Italia Che Cambia: Srbija među zemljama sa najviše napada na novinare u Evropi

Nezavisni lokalni novinari u Srbiji trpe sve veće pritiske, pretnje i SLAPP tužbe, dok mreže poput Nezavisnog društva novinara Vojvodine (NDNV) pokušavaju da ih zaštite i očuvaju informisanje u lokalnim zajednicama, piše italijanski portal Italia Che Cambia.

Kako se navodi u tekstu, život Žarka Bogosavljevića, novinara nezavisnog portala Razglas News, u poslednjih godinu dana drastično se promenio.

On tvrdi da je samo u poslednjih nekoliko meseci pretrpeo desetak napada, uključujući fizičke napade tokom protesta, guranje i maltretiranje od strane policije, kampanje blaćenja i pretnje. Poslednji incident dogodio se pre oko mesec dana, kada je napadnut dok je bio u društvu studenata. Iako su napad zabeležili studenti, građani i nadzorne kamere, niko od odgovornih nije priveden niti saslušan.

–Ja sam najnapadaniji novinar u Srbiji – rekao je Bogosavljević uz gorak osmeh, ističući da njegov slučaj nije usamljen.

Prema podacima organizacije Media Freedom Rapid Response (MFRR), tokom 2025. godine zabeleženo je ukupno 1.481 kršenje slobode medija u Evropi, od čega se 208 dogodilo u Srbiji, pogađajući 358 novinara i medijskih organizacija.

Kako ističe Italia Che Cambia, to predstavlja oko 14 odsto svih zabeleženih slučajeva, iako u Srbiji radi tek oko jedan odsto evropskih novinara.

Ovakva disproporcija, kako se navodi, ima konkretan uzrok u događajima od 1. novembra 2024. godine, kada je urušavanje nadstrešnice u Novom Sadu odnelo 16 života.

Tragedija, koju mnogi građani povezuju sa korupcijom, netransparentnošću i političkom neodgovornošću, pokrenula je višemesečne studentske i građanske proteste širom zemlje.

Demonstranti su zahtevali objavljivanje dokumentacije o nesreći, odgovornost za stradale i prekid represije.

Protesti su trajali mesecima i doveli do ostavke premijera Miloša Vučevića u januaru 2025. godine, ali time nisu okončani. Naprotiv, kako se ocenjuje, dodatno su otvorili pitanje funkcionisanja institucija i načina na koji vlast kontroliše medije i javni prostor.

U međuvremenu su formirane brojne građanske skupštine na lokalnom nivou, koje zajedno sa studentskim blokadama čine osnovu neformalnog pokreta nastalog nakon tragedije.

Kao odgovor, vladajuća Srpska napredna stranka (SNS), koju Italia Che Cambia opisuje kao desno-populističku partiju na vlasti od 2012. godine, dodatno je pojačala kontrolu nad javnim prostorom i pritisak na nezavisne medije, opoziciju i civilno društvo.

Sagovornici portala ukazuju da je upravo nakon tog događaja došlo do promene u odnosu vlasti prema lokalnim medijima.

–Ranije su lokalni mediji bili ignorisani, a nakon urušavanja nadstrešnice postali su neprijatelji koje treba napasti, kao da su oni organizatori protesta – naveo je Bogosavljević.

Novinar Dalibor Stupar ocenio je da su novinari „postali vest“, dok Branka Ćurčić smatra da režim pokušava da ih predstavi kao političku opoziciju.

Kako se dalje navodi, do 2024. godine lokalni mediji u Srbiji najviše su izveštavali o temama iz oblasti ekologije, kulture i društva, ali su nakon tragedije u Novom Sadu primorani da se gotovo isključivo bave protestima, represijom i napadima na novinare.

Italia Che Cambia ukazuje i na obrazac pritisaka koji počinje diskriminacijom.

Kao primer se navodi slučaj novinarke Verice Marinčić, urednice lokalnog portala IN Medija, kojoj je tokom protesta u Čortanovcima 4. marta 2024. godine onemogućen ulazak na sastanak u opštini Inđija uz obrazloženje da „nije na listi“. Kako se navodi, obezbeđenje ju je potom grubo uhvatilo za ruku i udaljilo iz zgrade.

