Gavrilović: Tajno kreiranje antikorupcijskih akata predstavnika lokalnih vlasti

Biro za društvena istraživanja, na čiju inicijativu 2012. je Srbija počela da uspostavlja sistem za borbu protiv korupcije na lokalnom nivou, je uspostavio Crnu listu gradonačelnika/ca i predsednika/ca opština čiji gradovi i opštine nisu uspostavile antikorupcijski mehanizam. Na  crnoj listi je 6 gradonačenika/ca i 90 predsednika/ca opština u Srbiji. Na crnoj listi je i predsednik opštine Inđija Vladimir Gak.

Opština Inđija otvorila je javnu raspravu o Nacrtu Lokalnog antikorupcijskog plana od 8. oktobra, a 4. oktobra je održan okrugli sto u zgradi SO Inđija. Osim građanke Jelene Nešić Davidović, primedbe je uputila i Branka Naić , načelnica Odeljenja za finansije dok na okruglom stolu koji je organizovan u zgradi opštine Inđija osim predstavnika vlasti, niko nije bio prisutan.

Zoran Gavrilović iz Biroa za društvena istraživanja (BIRODI)  kaže za IN Medija da se ovakva praksa pimenjuje i u ostalim lokalnim samoupravama. Kako je rekao „radi se o netransparentom i tajnom kreiranju antikorupcijskih akata koji se rade čisto da bi se uradili i stavili u fioku.”.

– Generalna praksa je da lokalne samouprave ne vrše javne kampanje promocije javnih rasprava. To se dešava i sa javnim raspravama oko LAP-ova. One se rade na zbrzan način. Istraživanja BIRODI-a su pokazala da se I sam process izrade LAP-ova rade na način koji se završava u krugu lokalnih samouporava, bez pozivanja na članstvo u Radnoj grupi za izradu LAP-a svih onih koji mogu da doprinesu iako je to obaveza lokalnih samouprava po Modelu koji je Agencija za sprečavanje korupcije napravila. Da sumiram, radi se o netransparentom i tajnom kreiranju antikorupcijskih akata koji se rade čisto da bi se uradili i stavili u fioku. –  objašnjava Gavrilović.

Mediji u službi vlasti

Iako dobijaju milione dinara na konkursima koje raspiše opština Inđija, mediji iz Inđije javnost isključivo informišu o “aktivnostima” predsednika opštine ili direktora javnih preduzeća. Upravo pomenuti konkursi su bili sporni prilikom izrade nacrta Lokalnog antikorupcijskog plana kada je odbijen predlog organizacije Transparentnost Srbije.

Pre donošenja odluke o javnoj raspravi, prilikom izrade LAP-a, Transparentnost Srbije je opštini Inđija predložila da se oblast 10 koja se odnosi na sufinansiranje medija znatno izmeni jer je dosadašnji način do sada u javnosti izazivalo brojne kontroverze, probleme i sumnje. Predlog je odbačen jer predstavnici vlasti u Inđiji smatraju da i pored svega navedenog, dosadašnji način sufinansiranja medija je dobar.

Zoran Gavrilović iz Birodi kaže da je jedan od ključnih preduslova za borbu protiv korupcije slobodna i informisana javnost. Kako je objasnio, neophodno je transprentno dodeljivanje sredstava medijima što nije dosadašnja praksa vlasti na svim nivoima.

– Jedan od ključnih pred uslova za borbu protiv korupcije na bilo kojem nivou, a posebno lokalnom je slobodna i informisana javnost, a koje nema ako mediji nisu na usluzi javnosti. Upravo je to bio razlog što je dodela sredstava medijima iz budžeta koji pune svojim porezima svi građani tretirana u lokalnim antikorupcijskim planovima. Merama se predviđa ne samo transparentno dodeljivanje sredstava u skladu sa potrebama javnog interesa u oblasti medija, već i monitoring sadržaja za koji je dobijen novac, sa idejom da se utvrdi da li su javnim novcem podržani sadržaji u funkciji javnog interesa u oblasti medija, a ne kako je to sada praksa, a to je da se konkursno dodeljen novac koristi za promociju i propaganda lokalnih javnih funkcionera i stranaka na vlasti.

Lokalni parlament je nakon javne rasprave podržao Lokalni antikorupcijski plan ali još uvek nije formirano telo za praćenje što je bio razlog da predsednik opštine Inđija Vladimir Gak bude na listi Birodi-a. Zoran Gavrilovoić kaže da je jasno da lokalne samouprave ne žele da se bore protiv korupcije i da su zbog toga završili na crnoj listi.

– Lokalne samouprave ne žele da se bore protiv korupcije na način da imaju nadzor primeme plana od gradjana koji imaju integritet, a koji pri tome nisu lokalni funkcioneri, zaposleni u lokalnoj samoupravi ili na bilo koji drugi način plaćeni od lokalne samouprave npr. radom u javnim komunalnim preduzećima ili ustanovama. Lokalna antikorupcijska tela su svojevrsne fabrike integriteta koje svojim radom treba da unapredite institucionalni, profeisonalni i gradjanski integritet. Kroz osnivanje I rad lokalnih antikorupcijskih tela, BIRODI je 2012. hteo da napravi instrument za oslobađenje gradova od korupcije na čijem čelu će biti građani od integriteta. Na žalost za sada se uspešno radi na sprečavanju tog procesa, ali to nije razlog da odustanemo. Zato smo pokrenuli izradu Crnih lista predsednika/ca i gradonačelnika/ca koji sprečavaju ovaj proces sa idejom da senzibilišemo javnost.

 Crna lista je instrument monitoringa, ali i javnog ukazivanja na odgovornost lokalnih funkcionera te je Biro za društvena istraživanja pozvao  odbornike u skupštinama gradova i opština da ne budu saučesnici u zarobljavanju gradova i opština i pokrenu postupke smene predsednika/ca i gradonačelnika/ca.

Takođe, BIRODI je pozvao predsednika Republike koji je na vlast 2012. godine došao sa politikom nulte toleracije prema korupciji da iskoristi svoj autoritet predsednika Republike i stranke, koji je učestvovao u predizbornom kadriranju na lokalu da preuzme odgovornost i inicira smenu članova stranke, koji sa pozicija gradonačelnika i predsednika opština opstruiraju borbu protiv korucije i integraciju Srbije u EU.

Miodrag Blečić (IN Medija)