Vodosnabdevanje, problem koji je (ne)moguće rešiti

Jedan od većih problema na teritoriji Vojvodine je vodosnabdevanje. Pored lošeg kvaliteta, lokalne samouprave u Pokrajini se susreću i sa nedovoljnom količinom vode.   Slabiji pritisak pa i restrikcija vode najčešće se dešavaju u toku letnjih meseci.  

Opština Inđija je još 2012. godine kao trajno rešenje vodosnabdevanja navela priključenje na regionalni vodovod „Istočni Srem„.   

Deset godina nakon toga, u decembru prošle godine na sednici Skupštine AP Vojvodine, usvojen je predlog Odluke o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ Odluka se odnosi na opštine Inđija, Irig, Ruma, Stara Pazova, Pećinci i deo Sremske Mitrovice.

U Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine 2021-2035 definisani su ciljevi koje je neophodno dostići u toku važenja ovog dokumenta a za to, kaže za IN Medija geolog Branislav Božović, su potrebne godine analiza i istraživanja.

Sagovornik IN Medija ističe da nam neće mnogo značiti dovoljne količine vode ukoliko je ona zagađena.

„Istočni Srem“

U septembru 2012. godine održan je sastanak predsednika opština istočnog Srema (Ruma, Irig, Pećinci, Stara Pazova i Inđija) o planovima razvoja regionalnog vodovoda „Istočni Srem“ čija bi realizacija trebalo da trajno reši problem vodosnabdevanja u navedenim opštinama.

Na sastanku je predstavljen predlog proširenja regionalnog vodovoda „Istočni Srem“ na opštine Inđija, Stara Pazova i Pećinci. Osim rekonstrukcije postojećeg, iznet je predlog trase novih magistralnih cevovoda Hrtkovci-Ruma-Inđija i Hrtkovci-Pećinci-Stara Pazova-Inđija.

Projekat proširenja regionalnog vodovoda najvećim delom bi se finansirao iz evropskih fondova u vidu bespovratnih sredstava, rečeno je tada na sastanku.

Tri godine kasnije, 25. marta 2015. godine Odbor za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine Skupštine Autonomne pokrajine Vojvodine razmatrao je predlog pokrajinske skupštinske odluke o izradi Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem”.

Javna prezentacija materijala u okviru ranog javnog uvida za izradu Prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje ”Istočni Srem” održana je 3. jula 2015. godine u Rumi.

Nakon toga, sedam godina kasnije, na sednici Skupštine AP Vojvodine, održane 22. novembra 2022. godine,  usvojen je predlog Odluke o izradi izmena i dopuna prostornog plana područja posebne namene sistema za vodosnabdevanje „Istočni Srem“ . Odluka se odnosi na opštine Inđija, Irig, Ruma, Stara Pazova, Pećinci i deo Sremske Mitrovice.

„Voda je čudo“ Branislav Božović

I 2015. godine kao i prošle kada je o tome raspravljala pokrajinska skupština moglo se čuti da bi primena ove Odluke, mogla značiti i dugoročno rešenje problema regionalnog sistema vodosnabdevanja u sremskim opštinama.

Međutim, geolog Branislav Božović kaže za IN Medija da se slični projekti rade godinama te da je ovo samo početak rešavanja problema

– Kada se uradi dobro projekat, kada se istražuju količine je samo proces. Kada se konačno utvrde maksimalni kapaciteti ali i one količinekoje se smejucrpiti onda se pravi projekat konačnog rada tog izvorišta. I pored toga što se na izvoru pretpostavlja da ima dovoljno vode, vi morate da proverite tokom jedne ili dve takozvane ciklične godine da se vidi kako se on ponaša u proleće, jesen u zimu i leto. Ako su ozbiljniji, veliki projekti onda se to istraživanje radi i po dve, tri godine cikličnog kako se ne bi uložile pare u izgradnju izvorišta a onda vode više nema a to se masovno dešava. – objašnjava Božović.

On navodi da „istočni Srem“ nije bio gotov projekat već je reč o idejnom pa čak i predidejnom projektu.  

– Postoje određena ležišta u istočnom Sremu tamo oko Mitrovice I Rume. međutim, to nikad nije istraženo do kraja. Trebalo je tim projektom istražiti prvo mada i to nije garancija, ali bi se bar znalo koliko toga ima. Najgora stvar je kada se politička odluka ne oslanja na struku nego se oslanja na političke potrebe lokalne zajednice. Onda se to seli iz godine u godinu. – objašnjava Božović.

U Regionalnom prostornom planu AP Vojvodine 2021-2035 definisano je da je prvo neophodno ukloniti divlje deponije čvrstog otpada, najpre sa prostora (zaštićene oblasti, priobalja vodotoka sa nepovoljnim hidrološkim režimom i dr) na kojima treba sprečiti njihov negativan uticaj na površinske i podzemne vode.

 – Formirati i pratiti stanje na područjima namenjenim zahvatanju vode za ljudsku potrošnju, koja imaju karakter zaštićenih oblasti; kontrolisati unos zagađenja od poljoprivrede, kroz sistem praćenja upotrebe đubriva i kontrolisanu upotrebu pesticida. – navodi se, između ostalog u dokumentu.

