovoljno uključena u planiranje i da je urbanizam danas često pod velikim uticajem komercijalnih interesa investitora:

-Kao struka patimo od toga da smo dozvolili da nam se nameće da radimo za komercijalni interes – što više kvadrata i soba, a ne kako će se najhumanije živeti u tim zgradama.-

Gradovi u Sremu se menjaju, ali tempo izgradnje novih objekata i nedostatak realizovane infrastrukture ugrožava kvalitet života. Struka i građani ističu da je neophodno uključiti sve aktere – investitore, urbaniste, lokalne vlasti i građane – kako bi strategija razvoja bila održiva, funkcionalna i prilagođena stvarnim potrebama stanovnika.

-Gradovi moraju da se menjaju – ništa ne može i ne treba da ostane zauvek isto, ali strategija kvalitetnog razvoja treba da bude posledica zajedničkog delovanja struke, građana i donosioca odluka.- zaključuje dr Slavenka Mitrović-Lazarević.

Ova publikacija je realizovana uz podršku European Endowment for Democracy (EED). Za njenu sadržinu isključivo su odgovorni autori i ta sadržina ne izražava nužno zvanične stavove EED.

This publication has been produced with the support of the European Endowment for Democracy (EED). Its contents do not necessarily reflect the official opinion of EED. Responsibility for the information and views expressed in this publication lies entirely with the author(s).