Da li IPSOS anketa priprema teren za smenu Marka Gašića?
Telefonska IPSOS anketa koja se ovih dana sprovodi u Inđiji otvara pitanje da li se u lokalnoj samoupravi meri samo politički rejting, ili se zapravo testira stabilnost unutar samog sistema vlasti i odnosa između ključnih aktera. Fokus ovog istraživanja javnog mnjenja neočekivano je usmeren na pitanje da li aktuelnom predsedniku opštine, Marku Gašiću, treba dati još jednu priliku na polovini mandata.
Podeli vest:
Građanima ostaje potpuno nejasno zbog čega se javnost uopšte izjašnjava o „novim prilikama“ i mandatima kada Gašiću tek 12. jula ove godine tačno ističe druga od ukupno četiri godine mandata, na koliko je izabran nakon izbora održanih 2. juna 2024. godine. Čemu služi ovo pitanje na polovini mandata — da li se priprema njegova smena, kadrovska rokada, najavljuju vanredni lokalni izbori ili se radi o nečem trećem?
Odgovor na ovo pitanje možda leži u sve glasnijim signalima koji stižu iz redova inđijskih naprednjaka. Naime, unutarstranačka šaputanja postaju sve glasnija i ukazuju na to da je za 19. jun planirana sednica lokalnog parlamenta na kojoj bi trebalo da se izglasava poverenje sadašnjem predsedniku opštine Inđija. Dok se ovaj datum bliži, Marko Gašić poslednjih više od mesec dana u potpunoj tišini provodi svoj mandat. Nekada pričljiv predsednik sada je potpuno zanemeo — ne daje izjave za medije, a njegovo namršteno i nezadovoljno pojavljivanje u javnosti samo podgreva insinuacije da mu se bliži kraj predsedničke karijere. Unutar samog SNS-a, jedan deo članstva otvoreno tvrdi da je Gašiću zapravo zabranjeno da govori, jer procene govore da svojim ćutanjem čini znatno manju štetu stranci i njenom rejtingu.
Da li Marku Gašiću treba dati još jednu šansu?
U regularnim okolnostima, agencije poput IPSOS-a mere opšti rejting partija. Međutim, opsežna i skupa telefonska istraživanja sa ovako hirurški preciznim i personalizovanim upitnikom zahtevaju ozbiljan budžet koji lokalni odbori retko sami finansiraju bez odobrenja sa vrha. Zbog toga se opravdano sumnja da iza ove ankete stoji centrala vladajuće stranke, koja koristi ovakve metode kao „skener“ pred donošenje radikalnih odluka.
Ovakvo opipavanje stanja na vrhu opštine u anketama do sada nismo imali u Inđiji. Činjenica da se anketa sprovodi paralelno sa najavama skupštinske sednice za 19. jun potvrđuje da se Gašiću stolica ozbiljno ljulja. Duboka unutarstranačka podela više se ne može sakriti od očiju javnosti, a nizovi menjanja stranačkih koordinatora i otvorene najave o tome ko bi ga mogao zameniti svedoče o tome da je sistem ušao u fazu otvorenog kriznog menadžmenta.
Dve struje i potraga za „Planom B“
U središtu ankete, kroz izbor pitanja i imena, jasno se ocrtava politički i kadrovski odnos između bivšeg predsednika opštine Vladimira Gaka i aktuelnog predsednika Marka Gašića.
Vladimir Gak, javno prepoznat kao bivši predsednik opštine i dugogodišnji učesnik lokalnih i regionalnih institucija, u javnom prostoru se percipira kao kadar sa izraženijim institucionalnim i profesionalnim profilom.
Marko Gašić, njegov period upravljanja obeležen je direktnijim političkim pristupom lokalnoj vlasti, ali i nizom javno zabeleženih konflikata sa građanima i aktivistima, što je dodatno polarizovalo i onako napetu lokalnu scenu.
Iako formalno pripadaju istom političkom okviru, unutarstranački sukobi su doveli do stvaranja paralelnih centara uticaja. Seča knezova, promena koordinatora i preispitivanje dosadašnjih odluka unutar opštine traže svoje opravdanje i pokriće u „glasu naroda“. Paralelno testiranje Gaka i Gašića u istoj anketi pokazuje da vlast zapravo testira „plan B“ — oni proveravaju da li bi povratak Gaka (ili kadra bliskog njegovoj struji) uspeo da amortizuje štetu i povrati stabilnost sistemu koji zbog unutrašnjih trvenja počinje da puca po šavovima.
Kadrovska mreža pod pritiskom unutrašnjeg čišćenja
Značajan deo ankete posvećen je testiranju prepoznatljivosti i oceni rada većeg broja lokalnih funkcionera i direktora javnih preduzeća. Na listi imena koja se proveravaju nalaze se:
Ono što je zajedničko ovom krugu jeste činjenica da pokrivaju kombinaciju političkih, institucionalnih i tehničko-upravljačkih funkcija. Kada se u istom istraživanju testira ovoliki broj funkcionera iz različitih sektora, dobija se jasna mapa funkcionisanja lokalne vlasti. Stranka na ovaj način meri ko od lokalnih kadrova nosi negativan javni imidž, a ko još uvek ima kapacitet da drži sistem u trenutku kada se priprema potencijalna seča na vrhu opštine.
Slučaj Nikole Dukića: Strah od ranjivosti sistema
Posebno upadljiv i za vlast najalarmantniji element ankete jeste uključivanje građanskog aktiviste Nikole Dukića na listu sa političkim funkcionerima. Dukić ne pripada stranačkim strukturama, a u lokalnom prorežimskom glasilu koje se finansira novcem građana mesecima je izložen brutalnim napadima i pokušajima diskreditacije.
Uvrštavanje njegovog imena u zvaničnu IPSOS anketu predstavlja direktan dokaz da ga je vladajuća struktura procenila kao ozbiljnu pretnju. Politička analiza ovog poteza jasna je: vlast kroz anketu zapravo proverava efekat sopstvene medijske kampanje. Oni žele da vide da li su napadi kroz Informer uspeli da neutrališu Dukićev uticaj kod građana, ili je on, uprkos blaćenju, uspeo da izgradi profil prepoznatljive alternative. Kada je sistem duboko podeljen iznutra i kada predsednik opštine biva izolovan i ućutkan, cela struktura postaje maksimalno ranjiva na spoljne pritiske. Zato vrh stranke panično proverava da li vaninstitucionalni aktivizam dobija snagu koja može da ugrozi opstanak cele lokalne vlasti u prelaznom periodu.
Odbrojavanje do 19. juna
Iako formalno predstavlja istraživanje javnog mnjenja, IPSOS anketa u Inđiji po svojoj strukturi i tajmingu funkcioniše kao hirurški precizan instrument za mapiranje unutrašnjih slabosti lokalne elite pred predstojeće rezove.
Ono što se u anketi ne izgovara direktno, sada dobija svoj epilog na političkoj sceni: predsednikovo prinudno ćutanje, namršteno lice i nenajavljena sednica lokalnog parlamenta za 19. jun jasno govore da su unutarstranačke podele prešle tačku povratka. Anketa ne služi da bi se popravio kvalitet života u Inđiji, već da bi centrala stranke dobila egzaktne brojke na osnovu kojih će 19. juna ozvaničiti odluku — da li Marko Gašić odlazi sa funkcije pre isteka mandata, da li sledi povratak stare struje radi spasa sistema, i da li je medijska mašinerija uspela da zaustavi rast građanskog aktivizma koji preti da iskoristi pukotine u vladajućoj strukturi.
Podeli vest:
