Veran Matić: REM, RTS i preduslov demokratije u Srbiji

Upravni odbori RTS-a i RTV-a biraju Programske savete, imenuju i razrešavaju generalne direktore Radio-televizije Srbije, glavne i odgovorne urednike i direktore programa.

U Savetu REM-a je koncentrisana ogromna moć i jedina koja po zakonu može da utiče na regulisanje medijskog haosa u etru. Do sada, Savet REM-a ne da nije koristio ta ovlašćenja, već je upravo obrnuto, svojim nereagovanjem i amnestiranjem prekršaja, doprineo da se medijske siledžije osećaju potpuno zaštićeno od strane ovog i ovakvog regulatora.

Evropska komisija od Srbije traži izbor novih članova Saveta REM-a pošto je prethodnom sazivu mandat istekao pre pola godine.

Studenti kažu da je njihov uslov za povlačenje blokade RTS – raspisivanje konkursa za izbor članova Saveta Regulatornog tela za elektronske medije, ili ukidanje javnog servisa Radio-televizije Srbije.

Logično je što je zahtev povezan sa sudbinom RTS-a zbog toga što je javni medijski servis, putem obavezne takse koju plaćaju građani ove zemlje, stekao nezavisnost od izvršne i svake druge vlasti i uticaja.

Ove dve institucije, koje treba da garantuju stabilnost, objektivnost i pluralitet u informisanju svih građana, zaštićene su kao „beli medvedi“ od svih uticaja – po osnovu zakona i u praksi putem finansiranja koje im obezbeđuje nezavisnost. Zbog toga im isključivo ostaje samo da dosledno poštuju zakone koji jasno propisuju njihove uloge, ovlašćenja i obaveze.

Žao mi je što samo studenti, uz podršku građana, insistiraju na izboru za Savet REM-a. Nije pravedno i nije dovoljno, upravo zbog onoga što sledi kao mogućnost.

Šta bi se dogodilo ako bi nadležni skupštinski Odbor za kulturu i informisanje okončao nezavršeni konkurs i ponovo raspisao Javni poziv za izbor članova Saveta REM?

Ko bi se na taj konkurs javio? Isti oni koji su se već javljali: pregršt organizacija koje po zakonu nemaju pravo da nominuju kandidate, organizacije koje imaju nominalno pravo, ili su marifetlucima formalno ispunili pravo iako suštinski ne postoje.

Da li bi ponovo bili predloženi isti ili slični kandidati koji ne ispunjavaju uslove ali su spremni da na različite načine bespogovorno podržavaju aktuelnu vlast koja zapravo stoji iza njihove kandidature?

Da li bi se u tom procesu pojavili oni kandidati koji su se časno povukli iz nezakonitog procesa koji se završio fijaskom? Siguran sam da većina njih iz različitih razloga neće biti voljna ponovo da učestvuje. 

Pre samo par meseci oni su ušli u proces otvorenog srca i sa najboljim namerama vezanim za javni interes. Doživeli su da budu preglasani i eliminisani ili su ostali u procesu da se nadmeću sa nadmoćnom grupom nekompetentnih kandidata i njihovih predlagača koji suštinski ne ispunjavaju uslove da uopšte budu predlagači. 

Čak i da se ponovo kandiduju, desilo bi im se isto. Ili još gore. Biće provlačeni kroz tabloidno blato, bez ikakvih izgleda da budu izabrani. Jednostavno, oni koji non-stop krše zakone što bi Savet REM trebao da sankcioniše, jednostavno neće dozvoliti nijednog kandidata koji bi dosledno zastupao misiju REM-a i sprovodio Zakon o elektronskim medijima.

Zamislimo i scenario po kojem bi vlast dopustila izbor dva istinski nezavisna eksperta. Nažalost, ni takav saziv novog Saveta REM ne može da načini neki napredak. Tri, četiri ili pet nespornih eksperata od ukupno devet u Savetu Regulatora ne donosi promenu. 

Srbiji je potreban nezavisni Savet REM, sa profesionalnim i časnim ekspertima. Treba nam Savet koji će se hrabro suočiti sa nasleđem kojim je formirana jedna od najgorih medijskih scena u Evropi danas, u kojoj apsolutno preovladava tabloidni pristup uz javni servis koji je napustio svoju ulogu i time stvorio prostor da lažne vesti, targetiranja svih, naročito drugačije mislećih, kršenja kodeksa i zakona, bude oslobođeno bilo kakve odgovornosti.

Znam da ima takvih, koji bi zasukali rukave, rizikovali, i vidim i osećam tu energiju i nadu, koji izviru iz studentskih protesta. Kako njihov napor i žrtva ne bi bili izigrani, važno je upozoriti da je neophodno da se proces izbora za članove Saveta REM sprovodi na osnovu doslednog poštovanje Zakona o elektronskim medijima.

I da taj zahtev o doslednom poštovanju zakona prate nedvosmislene mere i akcije koje će uslediti od strane studenata u slučaju izigravanja procesa koji bi zaličio na ono što se dešava sa izborom za Savet REM koji još uvek nije formalno okončan. 

