Višedecenijski dim sa staropazovačke deponije ubrzao radove na regionalnoj deponiji u Inđiji

Projekat regionalne deponije traje gotovo dve decenije.

Inicijativa je pokrenuta 2005. godine, kada su opštine Inđija, Stara Pazova, Ruma, Irig, Šid, Sremski Karlovci i Pećinci potpisale Sporazum o saradnji u upravljanju čvrstim komunalnim otpadom za više od 250.000 stanovnika. Ni nakon 20 godina regionalna deponija nije stavljena u funkciju, a pojedine opštine su našle sopstvena rešenja za odlaganje otpada.

Aktuelna vlast u Inđiji videla je rešenje u javnom–privatnom partnerstvu, prvobitno sa firmom Ecogreen Investments iz Dubaija, koju je kasnije zamenila kompanija Metit, dok lokalni parlament praktično nema odlučujuću ulogu – može samo da konstatuje ili podrži promene.

Promene u projektu dovele su i do izmene obuhvata: JP „Ingrin“ sada pokriva istočni Srem, dok je Ruma istupila i priklonila se deponiji „Srem–Mačva“. Prema Regionalnom prostornom planu Vojvodine 2021–2035, Inđija ostaje centar za istočni Srem, dok je Banat poveren Zrenjaninu.

– Očekujemo da ćemo ući u program, da će nam sredstva biti obezbeđena i da ćemo u narednih par godina konačno završiti regionalni centar za odlaganje otpada – rekao je prvi čovek Opštine Inđija, Marko Gašić, nakon radnog sastanka 11. septembra prošle godine na kojem su prisustvovali predstavnici EBRD, AFD, JP Ingrin.

O eventualnom nastavku projekta nije se moglo čuti više od godinu dana sve dok u ponedeljak 9. februara 2025. godine opštinu Inđija iznenadno nije posetila resorna ministarka Sara Pavkov.

Kako je saopšteno, ministarka zaštite životne sredine Sara Pavkov potpisala je juče ugovor o izgradnji Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Ingrin“ u Inđiji, ka kome će gravitirati pet lokalnih samouprava iz Sremskog okruga.

Ugovor je potpisan između Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD), Regionalnog centra za upravljanje otpadom „Ingrin” u Inđiji i Ministarstva zaštite životne sredine, a ka novom regionalnom centru gravitiraće Inđija, Irig, Pećinci, Sremski Karlovci i Stara Pazova.

Ministarka se zahvalila dugogodišnjim partnerima EBRD i AFD, ističući da je ovo rezultat izuzetno dobre saradnje i sa opštinom Inđija “na čelu sa predsednikom opštine Markom Gašićem, kao i pokrajinskim sekretarom Nemanjom Ercegom, zaduženim za ovu oblast.”

Sredstva za izgradnju kako smo naveli, dolaze kroz kreditne linije EBRD i AFD.

A šta je povod ubrzanja završetka projekta?

Prema nezvaničnim informacijama IN Medije, ključni razlog ubrzanja aktivnosti zapravo leži u višedecenijskom problemu nesanitarne deponije u susednoj Staroj Pazovi, koja godinama stvara dim i ugrožava bezbednost saobraćaja na autoputu Novi Sad – Beograd, što je dovelo do intenziviranja kontakata između lokalnih vlasti u Inđiji, Ministarstva zaštite životne sredine i međunarodnih partnera.

Staropazovačka deponija svakodnevno dimi više od dve decenije, a kada se zapali, dim pokriva autoput, širi neprijatne mirise i ugrožava saobraćaj.

Kao jedno od rešenja, plan je da se otpad sa staropazovačke deponije preusmeri u budući regionalni centar JP „Ingrin“, dok bi problematična deponija bila zatvorena. To bi ujedno bio i prvi posao budućeg regionalnog centra.

Projekat regionalne sanitarne deponije u Inđiji traje dve decenije i kroz sve ove godine menjao je koncesionare, obuhvat i tehnička rešenja, dok lokalni parlament praktično nema odlučujuću ulogu – može samo da konstatuje ili podrži promene.

Kako IN Medija nezvanično saznaje, projekat koji je sada na snazi a koji bi trebao da se realizuje sa EBRD, AFD bi podrazumevao izgradnju pretovarne stanice i reciklažnih centara u opštinama Stara Pazova i Pećinci. Zatim, potreban je reciklažni centar i u Inđiji, Irigu i Sremskim Karlovcima. Cifra koja se pominje za realizaciju celog projekta je više od 35 miliona evra.

Iako se ranije govorilo da bi realizacijom projekta stanovnici opštine Inđija imali znatno povoljniju cenu od ostalih sremskih opština koje su obuhvaćene projektom, još uvek je rano govoriti da li će slične benificije tražili i stanovnici opština  Stara Pazova, Pećinci. Irig i Sremski Karlovci odnosno rukovodstvo opština koje učestvuju u projektu.