Zbog manjka predavača se menja zakon: Uskoro može i nastavnik bez odgovarajućeg mastera

U osnovnim i srednjim školama trentuno radi oko 2.000 nastavnika koji nemaju završene odgovarajuće master studije, koje bi po zakonu morali da imaju da bi predavali određene predmete.

Kako piše Nova ekonomija, zbog toga se novim izmenama Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja predlaže da škole koje ne uspeju da zaposle nastavnika sa odgovarajućim obrazovanjem to mogu da učine na ponovljenom konkursu, sa osobama koji imaju diplomu osnovnih studija iz tražene oblasti, plus master diplomu iz bilo koje druge oblasti.

Na primer, to bi značilo da matematiku može da predaje i nastavnik koji je završio osnovne studije matematike i master studije meteorologije.

To do sada nije bio slučaj, već su nastavnici morali da imaju i master studije iz konkretne oblasti koju će da predaju.

Zbog toga je, prema sadašnjim pravilima, 2,7 odsto nastavnika nestručno za predmete koje predaje, navodi se u obrazloženju predloženih izmena.

 U sistemu osnovnog i srednjeg obrazovanja trenutno radi nešto manje od 75.900 nastavnika. Od ovog broja, njih 2.060 je nestručno, odnosno imaju završene osnovne akademske, ali ne i odgovarajuće master studije, navodi se u obrazloženju.

Najviše nastavnika bez završenih odgovarajućih master studija ima na predmetima matematika (4,05 odsto), fizika (4,02 odsto) i informatika (2,67 odsto).

Predložene izmene bi trebalo da smanje broj zaposlenih koji duži period rade na određeno vreme zbog toga što nemaju stečeno propisano obrazovanje, jer se sada otvara mogućnost da ih škole prime na neodređeno vreme po ponovljenom konkursu.

Valentina Ilić iz Sindikata obrazovanja Srbije navodi da je nedostatak stručnog kadra veliki problem, naročito u ruralnim sredinama.

– Zakon o osnovama sistema se morao menjati u tom smeru da se ne dešava da nastavnik fizičkog predaje biologiju i hemiju, kao što smo imali jedan slučaj. To nam je u stvari bilo neko kratkoročno rešenje i sada bi država trebalo da da neki rok da ljudi steknu i master iz tog predmeta koji će predavati. Samo je važno da imamo stručne ljude koje ćemo ubacati u sistem. – kaže Ilić.

Navodi i da je 2019. godine Društvo direktora Srbije saopštilo da oko 1.000 nastavnika u tom trenutku nije imalo adekvatno obrazovanje. To znači da se ovaj broj u međuvremenu povećao.

– To je i protivustavno, jer svako dete u Srbiji treba da ima iste uslove i isti kvalitet obrazovanja. – kaže Ilić.

Međutim, ostaje nejasno (a na šta sindikati nisu dobili odgovor od nadležnih) koju platu će imati nastavnici koji budu zaposleni samo na osnovu osnovnih studija, odnosno da li će imati istu zaradu kao i nastavnici koji imaju i osnovne i master studije iz tražene nastavničke oblasti.

Problem je što, na primer, matematičar sa završenim masterom iz meteorologije sa početka priče, ima završen master, ali je zaposlen samo na osnovu svojih osnovnih studija.

– Ako je neko završio osnovne studije bez mastera, koji će njemu koeficijent kada počinje da radi, da li će biti 17,32 ili 16,88 (…) Ako mu se vrednuju samo osnovne studije, bez mastera, on ne može da ima koeficijent 17,32. Ljudi koji imaju osnovne i master studije na nastavničkom smeru ne mogu da  budu isto plaćeni kao nastavnik koji ima master, ali iz neke druge oblasti. – kaže Ilić.

Ona podseća da su u novembru prošle godine sindikati imali sastanak u Vladi na kome je ministar rada rekao da je prosveta jedina struka koja ne može da uvozi kadar, što je činjenica.

– Sidnikat obrazovanja Srbije je godinama upozoravao da mi nemamo tehnoloških viškova, već da ćemo imati tehnoloških manjkova zbog jako lošeg položaja prosvetnih radnika. Mladi ljdi više neće upisivati nastavničke smerove, a gledajući po članstvu u sindikatu, sve veći broj ljudi odlazi u penziju. – kaže Ilić.

 Navodi i primer Bugarske, gde su na posao vraćani penzionisani nastavnici zbog nedostatka kadra.

– Malo je to nezgodno. To su ljudi koji su svoj radni vek proveli sa decom. Treba imati određenu kondiciju i treba imati određenu dozu mladosti da biste radili sa decom i bili u korak sa decom. Tako da to nije rešenje. – ocenjuje ona.

Izvor: Nova ekonomija

IN Medija