Novinar IN Medije Miodrag Blečić za italijanski portal objašnjava da napadi retko počinju fizičkim nasiljem.

–Počinju diskriminacijom – uskraćivanjem pristupa događajima, informacijama i sagovornicima. Nakon toga dolaze pretnje i kampanje blaćenja, a u nekim slučajevima i fizički napadi ili sudski postupci – naveo je Blečić.

Poseban problem predstavljaju SLAPP tužbe (Strategic Lawsuit Against Public Participation), koje imaju za cilj finansijsko i psihološko iscrpljivanje novinara i redakcija.

Kao ilustracija navodi se slučaj portala IN Medija, koji je kritikovao dodelu meda deklarisanog kao „med za potenciju“ deci na jednom opštinskom događaju.

Nakon objavljivanja teksta, roditelji sedmoro dece pokrenuli su protiv ovog medija isto toliko tužbi zbog objavljivanja fotografija maloletnika bez saglasnosti.

U julu 2025. godine doneta je prva presuda kojom je IN Medija obavezana da plati 160.000 dinara na ime odštete i sudskih troškova.

Iako pojedinačni iznos nije veliki, kako se navodi, problem predstavlja činjenica da je reč o prvom od više gotovo identičnih postupaka, koji mogu ozbiljno ugroziti opstanak male redakcije.

Blečić je naveo da je redakcija, nakon izgubljenog spora, organizovala crowdfunding kako bi pokrila troškove i nastavila rad.

U tekstu se ukazuje i na značaj NDNV-a, najstarijeg nezavisnog novinarskog udruženja u bivšoj Jugoslaviji, osnovanog 1990. godine u Novom Sadu.

Ova organizacija pruža pravnu, profesionalnu i psihološku podršku novinarima, organizuje obuke i učestvuje u zagovaranju medijskih sloboda.

Posebnu ulogu imaju lokalni poverenici, među kojima je i Blečić, čiji je zadatak da na terenu beleže sve oblike pritisaka — od uskraćivanja informacija do pretnji i fizičkih napada.

Kako se navodi, oni su postali važna tačka oslonca za novinare koji se suočavaju sa pritiscima, ali često ne znaju kome da se obrate.

Podaci koje prikuplja ova mreža koriste se i u procenama Evropske unije o stanju medijskih sloboda u Srbiji, dok organizacija istovremeno pruža podršku novinarima koji rade u uslovima stalnog pritiska, stresa i izolacije.

Sagovornici portala ukazuju i na sve izraženije etičke dileme u profesiji. Novinar Aleksandar Latas naveo je da prijavljuje pretnje, ali ne i uvrede na društvenim mrežama, dok Blečić smatra da bi trebalo prijavljivati i uvrede, jer njihovo tolerisanje može dovesti do eskalacije.

Ova rasprava deo je šire dileme o ulozi novinara u društvu koje karakterišu protesti, politička polarizacija i pritisci. Kako se navodi, u takvom kontekstu čak i osnovno izveštavanje često se tumači kao politički stav.

–Bili smo primorani da postanemo aktivisti – ocenio je jedan od sagovornika, dok drugi insistiraju na očuvanju profesionalne distance i novinarskih standarda uprkos pritiscima.

Novinarka Sanja Đorđević navela je da njen medij, uprkos gubitku finansiranja i otežanom pristupu informacijama, nastavlja da izveštava u skladu sa profesionalnim pravilima, često na volonterskoj osnovi.

-To je naša dužnost prema lokalnim zajednicama – rekla je ona.

Sociolog Zoran Gajić ukazuje da problem prevazilazi pitanje samog informisanja i odnosi se na način izveštavanja o društvenim procesima poput građanskih inicijativa i protesta. On smatra da je potrebna posebna osetljivost za razumevanje takvih procesa i da postoji oblik novinarstva koji se nalazi između potpune neutralnosti i aktivizma.

Kako zaključuje Italia Che Cambia, ključno pitanje nije samo izbor između novinarstva i aktivizma, već kako dokumentovati procese samoorganizovanja u društvu, a da se oni pritom ne iskrive.

Upravo ta dilema ostaje otvorena za novinare u Srbiji, ali i šire, u pokušaju da se pronađe ravnoteža između posmatranja, učešća i izveštavanja o društvu koje se menja.