• Ipak planska seča stabala na Krčedinskoj Adi

    Na potezu kod Krčedinske Ade, čiji se deo nalazi i na teritoriji inđijske opštine, primećen je velik broj posečenih zdravih stabala šume, obavešteni su nadležni koji treba da utvrde da li je šuma sečena planski ili je u pitanju nekontrolisana seča. Vikendaši iz Krčedina su tokom vožnje Dunavom pored Krčedinske Ade primetili da je nekoliko […]

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
    Ipak planska seča stabala na Krčedinskoj Adi

    Na potezu kod Krčedinske Ade, čiji se deo nalazi i na teritoriji inđijske opštine, primećen je velik broj posečenih zdravih stabala šume, obavešteni su nadležni koji treba da utvrde da li je šuma sečena planski ili je u pitanju nekontrolisana seča.

    Vikendaši iz Krčedina su tokom vožnje Dunavom pored Krčedinske Ade primetili da je nekoliko hektara šume koja se nalazi u ovom rezervatu prirode posečena, pored posečenog drveća zatekli su i stoku koja se zaglavila na tom potezu.

    Ovo je najveći genocid prema prirodi koji sam videla – kaže za IN Medija žena koja je primetila i snimila nekontrolisanu seču šume.

    Šuma je sečena u samom jezgru dok se u priobalju ne primećuje da je drveće posečeno, ulaskom u šumu može se videti na snimku, ogoljen prostor i posečeno drveće.

    Mi smo posle dužeg vremena došli u vikendicu u Krčedinu i odlučili da se provozamo pentom, prvo smo primetili da je napravljena svojevrsna skela iz pravca šume, kroz vodu. Kada smo prišli imali smo šta i da vidimo, šuma je posečena. Sve zdravo drveće, stoka koja riče zaglavljena izmešu stabala. Slika je stravična.– tvrdi naša sagovornica.

    Ada je prostor koji se nadovezuje na Specijalni rezervat prirode Koviljsko – petrovaradinski rit, a omeđena je Dunavom i Gardinovačkim rukavcem. Ovaj rukavac meštani zovu još i Dunavac, i on vodi do čitave mreže drugih rukavaca i bara, upravo na tom potezu vikendaši su pronašli posečena stabla.

    Krčedinska ada

    Deo Krčedinske Ade ko se nalazi na teritoriji inđijske opštine je turistička atrakcija Inđije iako nije pod upravljanjem lokalne samouprave. Direktor Turističke organizacije opštine Inđija, Milan Bogojević kaže za IN Medija da seča drveća na koju su ukazali vikendaši nije na teritoriji opštine Inđija ali da su nadležni obavešzeni o ovom dogažaju.

    Briga o Krčedinskoj Adi pripada JP „Vojvodinašume“ kao i Pokrajinskom sekretarijatu za zaštitu živtone sredine, ovo što smo videli na snimcima nije u delu koji se nalazi na teritoriji inđijske opštine. Svakako smo kontaktirali Brankicu Tabak podsekretara Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine i obavestili je o seči šume, ona je dalje kontaktirala nadležne i u toku je utvrđivanje činjenica. – kazao je za IN Medija direktor TO Milan Bogojević.

    Bogojević je napomenuo da postoji mogućnost da je u pitanju planska seča šume iako to tako ne izgleda, za potvrdu te informacije potrebno je da JP Vojvodinašume ispita teren i da konačan odgovor je li u pitanju nekontrolisana ili planska seča šume.

    Iz JP „Vojvodinašume“ su kontaktirali ženu koja je ukazala na seču zdravog drveća i saopštili da se zapravo radi o planskoj seči stabala. Kako je objašnjeno, planska seča se obavlja u skladu sa planskim dokumentima, koji predstavljaju osnove gazdovanja šumama.

    Slađana Dabić iz JP Vojvodinašume za IN Medija ističe da je u pitanju redovna seča topole u građanskoj jedinici Šajkaška

    Sprovedena je seča obnove u decembru mesecu 2021. godine koja je inače bila u planu seča za prošlu godinu meanički harvestero. Obzirom da je vodostaj dunava naglo porastao nakon seče i ušao na lokaciju bio je onemogućen izvoz stabala, te se moralo čekati proleće da se voda povuče sa lokacije. – napominje Dabić.

    Ona navodi da je baš danas rukovodilac službe za korišćenje šumama u šumskog gazdinstvu Novi Sad Željko Prica, posetio lokaciju i potvrdio da su u pitanju redovne aktivnosti i da ovih dana kreće izvoz trupaca i celuloznog drveta koje je još uvek prisutno na lokaciji.

    Radi se o obnovi mekih lišćara, odnosno topole, u pitanju je topola 214 koja je starosti od prilike 20-25 godina. Radi se o topoli koja je završila svoj razvojni ciklus, nakon seče sledeća faza je uspostava šumskog reda i na jesen pristupamo sadnji sadnica topole. – istakla je Dabić.

    Prilikom seče ostavljeno je priobalje, odnosno stabla do vode nisu isečena te se stiče utisak seče nije ni bilo, iz JP Vojvodinašume objašnjavaju da je razlog tome sprečavanje krađe stabala.

    IN Medija

    Podeli vest:

    Facebook Twitter WhatsApp BlueSky
  • Komentari 0

    Napiši komentar

    Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *


    NAJČITANIJE U POSLEDNJIH 96H

    Ostalo iz kategorije Inđija