Profili novoizabranih ministara informisanja i telekomunikacije i prosvete, upućuju na sasvim drugačiji scenario – onaj represivni i nasilni. Retorika vlasti je preteća i diskreditujuća što uz retoriku tabloidinih medija poprima dramatične razmere.  

Zbog toga je veoma važno da unapred budu potpuno jasne činjenice i implikacije svakog narednog poteza. 

Više je nego jasno da je krivična prijava protiv rektora Univerziteta poslužila kao pretnja, pokušaj ponižavanja rektora, rektorskog kolegijuma, proširenog rektorskog kolegijuma i celog univerziteta i svakog fakulteta u Srbiji koji je u blokadama. Jasno je da ne postoje elementi zloupotrebe službenog položaja, već se zloupotrebljavaju tužilaštvo i policija kako bi se načinili prilozi za TV Informer i druge tabloidne i provladine medije.

Takvim pristupom se stvoraju prilike za iživljavanje nad rektorom i akademskom zajednicom i za potpuno nekažnjivo kršenju zakona i kodeksa. Nepostojanje krivičnog dela se koriste kako bi se kroz tabloide plasirao nedopustiv narativ koji uz brojne neistine i optužbe nagoveštavaju šta će se dogoditi sa univerzitetima i akademskom zajednicom.

I šta sve može da se dogodi u slučaju da se u svim segmentima društvo ne pokrene na otpor. Zato je neophodno da političke stranke, organizacije civilnog društva i građani Srbije aktivno (a na samo deklarativno) podrže napore i akcije studenata. 

Studenti su svojim jednostavnim zahtevima uspeli da potpuno demistifikuju vlast koja je poslednjih godina bukvalno metastazirala. Da iskoristim reči nekoga koga jako cenim, studenti su doprineli da „nešto što je do juče bilo nadmoćno u gotovo svemu, postaje nemoćno.

Čujem kako sve ono što je do juče bilo nadmoćno svakom pokušaju osporavanja, kritike i razobličavanja postaje nemoćno. Potrošeno. Nedelotvorno. Golo. I meni se čini da sve što učini i kaže, pretvara se u snagu tog društvenog pokreta kćeri i sinova Srbije.“

Studentski protesti čine da se menja stereotip o Srbiji kao uzroku svih zala na Balkanu. To je neverovatan podvig koji se odvija i kroz samožrtvovanje studenata, sa njihovim autentičnim idejama koje osvajaju region, Evropu i svet. I to je ključ. Pokazjući inicijativu, inovativnost i univerzalne zahteve, Srbija nije više samo svet već Srbija i menja svet. Novi Pazar je svet, ali studentkinje i studenti Novog Pazara i Srbije, menjaju svet.

Kaže mi prijatelj: „Ovdašnje medijsko praćenje izlazi iz tipično nacionalističke percepcije Srbije. Po prvi put se počinje razumevati njena politička snaga izvan ratno-nacionalističkog kalupa. Po prvi put, to ne dolazi od političkog mejnstrima već na osnovu vlastitih doživljaja i sagledavanja. Po prvi put se ovde, kao nekad, prepoznaje srpski slobodarski piemontizam. Ti koji prepoznaju su manjina, ali toga nije bilo, jer je zaboravljeno.“

I dodajem važnu poruku, ne samo za nas u Srbiji: „Bila bi kobna greška da se na tu snagu (studentski i građanski protest) reaguje bilo kojom silom. Nama ovde, a verujem i svim Srbima koji živimo izvan Srbije, veoma je stalo da se njena nova snaga ne pretvara u silu, već u demokratsku društvenu moć. Znam da to zavisi samo od jednog čoveka. Želim da verujem da i on to zna i da će sprečiti da se to dogodi. Zbog Srbije i zbog sebe, jer nama Srbima ne treba još jedna trauma. Ionako su se sve naše traume slile u Srbiju.“

Ponekad se bolje vidi iz vana, od strane iskrenih patriota. Iako izgleda da je pitanje izbora Saveta REM-a mnogo manje bitno od važnih reči iz citata, to je onaj trenutak preokreta: da li će Srbija krenuti u pravcu „srpskog slobodarskog piemontizma“ ili će se opredeliti za mrak devedesetih, čiju cenu skupo plaćamo.

Građani Srbije nepogrešivo su odabrali ovo prvo, jer uspe li ovaj proces koji su inicirali studenti, kaže moj prijatelj: „Srbija bi mogla da povrati unutrašnju demokratsku snagu kakvu nije imala desetlećima, pa na njoj da obnovi svoju međunarodnu relevantnost, kakvu nije imala više od sto godina.“

Da bi se ovo dogodilo, trebalo bi da pomogne svako kome je stalo do Srbije. Naročito oni koji imaju odgovornost za vođenje Srbije. Ako to ne misle i ne žele, javili su se oni koji hoće i mogu.

Tekst Verana Matića prvobitno je objavljen na portalu javniservis.net.