Veče poezije u Inđiji: Internacionalni susret pesnika iz Hrvatske, Srbije i Austrije

Publika će ove subote imati priliku da se upozna sa radom pesnika iz inostranstva i Srbije, prenosi portal Tarantula.

GORAN GATALICA  (1982) Magistar hemije i fizike, na doktorskim studijama, radio na Institutu za fiziku, Instituta Ruđer Bošković i kao asistent iz kolegijuma  Fizika 1 i 2 na Fakultetu kemijskog inženjerstva i tehnologije. Za svoju poeziju je višestruko nagrađivan u Hrvatskoj i inostranstvu. Haiku poeziju objavljivao je u mnogim prestižnim svetskim časopisima, a prisutna je u mnogim antologijama u prevodu. Do sada je objavio pet knjiga pesama. Član je Društva hrvatskih književnika i Matice hrvatske. Od mnogobrojnih nagrada za haiku poeziju izdvajaju se nagrada Basho za najbolju haiku pjesmu na svetu na 1. međunarodnom Basho-an haiku takmičenju u Tokiju za haiku “razmišljajući o ratu”, Muzej Matsuo Basho i Koto-ku zaklada, Japan (2018.) i Nagrada “Katanogahara Monogatari“ na 4. međunarodnom haiku takmičenju na temu „zvezda“ u gradu Katano u Japanu (2023)

ZRINKO KAPETANIĆ  (1964) je pesnik, ali i načelnik Policijske postaje Okučani. I kolege vole njegove pesme, ali i veliki broj pratilaca na društvenim mrežama i na YouTube-u. Izuzetan je interpretator poezije. Knjige: Dječak u zabludi (1984) U šutnji pjevam (2019)

GORAN MATIĆ (1965) Pesnik koga kojeg brojni poklonici prate putem društvenih mreža, svoje snažne metafore i lirske slike predstavio je publici prvi put u 54. godini kroz zbirku “Osnove samoubistva”. Ovaj Zemunac se, inače, bavi i stolarstvom i džudoom. “U svemu šta radim tražim nekakvo zadovoljstvo, bilo da je reč o metalu, drvetu ili rečima”, kaže autor.

BOŠKO TOMAŠEVIĆ (1947) srpski je pesnik, romanopisac, esejist i književni teoretičar. Osnivač je škole suštinskog pesništva. Doktorirao je na katedri za opštu književnost u Beogradu 1982. godinesa radom o kartezijanskim osnovama romana u prvom licu jednine. Između 1976.i 1990. radio je u novinskim centrima za istraživanje medija i komunikacijâ.Posle 1990.držao je predavanja i bavio se naučno-istraživačkim radom na univerzitetima: Nansi (1990—1996), Frajburg (1990, 1994, 2001), Beč (1994, 1995, 1996), Erlangen (1998), Berlin (2000, 2001), Ahen (2005) i Inzbruk (1998—2001; 2009). Bavi se oblastima poput poststrukturalističke književne teorije, ontologija književnosti te odnosom pesništva i filozofije. Član je: Evropske akademije nauka, umetnosti i književnosti; francuskog i austrijskog PEN-a; Francuskog društva pisaca (Société des gens de lettres de France) i Austrijskog saveza pisaca (Österreichischer Schriftstellerverband). Živi i radi u Beču i autor je većeg broja knjiga.

MILOŠ ZUBAC (1976) srpski je kantautor i književnik. Odrastao je i školovao se u Novom Sadu, gde je doktorirao srpsku književnost na Filozofskom fakultetu. Skoro dvadeset godina vodio je grupu Prkos Drumski, sa kojom je objavio osam albuma. Suosnivač je regionalnog kantautorskog i pesničkog kolektiva Novi Odmetnici. Zubac je umetnički direktor regionalnog muzičkog i pesničkog festivala Poezika. Zupčev album Manastiri tematski se bavi manastirima Fruške gore i Vojvodine, dok se album Kosovske bavi srpskim duhovnim nasleđem na Kosovu i Metohiji. Poezija i proza prevedeni su mu na nekoliko stranih jezika. Značajan uticaj na Zupčevo stvaralaštvo ima muzika Leonarda Koena.

NEMANJA NEŠIĆ (1976) novosadski je kompozitor i kantautor. Više od dve decenije aktivan je na muzičkoj sceni sa bendovima Revir i Mali princ. U poslednje vreme najviše radi samostalno kao kantautor, ali peva i stihove drugih pesnika. Objavio je deset muzičkih albuma, osvajao nagrade za muziku na pozorišnim i festivalima za decu. Prvi je učesnik iz Srbije koji je nastupio na zagrebačkom festivalu šansone 2018. godine, a ima i izdanje za Croatia Records, posvećeno poeziji Dobriše Cesarića. „Sa druge strane oka“ njegova je druga objavljena knjiga, a prethodno je objavljena zbirka „Revir – jedna priča“  2012. godine, takođe u izdanju novosadskog Prometeja.U Novom Sadu je 2018.Godine bio muzički gost u predstavi Zorana Kesića, “Priče i pesme“. Bio je član žirija na dečijem muzičkom festivalu “Srbija u ritmu Evrope“, održanom u Nišu, iste godine. Član je Organizacionog odbora “Obzorja na Tisi“, u Novom Bečeju, od 2018. godine. Član je upravnih odbora Sterijinog pozorja i Vojvođanskog simfonijskog orkestra.Živi i radi u Novom Sadu.

ALEKSANDAR MIJALKOVIĆ (1968) profesor književnosti, radi kao nastavnik i bibliotekar u Inđiji, predsednik KK “Miroslav Mika Antić” od 2020 godine. Autor je dve knjige aforizama, prisutan svojim pesmama i kratkim pričama u velikom broju časopisa, zbornika i antologija i biće domaćin programa.