Gak: Vodu ćemo dovlačiti iz Dunava

Govoreći o proširenju vodovodne mreže prema  vikend naseljima ali i industrijskoj zoni, , predsednik opštine Inđija Vladimir Gak je u avgustu prošle godine rekao da je njegova ideka da se „voda vuče iz Dunava“ kod Beške.

Gak je to rekao najavljujući novog investitora iz auto industrije. Tada je tvrdio da je na njegov predlog dogovoreno sa Vladom Srbije da nova fabrika automobila, bude investitor izgradnje vodovodne mreže

– Voda se vuče iz Dunava, jer je predlog Vlade Srbije bilo da se voda vuče iz Dunava ali iz pravca Banovaca, koja bi išla uz auto – put, moje insistiranje je bilo da neću da potpišem projekat ako voda ne ide iz Beške, znate zašto? Zato što je to najbliže do industrijske zone u Inđiji i zato što ćemo sa tog vodovoda napojiti i sva vikend naselja vodom i to o trošku investitora. – kazao je Gak.

Iako investitor o kome je govorio predsednik Opštine Inđija nije došao, ideja da se „voda vuče iz Dunava“ već postoji. To potvrđiuje i geolog Branislav Božović.

– Može i iz Dunava ali je to sve skuplje I skuplje, Filteri su sve složeniji, skuplji a to obično plaćaju građani. Jedna od priča je bila Dunav ali u Koviljskom takozvanom aluvionu. Tamo gde je sada rudnik, gde se vadi ugalj iz slojeva koji su potopljeni i šljunkovi. E ti šljunkovi su toliko debeli da se može formirati, i to je dobro istražiti i što pre uraditi jer bi se time rešavala pitanja i problemi  čitavog istočnog Srema, dela Banata a naravno i Smedereva. – kaže Božović.

JKP Vodovod i kanalizacija

Oprezno prilikom bušenja bunara

Kada je reč o opštini Inđija, problem sa vodosnabdevanjem je dostigao svoj maksimum prošlog leta u naseljenom mestu Krčedin, kada su meštani organizovali protest zbog višednevnih restrikcija vode.

Nadležni iz JKP Vodovod i kanalizacija kao rešenje naveli su izgradnju još jednog bunara koji je ovih dana pušten u rad. Međutim, i tada je meštanima rečeno da može doći do restrikcije vode, i pored novog bunara,  ukoliko se voda bude trošila „neracionalno“.

Prema zvaničnim podacima Regionalnog prostornog planu AP Vojvodine podzemne vode u Vojvodini su primarni izvor snabdevanja stanovništva vodom za piće putem centralizovanih vodovodnih sistema.

U Vojvodini se zahvata oko 6,8 m3/s vode, od čega se oko 5,5 m3/s troši u javnim vodovodima, a ostalo je industrija koja zahvata posebno vodu za svoje tehnološke potrebe.

Sagovornik IN Medija upozorava da je dodatni problem što se nadležni odlučuju za „jeftiniju varijantu bušenja bunara.“

– To je problem svih vojvođanskih gradova i opština, da su te duboke podzemne vode na neki način sigurno izložene i prekomernoj eksploataciji, prekomernom pumpanju voda. Voda se sve manje štedi tako da je problem očuvanja kvaliteta i tih bunara koji se buše, šta se ugrađuje kao polazna konstrukcija tako da je čitav jedan niz činilaca koji su vrlo bitni da bi jedan objekat, kojim se voda pumpa iz dubine,  voda mora biti što pripremljenija. za taj dosta komplikovan proces. Nije to samo spustiš cevi i crpiš. To su tehnike i projekti da se utvrde količine izdašnosti, koliko sme da se vode pumpa da se ne bi proizvelo i precrpljivanje. Takođe, i uništavanje konstrukcije bunara oko zone filtera. Taj pritisak takozvanih ulivnih sila može razoriti filtersku konstrukciju. To se dešava masovno u svim našim gradovima gde je komunalna služba i Vodovod. Oni koji brinu o vodosnabdevanju često ulažu u možda jeftinije bušotine bunara nego skuplje zato što se to traži bude što jeftinije a ustvari treba da bude kvalitetno. Imate primer Beograda, gde su te bunare pre rata još nemci gradili I oni su I dalje aktivni a novi, takozvani nastradali su posle par godina baš zbog takvih uslova koji nisu poštovani. – kaže Božović.

Voda je čudo

Prema zvaničnim podacima Regionalnog prostornog plana AP Vojvodine 2021-2035 kvalitet površinskih i podzemnih voda u AP Vojvodini je nezadovoljavajući, usled ispuštanja neprečišćenih industrijskih i komunalnih otpadnih voda i drenažnih voda iz poljoprivrede.  podzemne vode iz rečnih aluviona su posebno ugrožene,  

To znači da se sve više dovodi u pitanje mogućnost korišćenja niza izvorišta,

– Ljudi to zamišljaju kaa neko čudo. Voda jeste čudo i nije čudo ali ako je upropastimo onda će biti drugo čudo. Ono koje ne volimo da bude. Onda kada zagadimo onda smo uništili budućnost naše dece i naših generacija. Da ne govorim o svemu onome što nam se dešava sa infrastukturom, Vlast bi trebala da pravi infrastrukturu da bi građani pili zdravu vodu. – zaključio je geolog Branislav Božović.

Naslovna: drfuenteshernandez (Pixabay)

Miodrag Blečić (IN Medija)